Premeštanjem ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim Srbija bi postala prva evropska država koja je tako nešto učinila. Tri dana nakon što se sporazumom u Vašingtonu na to obavezao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iz Brisela stiže oštro upozorenje.
“Bilo kakvi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu predstavljaju stvar ozbiljne zabrinutosti i žaljenja”, izjavio je portparol predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) u kome upućuje na izjavu datu tokom konferencije za medije u Briselu 7. septembra.
Pre tri dana Srbija i Kosovo su se u odvojenim bilateralnim sporazumima sa SAD tokom pregovora o normalizaciji međusobnih donosa obavezali – Kosovo da će uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom i da će otvoriti diplomatsko predstavništvo u Jerusalimu, a Srbija da će postojeću ambasadu u Izraelu premestiti iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.
Stano: Srbija da uskladi svoju politiku sa EU
Portparol predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano naglasio je da je stav EU po pitanju premeštanja ambasada u Jerusalim poznat i da se nije promenio, izjaviši da nijedna država članica EU nema ambasadu u tom gradu, što je u skladu, kako je rekao, sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) 478 iz 1980. godine.
"S obzirom da su Kosovo i Srbija pristupanje EU ili integraciju u EU prepoznali kao svoj strateški prioritet, EU očekuje da i jedni i drugi deluju u skladu sa ovom opredeljenošću tako da njihova evropska perspektiva ne bude ugrožena. Srbija već pregovara o pristupanju EU i stoga se očekuje da Srbija progresivno usklađuje svoje politike sa trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU”, naveo je Stano.
Prema njegovim rečima, EU je više puta potvrdila posvećenost pregovaranom i održivom rešenju o dve države.
Stano je dodao da se mora naći način kroz pregovore kako bi rešilo pitanje Jerusalima kao buduće prestonice obe države – Izraeal i Palestine, kao i da moraju uvažiti želje obe strane.
Potpisivanju dogovora Srbije i Kosova su u Vašingtonu 4. septembra prisustvovao i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp (Donald Trump).
Zvaničnici EU su bili upoznati sa organizacijom i modalitetima sastanka u Vašingtonu, ali ne i sa, kako je rekao Stano, “nekim pitanjima koja su oni dotakli kasnije”.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti (Avdullah) u trenutku kada je portparol EU poslao ovu poruku bili su u Briselu u okviru nastavka dijaloga pod pokroviteljstvom EU.
Na novinarsko pitanje da li će Srbija održati dogovor sa Vašingtonom ili će se prikloniti poziciji EU vezano za izmeštanjem ambasade u Jerusalim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odgovorio:
“Srbija još nije otvorila to poglavlje, ali činimo sve što možemo da se uskladimo sa deklaracijama i rezolucijama Evropske unije koliko god je to moguće. Ali, naravno, pratimo naše sopstvene interese, i to ćemo uvek raditi. Imamo jednu otadžbinu, koju volimo najviše, a to je Srbija i pobrinućemo se za naše interese, za dobrobit našeg naroda”, izjavio je Vučić u Briselu.
Prema poslednjem istraživanju nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) iz januara 2020, Srbija ima znatno nižu stopu usklađenosti spoljne politike sa EU od drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Balfur: Klip u točkovima EU integracija Srbije
Direktorka Karnegi Evropa (Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir) Rosa Balfur (Rosa Balfour) navodi za RSE da će potez Srbije izazvati pažnju Brisela i drugih evropskih prestonica.
Balfur dodaje da se u poslednjem izveštaju EU koji prati napredak Srbije na njenom evropskom putu navodi da bi u 2020. država ‘trebalo da unapredi usklađivanje sa deklaracijama EU i odlukama Evropskog Saveta o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici’.
“Predsednik Vučić je samo dodatno podmetnuo klipove pod točkove tom procesu”, navodi Balfur.
Ona smatra da će EU videti Vučića kao voljnog da se ‘pozajmi za brzu pobedu predsednika SAD’ što ne pomaže Srbiji.
“Ono za šta je EU zaista zainteresovana jeste da se ostvari napredak u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i da se stavi tačka na konfliktne odnose u regionu”, navodi Balfur i dodaje:
“Ukoliko je Srbija ozbiljna u nameri da pristupi EU, ona mora uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa acquis EU (skup prava i obaveza koje sve države članice obavezuju i povezuju unutar EU). Jednom kada se država priključi, može uložiti napor da menja politiku i poziciju”, navodi Balfur.
Kršenje Rezolucije UN
Zvanična Turska i Palestina su u saopšteniima ukazali da premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim nije u skladu sa međunarodnim pravom, pozivajući se takođe na rezoluciju SB UN.
“U više navrata je kroz različite rezolucije UN-a naglašavano da se palestinski sukob može jedino rešiti uspostavljanjem nezavisne, suverene države Palestine zasnovane u skladu sa granicama iz 1967. godine i istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom”, navodi se u saopštenju od 5. septembra na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova Turske.
Ambasador Palestine u Beogradu Mohamed Nabhan naveo je u saopštenju da bi ovakav potez Srbije mogao ugroziti srpsko-palestinske odnose.
“Nema sumnje da bi to štetilo tradicionalnom prijateljstvu izmeđuu Palestine i Srbije i ne bi služilo njegovom razvijanju”, istakao je Nabhan u saopštenju.
Šta predviđa Rezolucija 478?
Rezoluciju pod brojem 478 Savet bezbednosti UN usvojilo je u avgustu 1980. U njoj se navodi da se članice UN obavezuju da neće uspotavljati diplomatska predstavništva u Jerusalimu, a one koje su to učinile pozivaju se da “povuku takve misije iz Svetog grada”.
Administracija aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa prihvatila je Jerusalim kao prestonicu Izraela 2017. a u maju 2018. premeštena je i ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim.
"Trampu je strateški cilj da bude što više zemalja sa ambasadom u Jerusalimu, a pre svega da Kosovo, ako Izrael prizna Kosovo, a najavili su da hoće, bude prva muslimanska zemlja koja će tamo otvoriti ambasadu", izjavio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić u 7. septembra gostujući na privatnoj TV Hepi.
On je dodao da ne treba da čudi što je predsednik SAD u sporazum potpisan u Vašingtonu uneo bliskoistočne teme, zbog njegove spoljne i unutrašnje politike.
Lišanin za RSE: Nespretno uplitanje Srbije u spor Izraela i Palestine
Reč je o nesretnom uplitanju u spor kojim će se otvoriti problemi na relaciji Srbije i arapskog sveta kao i sa EU, zbog neusklađenosti spoljne i bezbednosne politike, čije će posledice biti pre političke nego pravne.
“Srbija se, čini se pomalo nespretno uplela u jedan spor čiji do sada nije bila deo i povrh svih problema koje je imala vezano za usklađivanje spoljne politike sa spoljno-bezbednosnom politikom EU, sada je čini mi se bez prevelike potrebe uletela u još jedan takav problem”, kaže za RSE Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije, naučnoistraživačke institucije iz Beograda.
To, prema njegovim rečima, kratkoročno neće dovesti do opipljivih posledica zato što poglavlje koje se tiče spoljne politike nije još otvoreno. Međutim, signal koji je poslat ne samo EU nego i brojnim drugim akterima neće u velikoj meri unaprediti spoljno-politički položaj Srbije, smatra Lišanin.
Kršenje rezolucije UN u vezi sa diplomatskim predstavništvom u Jersualimu Srbiju takođe stavlja u nepovoljan položaj kada je reč o insistiranju na poštovanju Rezolucije SB UN 1244 na koju se poziva po pitanju Kosova.
“Srbija ovim dolazi u opasnost da prekrši jednu od rezolucija, što ne stavlja van snage neku od ranijih rezolucija kako u pogledu obaveza Srbije, tako i u pogledu obaveza ostatka međunarodne zajednice, ali definitivno krnji kredibilitet srpske strane u pogledu pozivanja na Rezoluciju SB UN 1244”, navodi Lišanin.
On smatra da je neobično što među članovima delegacije Srbije nije bilo predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Srbije ko se bavi pitanjima međunarodno-pravnih obaveza Srbije i ko bi, prema njegovim rečima, “upozorio na ovu kontroverznu stvar”.
Od ‘državne kancelarije’ do ambasade Srbije u Jerusalimu
Otvaranje zvanične državne kancelarije Srbije u Jerusalimu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u martu 2020, tokom svog obraćanja na na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC) u Vašingtonu u SAD.
"Uskoro ćemo otvoriti ne samo kancelariju naše Privredne komore, već uz nju i zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu, sa zvaničnom zastavom Srbije, pored naše ambasade u Tel Avivu. To je takođe naš način da iskažemo poštovanje jevrejskom narodu", naveo je tada Vučić.
U javnosti je ova izjava još tada tumačena kao nagoveštaj mogućnosti koja je u obavezu Srbije prema SAD pretočena potpisom Vučića u Vašingtonu 4. septembra.
Jerusalim, drevni grad na Bliskom istoku između Sredozemnog i Mrtvog mora, od izuzetnog je značaj za sve tri monoteističke religije: judaizam, hrišćanstvo i islam. Pravo na njega polažu i Izrael i Palestina. Grad je pod kontrolom Izraela od 1967. godine nakon Šestodnevnog rata. Izrael ga smatra svojom prestonicom, dok su ga Palestinci proglasili kao prestonicu svoje buduće države.
Ujedinjene nacije su u više navrata osudile aneksiju Jerusalima od strane Izraela.
Pitanje statusa grada važan je deo pregovora koji za cilj ima održivo rešenje višedecenijskog izraelsko-palestinskog sukoba.
