Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko objavio je danas da zatvara granicu s Poljskom i Litvanijom i da stavlja vojsku u stanje pripravnosti.
Lukašenko, koji se nalazi pod pritiskom masovnih šestonedeljnih protesta čiji učesnici traže njegovu ostavku, rekao je da je Belorusija primorana i da pojača kontrole na granici s Ukrajinom. "Primorani smo da povučemo vojnike s ulica, da stavimo vojsku u stanje pripravnosti i da zatvorimo državnu granicu prema zapadu, pre svega s Litvanijom i Poljskom", rekao je Lukašenko na Forumu žena.
Dodao je da "ne želi da njegova zemlja bude u ratu" i da ne želi da se Belorusija, Poljska i Litvanija "pretvore u pozorište vojnih operacija". "Zato danas želim da apelujem na narode Litvanije, Poljske i Ukrajine. Zaustavite svoje lude političare, ne dozvolite da izbije rat", kazao je Lukašenko.
On nije pomenuo susednu Letoniju, koja ja članica NATO kao Poljska i Litvanija.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom odbacuju Aleksandra Lukašenka kao predsednika Belorusije nakon što mu u novembru istekne trenutni mandat, odbacujući time i rezultate predsjedničkih izbora oddržanih u avgustu koje su opozicija kao i zapadne zemlje ocijenili kao nameštenim.
Neobvezujući tekst, koji su 17. septembra podržala 574 zastupnika Evropske unije, sa 37 glasova protiv i 82 suzdržana, takođe poziva na "nove, slobodne i poštene izbore što je moguće brže i pod međunarodnim nadzorom."
Bjelorusko Ministarstvo vanjskih poslova rezoluciju je odmah opisalo kao "očito miješanje u bjeloruske poslove, drsko i cinično, bez obzira koliko ga maskirali u stavove o demokratiji”.
Lukashenko je u međuvremenu oduzeo diplomatski status dvojici ambasadora koji su otvoreno podržali proteste. Kako je saopštila predsednička služba za medije je da su Paval Latushka i Ihar Lyashchenya razrešeni diplomatskog čina ukazima potpisanim 16. septembra zbog "nedoličnog ponašanja" ove dvojice diplomata.
Belorusija je pogođena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Vlasti Belorusije su nastojale da uguše proteste hapšenjima i represijom.
Prvih dana protesta policija se masovno obračunavala s demonstrantima, uhapsila više od 7.000 ljudi i pretukla stotine. Vlast se potom okrenula selektivnim hapšenjima opozicionih aktivista i demonstranata.
Lukašenko (66), koji Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima, optužio je zapadne zemlje za podsticanje protesta.
