Vlada Mađarske zatražila je ostavku potpredsednice Evropske komisije Vere Jurove zbog "uvredljivih javnih izjava" o demokratiji u Mađarskoj i saopštila da će prekinuti "sve političke kontakte" sa njom.
Mađarski premijer Viktor Orban je osudio komentar Jurove o "bolesnoj demokratiji" u Mađarskoj i nemogućnosti Mađara da formiraju nezavisno mišljenje.
Potpredsednica EK zadužena za vrednosti i transparentnost izjavila je za Špigel da Orban voli da kaže da gradi liberalnu demokratiju, ali da bi ona rekla da "gradi bolesnu demokratiju".
"U mađarskim medijima teško da postoji bilo kakva kritika na račun vlade, tako da velika većina Mađara možda više neće moći da formira slobodno mišljenje. Bojim se da građani Mađarske jednog dana mogu da otkriju da su njihovi poslednji izbori istovremeno bili poslednji slobodni izbori", rekla je Jurova u intervjuu objavljenom 25. septembra.
Orban je u pismu predsednici Komisije Ursuli fond der Lajen kazao da izjave Jurove "nisu samo direktan politički napad na demokratski izabranu vladu", nego i da su "ponižavajuće" i za zemlju i njen narod.
"Izjave su u suprotnosti sa ulogom Komisije kao neutralne i objektivne institucije... Njima se flagrantno krši princip iskrene saradnje i sprečava svaki značajan dijalog Mađarske i potpredsednice (Jurove)", naveo je Orban.
Mađarska vlada je često bila na meti kritika Brisela zbog stanja u vladavini prava, pravosuđu i medijima, ali do sada nije prekidala veze ni sa jednim članom EK.
Budimpešta je već jednom tražila ostavku potpredsednika EK Fransa Timermansa pošto je on 2017. sugerisao da su neki Orbanovi komentari o američom milijarderu Džordžu Sorošu bili antisemitski.
Komisija će uskoro objaviti prvi izveštaj o vladavini prava u zemljama članicama. Evropski parlament traži da pristup fondovima EU, uključujući fond za oporavak od pandemije, bude uslovljen poštovanjem vladavine prava.
Mađarska i Poljska su zapretile da neće glasati za taj plan i osnovale su institut koji će procenjivati stanje u oblasti vladavine prava u zemljama EU, tako da Budimpešta i Varšava ne bi bile, kako navode, žrtve "dvostrukog standarda" evropskih institucija.
Orban prikazuje sebe kao branitelja mađarskog nacionalnog ponosa i suvereniteta protiv stranog mešanja, uključujući protiv napada "briselske birokratije", podseća Rojters.
Mađarska ekonomija je zabeležila pad od 13,6 odsto u drugom kvartalu, najveći u centralnoj Evropi.
Privredne teškoće mogu biti najveća pretnja po Orbanovu vladavinu dugu deceniju uoči parlamentarnih izbora početkom 2022.
Nemačka, koja trenutno predsedava Evropskom Unijom, predložila je šemu koja povezuje pristup zajedničkim fondovima uključujući i fond za oporavak u visini od 750 milijardi dolara, sa poštovanjem vladavine prava.
