Korupcija je i dalje jedan od najvećih problema većine država Zapadnog Balkana, kada su u pitanju biznis-okruženje i investiciona klima, proizilazi iz godišnjeg izveštaja Stejt departmenta koji se izrađuju u cilju pružanja pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.
U izveštaju se opisuju uslovi na stranim tržištima u pogledu faktora poput otvorenosti tržišta za strane investicije, pravnog sistema i transparentnosti, industrijske politike, zaštite prava stvarne i intelektualne svojine, državnih preduzeća, odgovornosti poslovanja, korupcije i političkog i bezbednosnog okruženja.
Ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama ove godišnje izveštaje pripremaju analizirajući preko 165 stranih tržišta.
Srbija: Popravlja se investiciona klima
Investiciona klima u Srbiji se umereno popravlja poslednjih godina, vođena makroekonomskim reformama, većom finansijskom stabilnošću, unapređenom fiskalnom disciplinom i procesom pristupanja Evropskoj uniji koji predstavlja podsticaj za pravne promene koje unapređuju biznis okruženje, navodi se u ovogodišnjem globalnom izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi.
„Vlada Srbije uspešno je završila trogodišnji stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i premašila sve svoje fiskalne ciljeve za 2018. godinu“, naglašava se u izveštaju i dodaje da je Vlada potpisala novi 30-omesečni instrument za koordinaciju politike sa MMF-om.
U izveštaju se navodi i da je Srbija napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke i da je sada rangirana kao 44-a.
Važan prioritet za vladu Srbije i dalje je privlačenje stranih investicija, stoji u izveštaju i ističe da američki investitori pozitivno ocenjuju Srbiju, posebno strateški položaj zemlje, dobro obrazovanu i isplativu radnu snagu, odlično poznavanje engleskog jezika, investicione podsticaje i sporazume o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, pre svega sa Evropskom unijom.
„Generalno, američki investitori uživaju jednake uslove sa svojim srpskim i stranim konkurentima. Američka ambasada u Beogradu često pomaže investitorima kada se pojave problemi, a srpski lideri reaguju na našu zabrinutost“, navodi se u Izveštaju Stejt Departmenta.
Ipak, uprkos značajnom napretku, pred Srbijom su i dalje izazovi, posebno u pogledu administrativnog kašenjenja i korupcije.
Ostali rizici po investicionu klimu uključuju nerešeno pitanje državnih preduzeća koja su veliki gubitaši, siva ekonomija, korupcija i neefikasan pravosudni sistem, navodi se u izveštaju i dodaje da zabrinjava i politički uticaj na odluke zvanično nezavisnih regulatornih tela.
Kompanije iz Srbije su suočene sa privremenim izvoznim restrikcijama poljoprivrednih proizvoda i za sve lekove u martu i aprili 2020. godine usled pandemije COVID-19. Vlada Srbije je podigla restrikcije na izvoz lekova 24. aprila, a za ostale pogođene proizvode 7. maja, konstatuje se u Izveštaju.
U izveštaju se dodaje da je Vlada Srbije označila ekonomski rast i otvaranje radnih mesta kao glavne ekonomske prioritete i posvetila se rešavanju velikog broja pitanja u vezi sa sporom tranzicijom zemlje ka tržišno orijentisanom kapitalizmu.
Na zakonodavnom polju, Vlada Srbije je sprovela značajne reforme Zakona o radu, građevinskih dozvola, inspekcije, javnih nabavki i privatizacije koje su pomogle da se unapredi biznis-okruženje, navodi se u Izveštaju.
Dodaje se i da Vlada Srbije polako napreduje u rešavanju sudbine problematičnih državnih preduzeća. „Tamo gde je to moguće, to je učinjeno postupcima bankrota ili privatizacije. Na primer, zaštita od bankrota uklonjena je za 17 državnih preduzeća u maju 2016. godine, a situacija sa većinom ovih kompanija je rešena. Vlada takođe polako smanjuje naduvenu radnu snagu u javnom sektoru u Srbiji, uglavnom otpuštanjem i zamrzavanjem, što se nastavilo do 2018. godine“, stoji u Izveštaju.
Stejt department konstatuje da žene u Srbiji generalno imaju podjednak tretman u poslovanju, kao i da vlada nudi različite programe za podršku ženskom preduzetništvu.
Ukoliko Vlada Srbije sprovede obećane reforme tokom procesa pristupanja EU, poslovne mogućnosti bi mogle da nastave da rastu u narednim godinama, zaključuje Stejt department u svojoj analizi.
BiH: Korupcija i dalje problem
Bosna i Hercegovina (BiH) je otvorena za strana ulaganja, ali investitori moraju da prevladaju endemsku korupciju, složene zakonske i regulatorne okvire i vladine strukture, netransparentne poslovne procedure, nedovoljnu zaštitu imovinskih prava i slab pravosudni sistem, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.
„Ekonomske reforme za završetak tranzicije iz socijalističke prošlosti u tržišno orijentisanu budućnost odvijale su se polako i zemlja ima relativno nizak nivo stranih direktnih investicija (SDI). Prema Centralnoj banci BiH, SDI u BiH u prvih devet meseci 2019. iznosile su 505 miliona USD. Ukupna SDI u 2018. godini iznosila su 458 miliona USD“, navodi se u izveštaju.
Stejt department navodi i da je, prema izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja u 2020. godini, BiH među najmanje atraktivnim poslovnim okruženjima u jugoistočnoj Evropi, sa rangom od 90 od 190 globalnih ekonomija.
„Izveštaj Svetske banke svrstava BiH posebno nisko zbog njenih dugotrajnih i napornih procesa započinjanja novog posla i dobijanja građevinskih dozvola“, navodi Stejt department ističući da su oba ta pitanja uticala na američke kompanije.
Navodi se i da se pre pandemije COVID-19 očekivalo se da će se ekonomski rast BiH ubrzati u 2020. godini da bi 2021. dostigao četiri procenta, potpomognut uglavnom potrošnjom i donekle javnim investicijama. Privreda BiH se proširila za procenjenih 3 odsto u 2019. godini, a domaća potražnja je i dalje dominantni pokretač rasta, stoji u Izveštaju.
Stejt department ukazuje i da su američka ulaganja u BiH niska zbog male veličine tržišta, relativno niskog nivoa prihoda, udaljenosti od Sjedinjenih Američkih Država, izazovne poslovne klime i nedostatka mogućnosti za ulaganje. „Većinu američkih kompanija u BiH predstavljaju male prodajne kancelarije koje su koncentrisane na prodaju američke robe i usluga, uz minimalna dugoročna ulaganja u BiH“, navodi se u Izveštaju u kome se konstatuje i da američke kompanije sa predstavništvima u BiH uključuju velike multinacionalne kompanije i tržišne lidere u svojim sektorima, kao što su Coca-Cola, Microsoft, Cisco, Oracle, Pfizer, McDonalds, Marriott, Caterpillar, Johnson & Johnson, FedEk, UPS, Philip Morris, KPMG, Price VaterHouse Coopers i drugi.
Stejt department istovremeno navodi da BiH nudi poslovne mogućnosti dobro pripremljenim i upornim izvoznicima i investitorima i da su se kompanije koje su uspele da prevladaju izazove uspostavljanja prisustva u BiH s vremenom su često vraćale svoje ulaganje.
U ovogodišnjem globalnom izveštaju Stejt departmenta o investicionoj klimi stoji i da je u BiH aktivna međunarodna zajednica i da se ulažu reformski napori za poboljšanje poslovne klime, dok BiH teži eventualnom članstvu u Evropskoj uniji.
Navodi se i da BiH aktivno nastavlja da teži ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i da se nada da će joj se priključiti u bliskoj budućnosti. Ističe se i da je zemlja bogata prirodnim resursima, pružajući potencijalne mogućnosti u energetici (hidro i termoelektrane), poljoprivredi, drvetu i turizmu.
„Najbolje poslovne mogućnosti za američke izvoznike u BiH uključuju opremu za proizvodnju i prenos energije, telekomunikacionu i IT opremu i usluge, transportnu infrastrukturu i opremu, inženjerske i građevinske usluge, medicinsku opremu i sirovine i hemikalije za industrijsku preradu“, navodi Stejt department u svom izveštaju.
Kosovo: Ozbiljni strukturni problemi
Potencijal Kosova za privlačenje stranih direktnih investicija ograničen je neuspehom da se reši nekoliko ozbiljnih strukturnih pitanja, navodi Stejt department.
Kao glavni problemi ističu se - ograničena regionalna i globalna ekonomska integracija, politička nestabilnost i mešanje u ekonomiju, korupcija, nepouzdano snabdevanje energijom, veliki neformalni sektor, poteškoće u uspostavljanju imovinskih prava i slaba vladavina zakona.
U izveštaju za 2020. godinu naglašava se da su međunarodna finansijska podrška i doznake dijaspore osnove ekonomskog rasta na Kosovu, kao i da su tokom poslednje decenije zabeležene pozitivne stope ekonomskog rasta, u proseku gotovo četiri procenta.
Pandemija COVID-19 verovatno neće dovesti do značajnih trajnih promena u investicionim politikama, smatraju autori izveštaja.
„Od aprila 2020. godine, vlada je donela nekoliko mera za vanrednu pomoć koje nisu zahtevale zakonodavne promene. Sve ove mere su privremene i usmerene su na održavanje nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima u održavanju likvidnosti. Kao takve, one ne utiču na šire okruženje investicione politike. Vlada je takođe najavila paket mera ekonomskog oporavka, ali se od aprila 2020. još uvek radi na finalizaciji paketa“, stoji u izveštaju.
Iako je sektor pravosuđa i dalje slab u primeni zakona, kosovski propisi u skladu sa međunarodnim merilima za podršku i zaštitu investicija.
„Uz pomoć USAID-a, Vlada Kosova nastavila je niz reformi poslovnog okruženja koje su tokom godina doprinele poboljšanju rangiranja i rezultata Kosova u Izveštaju o poslovanju Svetske banke“, piše u izveštaju.
Kao otežavajuća okolnost za sprovođenje imovinskih prava pominje se spor sa Srbijom.
Svi pravni, regulatorni i računovodstveni sistemi na Kosovu napravljeni su po uzoru na standarde Evropske unije i najbolju međunarodnu praksu, piše u izveštaju, ali uz napomenu da se „neke poslovne grupe žale da se propisi donose sa malo suštinske rasprave ili doprinosa zainteresovanih strana“.
Stejt department napominje da u poslednje vreme političko okruženje na Kosovu karakterišu kratki izborni ciklusi i produženi mandati vlada.
Visoku stopu nezaposlenosti na Kosovu (zvanično 25,7 odsto 2019. godine) javnost kontinuirano svrstava među svoje najveće probleme, napominju autori izveštaja. Dodaje se da su niskom stopom nezaposlenosti više pogođeni oni koji su u potrazi za prvim poslom i žene.
“Uprkos izazovima, Kosovo je privuklo niz značajnih investitora, uključujući nekoliko međunarodnih firmi i američke franšize. Neke investitore privuklo je relativno mlado stanovništvo Kosova, niski troškovi radne snage, relativna blizina tržišta EU i prirodni resursi”, zaključuje se u izveštaju.
Ekonomski rast Severne Makedonije
Rad Severne Makedonije na članstvu u NATO-u i napredak u nastojanjima da pristupi EU rezultirali su pozitivnim ekonomskim rastom, o čemu svedoči snažan rast BDP-a od 3,6 odsto u 2019. godini, navodi se u Izveštaju Stejt Departmenta.
Konstatuje se da je država sada punopravna članica Severnoatlantske alijanse kao i da je Savet Evropske unije odlučio je da otvori pregovore o pridruživanju sa Severnom Makedonijom 25. marta 2020.
Takođe se navodi da je potpisivanjem Prespanskog sporazuma 17. juna 2018. godine rešen višedecenijski spor oko imena sa Grčkom što je otvorilo put Severne Makedonije ka pridruživanju NATO-u i EU.
Privlačenje stranih direktnih investicija jedan je od glavnih vladinih stubova za ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, stoji u izveštaju.
Kako se navodi - Severna Makedonija održava relativno popustljiv regulatorni okvir, a njene institucije pružaju jednak tretman stranim investitorima i domaćim poslovnim interesima pod sličnim okolnostima. Tokom 2019. brojne države i strane kompanije najavile su ulaganja u severnu Makedoniju i nove operacije u slobodnim ekonomskim zonama poznate pod nazivom Tehnološke industrijske razvojne zone (TIDZ), navodi Stejt Department.
Odnos Vlade Severne Makedonije prema stranim direktnim investicijama, zajedno sa njenim regulatornim i institucionalnim okvirom I dalje ostaje atraktivan za američke investicije, navodi se u izveštaju i dodaje da shodno tome brojne američke kompanije uspešno posluju u Severnoj Makedoniji.
Izveštaj o poslovanju Svetske banke za 2020. godinu rangirao je Severnu Makedoniju na 17. mesto na svetu za poslovanje, što je sedam mesta manje u odnosu na prethodnu godinu, konstatuje se u izveštaju i dodaje da je agencija Fič Rejtings (Fitch Ratings) nadogradila prethodni kreditni rejting Severne Makedonije sa BB na BB + sa stabilnim izgledima, dok je Standard & Poor's potvrdio svoj kreditni rejting na BB- sa stabilnim izgledima.
U izveštaju se navodi i da je Transparensi Internešnl (Transparency Internationa) prema indeksu percepcije korupcije u 2019. godini rangirao Severnu Makedoniju na 106. mesto od 180 zemalja, što je 13 mesta niže u odnosu na prethodnu godinu.
Stejt Department navodi da je pravni okvir severne Makedonije za strane investitore uglavnom u skladu sa međunarodnim standardima i da se strani investitori se pod sličnim okolnostima generalno tretiraju isto kao i domaći investitori.
Međutim, dodaje se da je celokupno regulatorno okruženje u zemlji i dalje složeno i da česte regulatorne i zakonodavne promene, zajedno sa nedoslednim tumačenjem pravila, stvaraju nepredvidivo poslovno okruženje pogodno za korupciju.
U Izveštaju se navodi da Vlada Severne Makedonije uglavnom sprovodi zakone, ali i da postoje brojni izveštaji da su neki zvaničnici i dalje angažovani u koruptivnim aktivnostima.
Neke nevladine organizacije procenjuju da je dominantna uloga vlade koju vodi VMRO-DMPNE u ekonomiji stvorila mogućnosti za korupciju, dok je vlada predvođena SDSM-om, koja je stupila na dužnost 2017. godine i obavezala se da će poboljšati transparentnost i vladavinu zakona, uspela da prenese određenu moć sa političkih partija pravosudnim institucijama, navodi Stejt Department.
Ocenjuje se da će uprkos ekonomskom napretku, socijalna i ekonomska kriza izazvane pandemijom COVID-19 imati ozbiljan uticaj na ekonomiju Severne Makedonije I sposobnost apsorbovanja stranih investicija.
U Hrvatskoj potrebna značajna strukturna reforma
Hrvatska je postala članica EU 2013. godine, što je poboljšalo njenu ekonomsku stabilnost i otvorilo nove mogućnosti za trgovinu i ulaganja, konstatuje Stejt department u Izveštaju o investicionoj klimi.
„Hrvatska ima pristup značajnoj količini raspoloživih fondova EU, ali mnoge direktne koristi od ulaska u EU tek predstoje“, dodaje se i ističe kako se hrvatska vlada obavezala da će preduzeti „zakonodavne i administrativne korake kako bi smanjila prepreke ulaganjima, usmerila birokratiju i javnu upravu i efikasnije programirala fondove EU“.
Stejt department konstatuje da je Hrvatska sporo izvodila obećane reforme.
U Izveštaju se navodi da je Vlada Hrvatske voljna da se na višim nivoima sastane sa zainteresovanim investitorima i da pomogne u rešavanju problema.
„Premijer Andrej Plenković bivši je član Evropskog parlamenta i nagovestio je posvećenost širokim strukturnim reformama u skladu sa preporukama EU i globalnih finansijskih institucija. Njegova vlada surađuje sa Svetskom bankom i drugim međunarodnim institucijama na poboljšanju lakoće poslovanja u Hrvatskoj i privlačenju investicija“, navodi se u Izveštaju.
Ističe se da je „snaga hrvatske ekonomije“ u niskoj inflaciji, stabilnom deviznom kursu i razvijenoj infrastrukturi. „Istorijski gledano, najperspektivniji sektori za ulaganja u Hrvatskoj bili su turizam, telekomunikacije, farmacija i bankarstvo“, navodi SD.
U Izveštaju se konstatuje da, iako je hrvatska ekonomija bila stabilna uoči globalne epidemije COVID-19, vlada je krajem aprila procenila da će BDP pasti za najmanje 9,4 odsto u 2020. godini.
„Turizam direktno doprinosi 12 odsto hrvatskog BDP-a, pa i do 20 odsto kada se uključe i indirektni doprinosi sektora. Očekuje se da će turistički sektor pretrpeti ogromne gubitke zbog krize COVID-19“, navodi se.
Ipak, SD dodaje da uticaj COVID-19 nije u potpunosti negativan, odnosno da je Vlada ubrzala digitalizaciju mnogih službi javne uprave i da će verovatno i povećati napore u toj oblasti.
Dodaje se da je ekonomija opterećena velikom vladinom birokratijom, lošim državnim preduzećima i niskom regulatornom transparentnošću, što doprinosi lošem učinku i relativno niskom nivou stranih investicija.
„Nakon decenije rasta od završetka rata 1995. godine, investiciona aktivnost u Hrvatskoj se znatno usporila u 2008. godini i ostala ispod istorijskog nivoa uprkos izlasku ekonomije iz recesije krajem 2015. godine, relativno snažnom rastu u 2016. godini i nastavku umerenog rasta do 2019.“, navodi Stejt department.
Navodi se i da je bankarski sistem u Hrvatskoj dobro podneo globalnu finansijsku krizu, ali da je bio opterećen finansijskim troškovima vezanim za pretvaranje zajmova švajcarskih franaka u evra koje je naredila vlada u 2015. godini.
Pre krize COVID-19, vlada je održavala budžetski deficit u granicama preporučenih od strane EU, ali sada očekuje 6,8 odsto budžetskog deficita za 2020.
U martu 2020. vlada je najavila četvrti paket ekonomskih reformi. Očekuje se da će ovaj paket stvoriti održivi ekonomski rast i razvoj, povezati obrazovanje sa tržištem rada i održati javne finansije, navodi SD i dodaje da je i dalje potrebna značajna strukturna reforma.
„Iako vlada nastavlja da postepeno poboljšava poslovno okruženje, njen primarni fokus ostaje na sprečavanju gubitka radnih mesta u državnim preduzećima i „strateškim“ sektorima“, zaključuje se u Izveštaju.
Crna Gora: Kineski zajam povećaće javni dug
Kineske investicije na Zapadnom Balkanu
Uprkos zakonskim poboljšanjima, korupcija ostaje glavni problem crnogorske ekonomije, navodi Stejt department.
„Korupcija i percepcija korupcije su značajni problemi u crnogorskom javnom i privatnom sektoru. Stepen zabrinutosti građana zbog korupcije je uobičajeno visok u istraživanjima javnog mnjenja, a korupciju kao rizik navode i strani investitori“, ističe se u delu izveštaja koji je posvećen prevenciji korupcije.
Podseća se da je od sticanja nezavisnosti 2006. godine, Crna Gora usvojila pravni okvir koji podstiče privatizaciju, zapošljavanje i izvoz.
„Primena okvira, međutim, znatno zaostaje za zakonskom regulativom“, ističe se u izveštaju, uz napomenu da Crna Gora još uvek u procesu uspostavljanja liberalne poslovne klime koja podstiče strana ulaganja i lokalnu proizvodnju.
„Država ostaje zavisna od uvoza iz susednih zemalja, uprkos značajnom potencijalu u nekim oblastima poljoprivrede i proizvodnje hrane“, piše u izveštaju.
Dodaje se i da, iako politička tranzicija još uvek nije eliminisala sve strukturne barijere, vlada generalno prepoznaje potrebu da ukloni prepreke ka reformi poslovnog okruženja i privlačenju stranih investicija.
Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda je u Crnoj Gori jedan od najvećih u regionu – jedna je od napomena Stejt departmenta
„Javni dug je trenutno na 76,9 procenata BDP-a, uz prognozu da će porasti na preko 80 procenata nakon otplate zajma za izgradnju autoputa od milijardu dolara kineskoj Ek/Im banci“, napominje se.
Kao vladine prioritete, Stejt department izdvaja razvoj infrastrukture „uključujući i drugu deonicu autoputa koja će bolje povezati razvijeni južni deo zemlje sa nerazvijenim severom“.
Napominje se da Svetska banka i MMF pomažu vladi u sprovođenju mera za kontrolu duga.
„Stopa ekonomskog rasta u 2019. godini bila je jedna od najviših u Evropi sa 3,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti blago porasla sa 15,2 na 15,3 procenta. Međutim, očekuje se da će pandemija COVID-19 imati značajan ekonomski uticaj na crnogorsku ekonomiju 2020. godine“, stoji u izveštaju.
Podseća se na predviđanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz aprila ovde godine, prema kojem Crnu Goru čeka pad ekonomije od devet odsto.
Ekonomski pad, kako se navodi, proističe iz velike zavisnosti crnogorske ekonomije od turizma. Turistički sektor zauzima četvrtinu bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Kao zemlja kandidat na svom putu ka pridruživanju Evropskoj uniji (EU), Crna Gora je otvorila 32 od 33 pregovaračka poglavlja, sa tri privremeno zatvorena, naglašava Stejt department uz napomenu da se „Vlada Crne Gore nada da će poslednje poglavlje o konkurenciji otvoriti 2020. godine“.
Dodaje se i da je Crna Gora članica NATO-a od 2017. godine.
„Crna Gora je 1. januara 2019. godine započela implementaciju svog programa ekonomskog državljanstva. Program će trajati tri godine i biće dostupan za do 2.000 prijavljenih“, takođe je jedna od stavki koju ističe Stejt department.
Crnogorska ekonomija usredsređena je na tri sektora, pri čemu je vlada uglavnom usredsredila svoje napore na razvoj turizma, energetike i poljoprivrede.
„Zbog svoje 300 kilometara duge morske obale i spektakularne planinske regije na severu zemlje, uspešan turistički sektor čini skoro 25 procenata BDP-a“,
Nijedna zemlja ne dominira direktnim stranim investicijama, a najznačajnije su investicije iz Italije, Mađarske, Rusije i Srbije, dok Stejt department napominje i da novi interes za ulaganjima dolazi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Azerbejdžana, Kine, Turske i Sjedinjenih Američkih Država.
Kao projekti u energetskom sektoru pominju se podvodni kabl do Italije za prenos električne energije i namera crnogorske vlade da razmotri uvoz američkog tečnog prirodnog gasa preko luke Bar.
„Pored toga, postoji nekoliko tekućih konvencionalnih energetskih projekata širom zemlje, uključujući kontroverznu ekološku rekonstrukciju postojećeg bloka termoelektrane na ugalj u Pljevljima koju finansira Kina i niz projekata za izgradnju malih hidroelektrana“, stoji u izveštaju.
Pominju se i ugovori o koncesiji za istraživanje nafte i gasa na moru koje je Vlada Crne Gore potpisala sa dva konzorcijuma - italijansko-ruskim konzorcijumom Eni / Novatek i grčko-britanskim konzorcijumom Energean Oil / Mediterranean Oil and Gas.
*** Saradnja na tekstu Nevena Bogdanović i Mila Đurđević
