Ambasadorka Nemačke u Skoplju Anke Holštajn (Holstein) potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Bugarska dostavila zemljama članicama Evropske unije (EU) memorandum o odnosima sa Severnom Makedonijom, čiji je tekst koji je objavio Radio Slobodna Evropa (RSE) izazvao burne reakcije u Skoplju.
"Mi, prema mojim saznanjima, i ostale zemlje, smatramo da se bilateralni problemi ne trebaju stavljati u pregovarački okvir i da se ti problemi trebaju rešavati bilateralno", poručila je Holštajn.
Ona je naglasila da je u suštinskom interesu Bugarske da se ne blokira proces proširenja Unije u regionu Zapadnog Balkana.
Memorandum o odnosima Bugarske i Severne Makedonije u kontekstu proširenja EU i procesa stabilizacije i pridruživanja je zvanična Sofija dostavila zemljama članicama EU, tražeći podršku za usvajanje, u vreme vreme kada se u telima EU dogovara pregovarački okvir za Severnu Makedoniju i Albaniju, za koji se očekuje da bude dogovoren do 6. oktobra.
Šta piše u dokumentu?
U bugarskom memorandumu se traži da bilateralni dogovor između Skoplja i Sofije i dobri međususedski odnosi budu deo Pregovaračkog okvira o učlanjenu Republike Severne Makedonije u EU i da budu deo poglavlja 35.
U ovom dokumentu, u čiji je sadržaj RSE imao uvid, na šest strana se objašnjavaju i bugarske teze o poreklu makedonske nacije i jezika. Tamo se navodi da su Makedonci projekat ranijeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, da je makedonski jezik norma bugarskog i da nije postojao do 2. avgusta 1944. godine.
Pored Dogovora o dobrosusedstvu, Sofija smatra da uslov za napredak Severne Makedonije u evrointegracijama treba biti i odnos zemlje prema manjini na bugarskoj teritoriji.
Skoplje nije dobilo Memorandum
Ministar spoljnih poslova Bujar Osmani je izjavio da do Skoplja taj dokument nije zvanično stigao, pojasnivši da Severna Makedonija kao kandidat za članstvo u EU nije deo korespondencije unutar Unije".
"Naša dužnost je", dodao je Osmani, "da preko svakodnevnih komunikacija, saznamo informacije bitne za državu", ali je naglasio da neće ulaziti u materijalnu raspravu o memorandumu.
On ističe da Bugarska u martu nije sprečila odluku o početku pristupnih pregovora Skoplja i Tirane, tako da ne očekuje blokadu ili tehnička odlaganja prve međuvladine konferencije, koja je zakazana za decembar.
"Mi nastavljamo da komuniciramo sa zemljama članicama, objašnjavajući sva pitanja i mislim da je korektan odnos svih zemalja i Predsedništva (Unije, op.a) u smislu da pregovarački okvir nije platforma gde se rešavaju bilateralni odnosi između zemalja", kaže Osmani.
Stav makedonske Vlade i poziv VMRO DPMNE
Dogovor o dobrosusedstvu sa Bugarskom stvara pravni okvir i nudi instrumente za uređivanje bilateralnih pitanja i mi smo posvećeni njegovoj implementaciji, saopštili su iz Vlade.
“Sa Bugarskom smo saveznici u NATO-u, imamo zajedničku obavezu i dužnost da poboljšavamo dobrosusedske odnose, saradnju i da gradimo prijateljstvo”, kažu iz Vlade.
Makedonska Vlada ističe da je pravo na samoopredeljenje i samoidentifikaciju temeljna evropska vrednost i da su posebnost makedonskog jezika i makedonskog etničkog identiteta neosporna činjenica.
Kada je u pitanju opozicija, poslanik opozicione VMRO DPMNE Antonijo Milošoski, ujedno predsednik parlamentarne Komisije za spoljnu politiku, zatražio je od Ministarstva spoljnih poslova da dostavi informaciju u vezi, kako kaže, "antimakedonskog Memoranduma, koji dotiče jezični, nacionalni i kulturni identitet makedonskog naroda." Prethodno je Milošoski, koji je i bivši ministar spoljnih poslova, izjavio da o ovom memorandumu treba raspravljati i parlament.
Bugarska vlada i parlament su još prošle godine usvojili deklaraciju kojom podržavaju pristupne pregovore Severne Makedonije sa EU, ali sa nekoliko uslova, među kojima i to da se ne pominje makedonski jezik i bugarski fašistički okupator za vreme Drugog svetskog rata.
Prethodno su Dogovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji dve države potpisali 2017. godine premijeri Zoran Zaev i Bojko Borisov.
Krajem 2019. godine, Bugarska akademija nauka je usvojila stav da makedonski jezik ne postoji, već da je "pismeno-regionalna norma" bugarskog jezika.
U martu 2020, kada su lideri EU dali zeleno svetlo za početak pregovora Skoplja i Tirane, Bugarska je imala odvojenu izjavu, u kojoj je tražila da Severna Makedonija prekine bilo kakvu podršku organizacijama koje se deklariraju kao makedonska manjina na njihovoj teritoriji, a da se jezik u dokumentima Unije i u pregovaračkom okviru imenuje kao "zvanični jezik Republike Severne Makedonije".
Facebook Forum