Beloruska policija privela je stotine demonstranata u nedelju 27. septembra tokom marša u Minsku protiv Aleksandra Lukašenka koji više od mesec dana tvrdi da je pobedio na predsedničkim izborima u zemlji.
Istog dana snage bezbednosti u gradu Gomelju koristile su suzavac protiv učesnika antirežimskih protesta koji se ne smiruju od izbora održanih 9. avgusta.
Protesti u Minsku, Gomelu i drugim gradovima usledili su nakon što je Lukašenko (66), koji je na vlasti od 1994. godine, inaugurisan 23. septembra na tajnoj ceremonijiji koja je podstakla članove Evropske unije i Sjedinjene Države da izađu sa stavom da ne priznaju njegov legitimitet.
Portparol Glavnog odeljenja unutrašnjih poslova Gomeljskog regionalnog izvršnog odbora rekao je da su „tehnički uređaji“ korišćeni za izazivanje glasne eksplozije i blic svetlosti i suzavca „jer su se neki ljudi ponašali neprimereno“, javila je beloruska redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE).
Desetine hiljada ljudi, mašući crveno-belim opozicionim zastavama, prodefilovali su kroz Minsk u poslednjim demonstracijama otkako je Lukašenko proglašen pobednikom na predsedničkim izborima 9. avgusta.
Demonstranti su planirali da održe "inauguraciju naroda" u znak podrške Svetlani Tihanovskoj (Svyatlana Tsikhanouskaya), samoizgnanoj opozicionoj kandidatkinji koja se sada nalazi u Litvaniji.
Tihanovskaja, koja se pridružila predsedničkoj trci u poslednjem trenutku nakon što je njen suprug kao predsednički kandidat zatvoren, rekla je da je na izborima 9. avgusta pobedila sa 60 do 70 odsto glasova.
Ona je pozvala Beloruse da 27. septembra demonstriraju za „nove, poštene izbore i, kao rezultat toga, zvaničnu, zakonitu inauguraciju“.
Policija sa fantomkama je u Minsku opkolila i uhapsila desetine demonstranata. Skupovi su održani i u drugim delovima Belorusije, uključujući gradove Mogiljev, Hrodna i Lidu.
Protesti su usledili dan nakon što su snage bezbednosti u Minsku tokom ženskog marša privele više od 100 demonstranata.
Stotine hiljada Belorusa izlazi na ulice poslednjih sedam nedelja, pozivajući Lukašenka da se povuče i da se održe novi izbori.
Lukašenko je nakon izbora organizovao brutalnu akciju kao odgovor na proteste, uhapsivši hiljade demonstranata, među kojima su mnogi prijavili da su bili tučeni.
On je negirao optužbe da su predsednički izbori namešteni.
Apel iz Litvanije
U međuvremenu, većina ličnosti iz Koordinacionog saveta opozicije, tela osnovanog da olakša dijalog i miran prenos vlasti, oterana je u egzil ili pritvorena.
U Litvaniji su vodeći pisci, umetnici i naučnici 27. septembra apelovali na francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), koji u ponedeljak započinje dvodnevnu posetu Litvaniji i Letoniji, da podrži demonstrante u Belorusiji.
"Muškarci i žene Belorusije su podvrgnuti neljudskim mučenjima. A to se dešava u Evropi 21. veka!", navodi se na letku koji je osmišljen kao otvoreno pismo Makronu, a potpisalo ga je više od 40 vodećih litvanskih ličnosti iz sveta kulture.
„Verujemo da ćete i vi koji predstavljate Francusku, u kojoj su rođena ljudska prava, čuti bolan vapaj beloruskog naroda za slobodom“, navodi se se u apelu.
Makron: Lukašenko mora da ode
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je za francuski list “Žurnal di dimanš” (Le Journal du dimanche) da Aleksandar Lukašenko “mora da ide" sa mesta predsednika Belorusije.
"Ono što se dešava u Belorusiji je kriza vlasti, autoritarne vlasti koja ne može da prihvati logiku demokratije i održava se na silu", rekao je Makron u intervjuu za "Žurnal di dimanš" uoči posete Litvaniji i Letoniji zakazane za 28. septembar.
Evropska unija saopštila je u četvrtak da ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije zbog velikih protesta širom zemlje koji dovode u pitanje rezultate prošlomesečnih predsedničkih izbora.
