Evropski sud za ljudska prava u Strazburu upozorio je u sredu Azerbejdžan i Jermeniju na "kršenja prava civila zagarantovanih Evropskom konvencijom" o ljudskim pravima, u spornom regionu Nagorno-Karabah koji pripada Azerbejdžanu, ali je od 1990-ih pod kontrolom jermenskih separatista, koje podržava zvanični Jerevan.
Sud je "zatražio od Azerbejdžana i Jermenije da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih mera, posebno vojnih akcija, koje bi mogle dovesti do kršenja prava civilnog stanovništva, zagarantovanih Konvencijom", navodi se u "privremenoj meri".
Zahtev za tu meru je podneo Jerevan.
Sud je takođe pozvao dve države da "ispune svoje obaveze prema Konvenciji", posebno u vezi sa "pravom na život", zagarantovanim članom 2, i "zabranom mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja", član 3.
Zatraženo je i da dve strane obaveste sud o "merama koje će preduzeti" kako bi poštovale te obaveze.
Privremene mere Evropskog suda su mere koje se preduzimaju kada su podnosioci zahteva izloženi "stvarnom riziku od nenadoknadive štete".
Sukobi u Nagorno-Karabahu eskalirali su u nedelju od kada je poginulo i povređeno više desetina ljudi.
Međunarodna zajednica danima poziva na razgovore o okončanju višedecenijskog sukoba dve bivše sovjetske republike.
Sukob u Nagorno-Karabahu počeo je u februaru 1988. godine, kada je ta autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, na čijem su čelu tri kopredsedavajuća – Rusija, SAD i Francuska.
Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija štiti interese nepriznate republike, s obzirom da Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je upotrebu sile i pozvao Jermeniju i Azerbejdžan da hitno zaustave borbe i nastave razgovore bez preduslova.
