Evropska unija će pomoći medijima u Srbiji da se izbore sa posledicama pandemije COVID-19 sa 2,4 miliona evra bespovratnih sredstava, tokom naredne tri godine.
Podnosioci zahteva mogu dobiti podršku od 10.000 do 150.000 evra, a prosečna vrednost grantova je između 40.000 i 60.000 evra.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici (Fabrizi) izjavio je da je cilj ovog projekta da se što više ublaže posledice pandemije COVID-19 i da se medijsko okruženje osnaži i bude nezavisnije i profesionalnije.
Prilikom onlajn predstavljanja novog EU poziva za dodelu sredstava za medije, Fabrici je rekao da se usled pandemije medijski ambijent našao u vrlo teškoj situaciji, ne samo u Srbiji, da je medijski sektor izložen velikom gubitku prihoda i da je otežan pristup informacijama.
"Medije pogađaju dvostruke teškoće – ekonomske promene u načinu poslovanja i tehnološka transformacija, a istovremeno moraju da ispunjavaju glavni cilj nezavisnog i profesionalnog informisanja", rekao je Fabrici.
Fokus EU, kada je reč o medijima, jeste na obezbeđivanju ambijenta za slobodu izražavanja, rekao je Fabrici, ocenivši da će sprovođenje principa medijske strategije, usvojene početkom 2020, pomoći da se stvori ambijent koji će biti povoljniji, a "to je ključni element u pristupanju EU".
Fabrici: Društvo ima pravo na profesionalno informisanje
"Bilo da govorimo o pouzdanoj vremenskoj prognozi ili izveštavanju o ekonomskim, političkim ili bilo kojim drugim temama, potrebno nam je okruženje koje pruža ono najbolje. Imamo pravo na profesionalno informisanje, to je pravo ne samo novinara, nego čitavog društva", rekao je ambasador EU.
Jerži Pomjanovski, izvršni direktor Evropskog fonda za demokratiju, koji upravlja sprovođenjem projekta, ocenio je da je medijski ambijent u Srbiji težak, ne samo zbog pandemije, već da je to opšta situacija u medijima.
"Biti novinar u Srbiji pravi je izazov i za to imamo mnogobrojne primere. Takođe, vidimo priličan manjak kad je reč o pluralizmu glasova i to je jedan od strateških pravaca kojima ćemo se pozabaviti kako bismo obezbedili da svi glasovi imaju jednake mogućnosti da predstave svoje stavove, a to uključuje i kritičke glasove prema vlasti", rekao je Pomjanovski.
Pomjanovski: Potrebni su objektivni, raznoliki mediji
Istakao je da mediji ne treba da budu samo slobodni i nezavisni, nego i mnogobrojni, kako bi građani imali mogućnost izbora i mogli da bolje razumeju i verifikuju informacije, što je od velike važnosti, imajući u vidu veliki broj lažnih vesti i dezinformacija.
"Kako bismo obezbedili objektivne informacije, potrebni su nam objektivni, raznoliki mediji i da publici pružimo mogućnost da vide koje su to prave informacije", dodao je Pomjanovski.
On je rekao da Fond potpuno nezavisno donosi odluke o finansiranju projekata i da će podržati medije koji su u teškoj situaciji, ali da je svestan da ovim grantom neće ispuniti sve potrebe medijskog i civilnog društva.
Kopredsedavajući Saveta za štampu Zoran Sekulić izjavio je da je za ovaj projekat najvažnije da podrži preživljavanje medija i da im pomogne da ostanu makar na postojećem nivou.
Prema njegovoj oceni, medijska situacija u Srbiji se pogoršava iz godine u godinu, a "već siromašno, kontrolisano, medijsko tržište" je u još gorem stanju zbog pandemije.
"Profesionalni mediji se suočavaju sa najvećim izazovima u proteklih 20 godina. Nije više samo pitanje kvaliteta rada, nego kako da mediji održe poslovanje, da prežive, a da održe profesionalni nivo", rekao je Sekulić.
Sekulić: Ovo je "bajpas" da mediji bar prežive
On smatra da se situacija neće popraviti u narednih nekoliko godina i da će ovaj program služiti kao neka vrsta „bajpasa“, kako bi mediji ostali u životu, kako bi se sprečilo njihovo bankrotstvo i očuvala njihova uloga, jer će se, kako je dodao, Srbija suočavati s vrlo velikim političkim izazovima narednih godina.
Sekulić je istakao da bi trebalo odobriti predloge medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu, inače bi se "u suprotnom rizikovala zloupotreba sredstava".
Menadžerka programa Evropskog fonda za demokratiju Marija Šošić izjavila je da za sredstva mogu da apliciraju mali, novi, lokalni, mediji, pri čemu su posebno važni mediji koji imaju nezavisnu uređivačku politiku, kao i veći profesionalni mediji koji se suočavaju sa raznim izazovima ili započinju nove aktivnosti.
"Podržavamo i pojedince, novinare, influensere, blogere, medijske organizacije koje se bave proveravanjem činjenica (fact checking), praćenjem nasilja nad novinarima ili pružanjem pravne pomoći novinarima", rekla je Šoškić, dodajući da na konkursu ne mogu da učestvuju javni medijski servisi, odnosno, korisnici javnih finansija.
U pozivu se preporučuje da aplikanti poštuju Kodeks ponašanja novinara i da su članovi Saveta za štampu.
