Predsednik SAD Donald Tramp sastaće se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Avdulahom Hotijem u petak u Ovalnoj kancelariji, prisustvovati ceremoniji potpisivanja i učestvovati u trilateralnom sastanku, saopštila je Bela kuća.
Kako prenosi Glas Amerike, posle sastanka u Beloj kući, i Vučić i Hoti će se pojedinačno sastati i sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Stejt departmentu.
U saopštenju Bele kuće, objavljenom u četvrtak kasno uveče po lokalnom vašingtonskom vremenu, ne navodi se šta će biti potpisano, da li se radi o sporazumu, ili šta će taj sporazum sadržati.
Posle prvog dana pregovora u Vašingtonu Savet za nacionalnu bezbednost objavio je da su delegacije Kosova i Srbije napravile napredak.
"Veoma dobra runda razgovora sa liderima Srbije i Kosova. Ekonomska normalizacija znači posao za mlade ljude", rekao je domaćin sastanka Robert O'Brajan nakon završetka druge runde pregovora u Beloj kući u Vašingtonu.
Prethodno je, nakon prve runde, objavio da pregovori napreduju i da je ona bila fokusirana na jačanje ekonomskih veza.
Hoti: Istorijski dan; Vučić: Priznanje više nije tema
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da međusobno priznanje nije "više tema razgovora" delegacija Srbije i Kosova u Vašingtonu, premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti kaže da je učinjen veliki korak ka okončanju konačnog sporazuma sa Srbijom.
Ovo je istorijski dan, a u petak očekujemo finalizaciju razgovora, rekao je Hoti nakon završetka druge runde pregovora u Beloj kući.
"Detaljnije informacije imaćete u petak, nakon okončanja razgovora. Dogovor je da se u petak saopšti sve oko čega smo se složili. Jednu stvar mogu da vam kažem. Štetni i neprihvatljivi sporazumi po Kosovo nikada nisu i neće doći iz Bele kuće. Učinili smo veliki napredak na ekonomskoj saradnji. O svemu o čemu govorimo sa Srbijom, naš cilj je recipročno priznanje. Danas smo učinili jedan veliki korak", rekao je Hoti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da će se razgovori nastaviti i da će videti da li mogu da postignu dogovor.
"Prvi dokument koji smo imali nosio je naslov 'Ekonomska normalizacija'. Predstavnici Sjedinjenih Država su nam podelili dokument koji naša strana sa sigurnošću nije imala uvid (ranije) i koji nemate dozvolu da iznosite. Taj papir za nas nije bio lak i u njemu je bila tačka o međusobnom priznanju, što za nas nije novost. Rekao sam da to ne možemo da prihvatimo i Trampova administracija je bila fer, shvatili su da to ne možemo da prihvatimo", rekao je Vučić.
Zahvalio se američkim domaćinima što su "bili spremni da čuju primedbe Srbije".
Nema sumnje da danas i večeras (četvrtak, 3. septembar) priznanje nezavisnosti Kosova neće biti tema, jer sam jasno stavio do znanja da mi to ne možemo da prihvatimo, rekao je Vučić.
Na sastanku i Ivanka Tramp
Potvrdio je da je u jednom trenutku došla Ivanka Tramp, ćerka američkog predsednika Donalda Trampa, ujedno i njegova savetnica.
„Da li će biti susreta na još višem nivou, to još niko ne može da potvrdi. To zavisi od toga šta će se događati tokom večeri“, rekao je Vučić, te dodao da „ako bude prijema na najvišem nivou, to će značiti da mi nismo nezadovoljni“.
Sa Ivankom Tramp se razgovaralo o razvoju preduzetništva na Balkanu, posebno ženskog preduzetništvu u Beogradu i Prištini, rekao je Vučić, te dodao da postoji mogućnost da ona poseti ovaj prostor.
Dodao je da je bilo dosta dobrih predloga koji se tiču ekonomije, te da su bili prisutni „svi iz američke vlade koji se bave finansijama“.
Tvrdnje i negiranja o ponuđenim rešenjima
Specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel (Richard Grenell), koji je uz O'Brajana domaćin sastanka, demantovao je da je Srbiji u sporazumu ponuđeno priznanje Kosova, informaciju koju je prethodno objavio ministar finansija Siniša Mali, deo delegacije Srbije u Vašingtonu, a kasnije je potvrdio i Vučić.
Grenel je u odgovoru na tvit u kom se tvrdi da je Srbiji ponuđeno da potpiše nezavisnost Kosova, kratko napisao da to nije tačno.
Mali je rekao novinarima da se Srbija tokom razgovora "bori za svaku rečenicu i svaku reč" i da su umesto ekonomskih, dobili političke tačke sporazuma, među kojima i ona o uzajamnom priznanju.
"Ekonomske teme očigledno nisu prioritet kako smo mi očekivali. Tačka deset liste koja nam je prezentovana govori o uzajamnom priznanju, a svih 16 tačaka su političke, a ne ekonomske, koje smo očekivali", rekao je Mali novinarima.
Međutim, Marko Čadež, direktor Privredne komore Srbije rekao je da razgovori jesu teški, ali da na stolu postoje zanimljivi i dobri predlozi kada je u pitanju privreda te da postoje „veoma konkretni projekti za podršku privatnom sektoru“.
„Radi se o konkretnim projektima i ambasador Grenel je počeo da postavlja razgovore sa te ekonomske strane. Važno je da su ti projekti koji su na stolu projekti za budućnost. Oni su tu da pomognu da se kreiraju radna mesta i da mladi ljudi mogu da planiraju svoje porodice, bez obzira na to da li žive u Kragujevcu, Nišu, Peći ili Prizrenu, Beogradu ili Prištini“, kaže Čadež.
On, međutim, nije mogao da kaže o kojim konkretnim projektima je reč.
Ko je šta poručio pre sastanka?
Grenel je pre sastanka na Tviteru objavio da treba ostaviti politiku po strani. Nekoliko sati uoči najavljenog početka razgovora, Grenel je podvukao da je fokusiran na mlade ljude.
„Ljudi na Kosovu i u Srbiji zaslužuju ekonomsku normalizaciju i šansu da ostvare živu ekonomiju. Danas sam fokusiran na mlade ljude koji žele karijeru, dobar posao i vezu sa Zapadom. Zalagaću se za vas. Ostavimo politiku po strain”, napisao je Grenel na tviteru.
Vučić je u instagram poruci pre sastanka naglasio da Srbija želi mir i da "predaja nikada nije bila opcija".
"Ovo neće biti lak sastanak za nas. U svakom slučaju mi smo spremni! Daćemo sve od sebe da postignemo kompromis po važnim ekonomskim pitanjima", kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred početak sastanka.
Premijer Kosova Avdulah Hoti je pre početka sastanka izjavio da se sa Srbijom ne mogu voditi nikakvi drugi razgovori osim o recipročnom priznanju.
"Verujem da je sporazum koji možemo da postignemo o ekonomskoj saradnji, korak bliže konačnoj normalizaciji između dve zemlje, a to jedino znači recipročno priznanje", kazao je Hoti pri izlasku iz hotela na putu prema Beloj kući.
Dodao je da sastanak počinju sa veoma pozitivnim stavom, kako bi diskutovali o projektima o ekonomskom razvoju između dve zemlje.
“Na osnovu razgovora koje smo do sada imali mogu reći da su očekivanja veoma pozitivna”, kazao je premijer Kosova.
Podrška Vlade Srbije i predsednika Kosova
Predsednica odlazeće Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Vlada usvojenom deklaracijom pružila najsnažniju podršku predsedniku Vučiću.Kako se navodi na sajtu Vlade, Brnabić je naglasila da je “od presudnog značaja u ovom trenutku da budemo jedinstveni jer samo tako možemo da budemo uspešni u borbi za naše interese”.
Oglasio se i kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) porukom u kojoj je pozdravio nastojanja Trampa i Grenela da unaprede mirovni dijalog između Kosova i Srbije.
“Ohrabrujem kosovsku delegaciju da preduzme hrabre korake zarad mira, pomirenja i ekonomskog prosperiteta“, napisao je Tači na tviteru.
Kakva su očekivanja?
Najavljeno je da će infrastrukturni projekti biti teme sastanka, kao i da se očekuje finalizacija sporazuma o vazdušnoj liniji, železnici i autoputu između dve zemlje. Pisma o nameri po ovim pitanjima potpisana su početkom ove godine u Nemačkoj uz posredstvo Ričarda Grenela.
"Isključivo smo fokusirani na implementiranju sporazuma u vezi kojih smo se već dogovorili – o avio liniji, železnici i autoputu. Ti sporazumi će nam omogućiti da izgradimo ekonomski razvoj", kazao je specijalni Trampov savetnik u razgovoru sa novinarima u utorak, dodajući da će se o ovim sporazumima, koji još nisu sprovedeni, razgovarati i ove nedelje, a onda će se diskusiji dodati dodatna pitanja "koja će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i ekonomski razvoj".
"Testiraćemo da li postoji želja kod stranaka da pričaju o tim pitanjima. Mislim da ćemo predstaviti skoro svako pitanje, ali zavisiće od samih njih da li žele da idu dalje sa tim", rekao je.
"SAD nemaju tajni plan", rekao je i dodao: "Mi nemamo nešto što ćemo da tražimo".
"Jedino što ćemo tražiti jeste da, ukoliko žele pomoć SAD, ako žele razvojne dolare, onda je potreban napredan na ekonomskom planu. Ne želimo da gubimo naš novac", kazao je zvaničnik američke administracije.
Za sada, još nije sigurno da li će se sastanku pridružiti i sam predsednik Tramp.
Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić, koji je deo delegacije Srbije u Vašingtonu, izjavio je da Beograd ima agendu ekonomske saradnje Beograda i Prištine koja, navodi on, može potpuno da promeni paradigmu odnosa Srba i Albanaca.
"Mi smo se spremili za ozbiljne projekte o saradnji nas i Prištine, pripremili smo široko paletu projekata - infrastrukturne projekte i šansu za mlade privrednike, ali smo i spremni da štitimo srpski interes radeći na jačanju ekonomskih veza", rekao je Đurić.
Premijer Kosova Avdulah Hoti napisao je na Facebooku u utorak (1. septembar) da će Kosovo predstaviti velike infrastrukturne i energetske projekte koji će doprineti razvoju i otvaranju novih radnih mesta na Kosovu, ali i uticati na bolju integraciju Kosova u regionalno i evropsko tržište.
On je dodao da su se u Beloj kući "uvek donosile strateške odluke koje su dovele do slobode, nezavisnost i evroatlantsku integraciju Kosova".
"Neće biti drugačije ni ovog puta", dodao je on.
Šta prigovaraju i očekuju posmatrači?
Agon Maljići (Maliqi), politički analitičar, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su pitanja ovog sastanka sve vreme bila „obavijena misterijom“, pa se tako stvorio utisak da se nešto veliko u pozadini priprema. Ali, uveren je, težina onog što se može postići kao sporazum je precenjena.
„Istina je da je sastanak u Beloj kući na najvišem nivou između Kosova i Srbije koji se održava u poslednje vreme. Istina je da se tu ne može razgovarati samo o ekonomskim temama. Međutim, stvara se utisak da će biti mogućnosti da se tim ekonomskim sporazumima doda i neka izjava, koliko god generalna bila, o političkim ciljevima, pre nego što će biti nekog detaljnog sporazuma. Možda će biti slično onom što se desilo između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde se može predstaviti neka vrsta okvira ili ciljeva, ili čak odrediti i rokovi. Ovo je maksimum koji se može očekivati, znači jedan takav kraći tekst“, navodi on.
Jeta Krasnići (Krasniqi), iz Demokratskog instituta Kosova, za RSE ocenjuje da su nejasnoće u vezi toga o čemu će se konkretno razgovarati u Vašingtonu rezultat nedostatka transparentnosti dve strane, a naročito kosovske.
„Ako ne znaju šta je na agendi, onda kako može da se istovremeno kažu da je Kosovo spremno za taj sastanak. Ne mogu da verujem da je kosovska strana otišla tamo kako bi tamo saznala o čemu će biti reči na sastanku. Nešto drugo je u pitanju. Ukoliko su se složili oko nečega, a deluje da su se složili, da ne govore ili ne objavljuju o čemu razgovaraju. Ali, mi ovde moramo da znamo koje se teme pokreću i gde stojimo kao Kosovo“, kaže ona.
Takođe dodaje da u briselskom dijalogu bilo nedostatka transparentnosti, te ističe da ukoliko se isto desi i u Vašingtonu, te dalje i u Briselu, sporvođenje eventualnog sporazuma biće otežano.
Aleksandar Popov, iz novosadskog Centra za regionalizam, smatra da će na sastanku najviših zvaničnika Srbije i Kosova u Vašingtonu „biti i nešto više od ekonomskih tema“.
„Ne verujem da je sve to toliko pripremano i da je dat toliki značaj svemu tome da je moguće da sastanku prisustvuje čak i (predsednik SAD Donald) Tramp, ukoliko nešto veće nije u pitanju“, kaže Popov za RSE.
On dodaje da kada Vašington uzme nešto u svoje ruke, onda to sprovede do kraja i podseća na nedavno postignuti sporazum između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u čijem dogovoru su posredovale SAD.
„Nije isključeno da i ovde bude na stolu već nešto pripremljeno, ali ne mogu da verujem da to prethodno nije iza zavese dogovarano sa Prištinom i Beogradom“, kaže Popov, uz ocenu da postoji mnogo nedoumica o sadržaju razgovora.
Ukoliko predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da bi na dnevnom redu moglo da bude pitanje statusa Kosova, onda je trebalo da pripremi javnost i za tu opciju, smatra Popov.
„To bi mu na neki način bio alibi i olakšalo bi mu situaciju. U svakom slučaju, dobro bi bilo da i u tom pravcu priprema javnost, ako je moguće da će se to naći na dnevnom redu. Bilo da to prihvati ili da odbije. Jer će i jedna i druga varijanta imati konsekvence po Srbiju“, kaže Popov.
Kada je reč o ekonomskim temama na sastanku u Vašingtonu, Aleksandar Popov smatra da se na stolu može naći uspostavljanje zajedničke ekonomske zone, što može biti deo konačnog sporazuma.
„Koliko je to realno, videćemo. Jer, jedno je kad se unutar Kine stvara specijalna ekonomska zona Šenžen (osnovana u kineskoj provinciji Guangdong 1980. godine), a drugo je kad se stvara ekonomska zona kao na granici između Severne i Južne Koreje, zato što su tu napetosti opstajale kao što postoje napetosti između srpskih i kosovskih vlasti“, smatra Popov.
Šta je prethodilo?
Susret Hotija i Vučića u Beloj kući najavio je 14. avgusta Grenel, koji je prethodno pokušao da organizuje susret na istom mestu Vučića sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem (Hashim Thaci).
Do tog sastanka koji je bio zakazan za 27. jun nije došlo, tojest otkazan je nakon što je Kancelarija specijalizovano tužioca u Hagu objavila podnelo na ispitivanje optužnicu za ratne zločine na Kosovu protiv Tačija.
Inače, nakon Vašingtona Vučić i Hoti će se sastati u Briselu, narednog ponedeljka, 7. septembra, kako bi održali još jednu rundu dijaloga na najvišem politčkom nivou.
“Ovaj sastanak će se baviti aranžmanima nevećinske zajednice i poravnanjem međusobnih finansijskih potraživanja i imovine”, saopštio je portparol Evropske unije (EU) Peter Stano uoči vašingtonskog susreta.
Ovo je drugi susret uživo kosovskog premijera i srpskog predsednika u okviru briselskog dijaloga, koji je obnovljen 12. jula nakon skoro dve godine zastoja.
Facebook Forum