Ilon Mask, bogataš koji želi da spasi planetu

Tako je njegov imetak narastao sa 24,6 milijardi dolara na početku pandemije korona virusa na 115 milijardi krajem avgusta, odnosno skoro pet puta!

Samo u jednom danu, 31. avgusta, zaradio je 14 milijardi dolara zbog skoka vrednosti akcije njegove kompanije za 12 odsto. Tako je dospeo na treće mesto Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu koji su uvećali svoj imetak tokom pandemije za preko 700 milijardi dolara ili oko 25 odsto, dok su milioni radnika ostali bez posla.

Njegovo bogatstvo će se dodatno uvećati jer je odbijao da prima platu kao čelnik kompanije "Tesla" dok ona ne dostigne tržišnu vrednost od 200 milijardi dolara. Poslednjeg dana avgusta je premašila 400 milijardi, tako da će Maskov konto narasti.

Ovo produbljivanje socijalnog jaza svakako pokazuje manjkavosti i nepravičnost sistema. Međutim, Mask, kao investitor i izumitelj svakako otelovljuje tip bogataša koja nije stekao imetak spekulacijama na berzi već futurističkim projektima, poručujući:

"Ostavite nas na miru, pustite da našom genijalnošću menjamo svet."

Da bi se u tome uspelo Mask ističe da je neophodno mnogo raditi.

"Mislim da jednostavno morate da uložite od 80 do 100 sati sedmično. To poboljšava šanse za uspeh. Ako drugi ljudi ulažu 40 sati sedmično, a vi 100, onda čak i ako radite istu stvar, znate da ćete ostvariti za četiri meseca ono za šta će njima biti nužno godinu dana," poručuje Mask.

On dodaje da postoje lagodnija radna mesta nego što su njegova, "ali niko nikada nije promenio svet radeći 40 sati sedmično". A Mask očito ima viziju velike transformacije, počev od borbe protiv klimatskih promena, preko poboljšanja zdravlja ljudi do smanjenja rizika od "istrebljenja čovečanstva" stvaranjem ljudskih kolonija na Marsu.

Zlostavljan u detinjstvu

Mask je rođen 1971. u Pretoriji u Južnoafričkoj Republici. Majka, Kanađanka, bila je model i nutricionistkinja, a otac, Južnoafrikanac, inženjer, pilot i mornar.

Roditelji su se razveli kada mu je bilo devet godina i ostao je da živi sa ocem, ističući kasnije da to "nije bila dobra ideja" prekinuvši sve odnose sa njim.

Kako navodi "Vošington post" (The Washington Post), njegov otac je bio sklon emocionalnom nasilju i strog pa je njemu i bratu, navodno, naređivao da "sede četiri sata ćutke dok im je držao lekcije".

Istovremeno, bio je na udaru vršnjaka koji su ga smatrali nespretnim i "knjiškim moljcem", jer je mnogo čitao. Grupa dečaka ga je u više navrata tukla, a jednom je završio i u bolnici jer su ga bacili niz stepenice i udarali dok se nije onesvestio.

Njegova sećanja na taj period opisana su u knjizi "Ilon Mask: Tesla, Spejs Iks i potraga za fantastičnom budućnošću" (Elon Musk: Tesla, SpaceX and the Quest for a Fantastic Future) autorke Ešli Vens (Ashlee Vance).

Oni su pridobili mog najboljeg ’j.....g’ prijatelja da me namami iz mog skrovišta, tako da su mogli da me tuku. I to je ’j.....o’ bolelo. Iz nekog razloga su odabrali mene i stalno su me proganjali. Zbog toga je moje odrastanje bilo teško. U školi me progone bande koje pokušavaju da ubiju boga u meni, da se ’u....š’, a onda se vratim kući gde je takođe bilo užasno."

Vans je govoreći za "Njujork tajms" (The New York Times) o Maskovom detinjstu, istakla da ovi i drugi primeri pokazuju njegovu čvrstinu.

Opčinjen knjigama Isaka Asimova

Mask je kao dete bio veliki ljubitelj knjiga, naročito je voleo dela Isaka Asimova iz kojih je izvukao pouku da "treba da pokušate niz akcija koje će verovatno produžiti civilizaciju, minimizirati verovatnoću mračnog doba, te smanjiti njegovo trajanje ukoliko se desi."

Stoga će kasnije njegov glavni cilj biti da omogući ljudskoj vrsti da nastanjuje više planeta. Osim knjiga i naučne fantastike, Mask je bio veoma zainteresovan i za kompjutere. Tako je kao 12-to godišnjak napravio program za BASIC video igru koju je prodao za 500 dolara.

Uoči 18-tog rođendana se preselio u Kanadu.

Rad uz studiranje

Nakon dvogodišnjeg školovanja na Univerzitetu Kvins (Queens) u Ontariju, preselio se na Univerzitet u Pensilvaniji u SAD, gde je stekao diplomu inženjera fizike i magistraturu iz ekonomije.

Ta znanja je obilato primenjivao u biznisu.

Po dolasku u Kanadu je, istovremeno, radio veoma teške fizičke poslove poput lopatanja žita, sečenja drva i na kraju čišćenja kotlarnica u strugari za 18 dolara na sat, što je, kako navodi "Biznis Insajder" (Bussines Insider), bila impresivna zarada 1989. godine.

Potom je prodavao kompjuterske delove i kompletne uređaje svojim kolegama.

"Mogao sam da napravim nešto što je odgovaralo njihovim potrebama, kao što je uređaj za igrice ili jednostavni procesor koji su manje koštali nego što su mogli da kupe u radnji," kazao je Mask. U Pensilvaniji je sa jednim kolegom iznajmio prostorije koje su koristili kao nezvanični noćni klub naplaćujući ulaznice pet dolara. " Time sam plaćao troškove studiranja, a od zarade za jednu noć mogao sam da pokrijem mesečnu kiriju za stanovanje," naveo je Mask. Doktorat iz fizike na Univerzitetu Stendford (Standford) je napustio posle samo dva dana posvećujući se biznisu.

Početak karijere sa 28 hiljada dolara

Mask i njegov brat Kimbal pokrenuli su 1995. internet startup "Zip2", sa 28 hiljada dolara od svog oca Irola (Errol). Uspeli su da sklope ugovore sa "Njujork tajmsom" (The New York Times) i "Čikago tribunom" (Chicago Tribune).

Kompanija je brzo napredovala pa su je braća Mask prodala četiri godine kasnije za 307 miliona dolara, od čega je Ilonu ostalo 22 miliona. Više od polovine je investirao u osnivanje "X.com", onlajn servisa za finansijske usluge i plaćanje imejlom.

Ova kompanija se ubrzo spojila sa svojim rivalom "Konfiniti" (Confinity) pa je tako nastao "Pej Pal" (Pay Pal) sa Maskom kao većinskim vlasnikom. "iBej" (eBay) je preuzeo "Pej Pal" 2002. za 1,5 milijardi dolara od čega je Masku pripalo 180 miliona.

Kolonizacija svemira

"Verovatno će nastupiti još jedno mračno doba…naročito ako izbije Treći svetski rat", upozorava Mask, tvrdeći da ljudska kolonija na Marsu treba da ostane po strani sukoba na Zemlji prenoseći "baklju" kulture naše civilizacije.

On smatra da je najbolji način da se osigura "skraćivanje" ovog mračnog doba tako što će deo ljudske vrste biti na drugoj planeti odakle će se vratiti i obnoviti Zemlju, prenosi portal "Verdž" (The Verge).

Zbog toga se Mask okreće 2002. istraživanjima svemira i sa 100 miliona dolara osniva kompaniju "Spejs Iks" (SpaceX) koja pravi rakete. Posle lansiranja više raketa, "Falkon 1" (nazvana po svemirskom brodu "Milenium Falcon" iz filma "Zvezdani ratovi") je kao prva privatno finansirana letilica lansirala satelit u Zemljnu orbitu 2008. godine.

U 2012-oj, letilica "Dragon" se kao prvo komercijalno društvo spojila sa "Međunarodnom svemirskom stanicom" (ISS).

Naime, šest godina ranije, "Spejs Iks" je uspeo da sklopi ugovor sa NASA-om o razvoju i ispitivanju lansirnih vozila i letilica za prevoz terete na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Potom je 2015. uspešno vertikalno prizemljen raketa "Falkon 9", što je prekretnica u naporima da se da se smanje troškovi njenom višestrukm upotrebom. Raketna industrija je do tada pravila milionske gubitke jer je nakon svakog lansiranja morala da odbacuje sofisticirane komponente.

Prvi privatnik koji prevozi kosmonaute

Kruna višegodišnjih istraživanja "Spejs Iksa" bio je prevoz kosmonauta NASA-e do Međunarodne svemirske stanice krajem maja ove godine. Uprkos tehničkim problemima, Maskova kompanija je uspela da razvije letilicu pre Boinga.

To je važan trenutak za ovu kompaniju, ali i SAD koje nastoje da okončaju zavisnost od ruskih raketa tipa Sojuz kojima su prevoženi američki kosmonauti nakon prizemljenja spejs-šatlova (space shuttles) 2011. godine.

Multiplanetarni svet

Mask predlaže kolonizaciju Marsa tako što bi prva ljudska ekspedicija napravila fabriku za preradu tamošnje vode i ugljen dioksida u kiseonik.

"Za ljudsku vrstu je bolje da naseljava više planeta negu samo jednu", kazao je 2017. godine.

Da bi ostvario taj cilj pokrenut je najambiciozniji program razvoja rakete "Staršip" (Starship) kojom bi se moglo prevoziti oko 100 putnika do Meseca i Marsa kao i sa kontinenta na kontinent. Prilikom poslednjeg testa motora krajem maja došlo je do eksplozije, ali Mask ne odustaje i nastavlja rad na ovom projektu.

Milion ljudi na Marsu do 2050.

Nedavno je napisao na Tviteru da planira da do 2050. pošalje milion ljudi na Mars.

Kako piše "Biznis insajder", Mask smatra da će biti "dosta poslova" u gradu koji planira da sagradi na ovoj planeti. Namerava da napravi flotilu od hiljadu raketa "Staršip" i lansira tri dnevno. Mask je rekao da je glavni problem kako obezbediti da ove letilice budu korišćene u više navrata, a ne kao do sada jednokratno, što smatra "Svetim gralom", prenosi "CNBC".

Precizira da želi da osigura da putovanja budu dostupna svakome "sa kreditima za one koji nemaju novca".

On procenjuje da bi karta mogla koštati oko 500 hiljada dolara, a kasnije manje od 100 hiljada. Iako ta predviđanja deluju kao daleka i nestvarna budućnost, "Morgan Stenli" (Stanley) procenjuje da će "svemirska ekonomija" dostići vrednost od 1,1 hiljada milijardi dolara do 2040, premašujući pomamu na tržištu automobila u sezoni 2016-7., kada je dostignut vrhunac proizvodnje i prodaje, piše "Forbs" (Forbes).

120 satelita mesečno

U međuvremenu, Maskova kompanija "Starlink" do sada je lansirala 600 satelita u cilju omogućavanja komercijalne širokopojasne povezanosti velike brzine korisnicima širom sveta, prenosi "CNBC".

Planira da izgradi mrežu od 12 hiljada malih satelita, za koju je već dobio odobrenje američkih vlasti, a zatražio je dozvolu za dodatnih 30 hiljada, kako bi se iz orbite omogućila brza konekcija na internetu bilo gde u svetu. Istovremeno se gradi sistem zemaljskih stanica i temrinala kako bi se povezali korisnici direktno na ovu mrežu.

"Starlink" je saopštio da trenutno gradi 120 satelita mesečno.

Da li Mask beži od problema na Zemlji?

Kritičari optužuju Maska da se fokusira na Mars kako bi pobegao od problema na Zemlji, uključujući i u mestu Boka Čika u Teksasu gde njegova kompanija "Spejs Iks" testira "Staršip" i nastoji da otera tamošnje starosedeoce, piše "Dejli mejl" (Daily Mail).

On je priznao da postoje brojni problem u svetu koje treba rešavati.

"Međutim, potrebne su nam i stvari zbog kojih smo uzbuđeni što smo živi i čine sretnima kada se ujutro probudimo i zagrevaju nas za budućnost misleći da će ona biti sjajna. Istraživanje svemira je jedna od njih", kazao je Mask.

Od Londona do Sidneja za sat

Dok će se na komercijalne letove do Marsa još pričekati, realnija je opcija da će se u međuvremenu ubrzati prevoz sa kontinenta na kontinent.

Tako Mask planira, prema pisanju "Internešenel biznis tajmsa" (International Bussines Times) da kosmičkim brodom, koju razvija njegova kompanija, prevoz od Londona do Sidneja traje samo pola sata, za razliku od sadašnjih 23, i da planira prvi let 2023. godine.

Ova letilica bi, kako se predviđa, mogla da razvije brzinu od oko 29.000 kilometara na sat.

Prevoz brzinom hiljadu kilometara na sat

Istovremeno, Mask je predložio i radikalni koncept masovnog prevoza (Hajperlup- Hyperlloop) tako što bi kapsule sa putnicima unutar cevi lebdele na tankom sloju vazduha koje bi pokretali elektromagnetni motori.

Na ovom projektu, koji je prvi put pomenut pre više od 100 godina, rade i druge kompanije, poput "Virdžin Hajperlup" (Virgin Hyperloop), koju je osnovao Ričard Brenson (Richard Branson).

Ona planira da od 2021. pusti u saobraćaj četiri linije javnog prevoza u SAD i po jednu u Velikoj Britaniji i Indiji koji bi razvio brzinu i do hiljadu kilometara na sat.

Električni automobili

Paralelno sa svemirskim istraživanjima, Mask se u duhu zalaganja za "zelenu ekonomiju" usredsređuje i na razvoj automobila na električni pogon, kako bi se okončalo korišćenje automobila na benzin i dizel, što vodi do velikog zagađenja i klimatskih promena.

Zbog toga 2004. ulaže u kompaniju "Tesla" i postaje predsednik njenog upravnog odbora. Nakon finansijske krize 2008. godine preuzima i operativno vođenje "Tesle" kao izvršni direktor i idejni tvorac vozila.

Najpre je konstruisan električni sportski automobil "Tesla Roadster", zatim "Model S", pa "Model X". Istovremeno, "Tesla" prodaje pogonske sisteme proizvođačima klasičnih automobila – pre svega akumulatore što čini najveći deo prihoda - poput "Dajmlera", "Mercedesa" i "Tojote", koji nastoje da se uključe u utrku za razvijanje vozila sa novim tehnologijama čiji udeo na tržištu raste.

Kupovina Bondove podmornice

Inače, Mask je zaljubljenik u automobile, pa je 2013. kupio na aukciji "Lotus Esprit" mini podmornicu koja je korišćena u filmu o Džejms Bondu "Špijun koji me je voleo".

Ovaj podvodni auto je platio 920 hiljada dolara rekavši da će ga pretvoriti u funkcionalno elektirčno amfibijsko vozilo.

"Tesla", najvredniji proizvođač automobila na svetu

Meteorski rast vrednosti akcija "Tesle" od rekordnih 472 odsto od početka godine do 24. avgusta omogućio je ovoj kompaniji da 1. jula postane najvredniji proizvođač automobila na svetu sa 209 milijardi dolara dok je do tada neprikosnovena "Tojota" pala na drugo mesto sa 205 milijarde, iako ovaj japanski gigant sklapa najmanje 30 puta više vozila od Maskove firme.

Međutim, dok je prodaja "Tojotinih" automobila pala za 66 odsto u aprilu – slične brojke su beležili i ostali tradicionalni proizvođači u ovoj branši - "Tesla" je uknjižio neznatno umanjenje od samo pet procenata u odnosu na prošlu godinu. Tako je prema pisanju "Njujork tajmsa" u prvom kvartalu isporučio 88,496, a drugom kvartalu 90,650 vozila.

U međuvremenu, njegove akcije i dalje rastu, tako da je ova kompanija krajem avgusta dostigla vrednost od 417 milijardi dolara.

Samo od 11. avgusta kada je "Tesla" najavio takozvanu podelu akcije (stock split) - tako što je deoničarima dodeljeno pet akcija za svaku koju poseduju – do stupanja na snagu ove mere 31. avgusta, njihova vrednost je skočila za više od 70 odsto.

Reč je o operaciji kojom se ne povećava njihova pojedinačna vrednost, ali se višestruko uvećava njihov broj, tako da u ukupnom zbiru ostaje ista vrednost kompanije na berzi. Obrazlažući ovu meru, "Tesla" je naveo da je cilj "učiniti vlasništvo nad akcijama pristupačnije zaposlenima i investitorima".

Naime, u petak 28. avgusta, poslednjeg dana trgovine na berzi po starom modelu, vrednost jedne akcije "Tesle" je dostigla 2,238 dolara, a prema proceni Ketrin Vud (Catherine Wood), osnivača i direktorke "Ark Investment Management"-a, mogla bi u budućnosti da dostigne čak 15 hiljada! To bi svakako bilo preskupo za mnoge građane koji bi želeli da kupe akcije Maskove kompanije.

Stoga se odlučila na "stock split", pa je u ponedeljak 1. septembra, prvog dana prometa po novom modelu, iznosio 494 dolara uz skok od 12 odsto. To znači da su akcije po toj ceni dostupnije malim ulagačima.

Jedan od razloga za privlačnost "Teslinih vozila" jeste i smanjenje vremena za punjenje baterija i dužina njihovog trajanja. Tako "Model 3" sa samo pet minuta punjenja može da pređe 120 kilometara. Istovremeno, trenutni životni vek baterija je 800 kilometara, a u ovoj kompaniji najavljuju da rade na produženju njihovog trajanja na čak 1,6 miliona kilometara.

U međuvremenu, u poslednje vreme smanjena je cena, inače veoma skupih i običnim građanima nedostupnih "Teslinih" automobila. Tako je "Model Y" pojeftinio za tri hiljade dolara, pa se sada njegova cena kreće od oko 51 hiljade dolara.

Ključno za uspon "Tesle" jeste njegova prednost u odnosu na druge kompanije u proizvodnji i razvoju električnih kao i automobila bez vozača. Tako je Ketrin Vud (Catherine Wood) izjavila u februaru za "CNBC" da je "Tesla" daleko ispred konukerencije kada je reč o ceni i trajanju baterija.

"Njegove baterije su tri do četiri godine ispred bilo kog drugog proizvođača kada je reč o sniženju cene," ističe Vud.

‘Fašistički’ karantin

Početak ove godine nije bio ružičast za "Teslu" jer su sa izbijanjem pandemije korona virusa njegove akcije pale sa 900 na 400 dolara zato što je morao da zatvori fabriku u Fremontu u Kaliforniji zbog karantina. Mask je kritikovao na Tviteru tu meru kao "protivustavnu" i "fašističku", navevši da je panika zbog korona virusa "glupa".

On je istakao da je to "prisilno zatvaranje ljudi u njihove domove protivno njihovih ustavno zajamčenih prava".

Potom je zatražio od vlasti: "Oslobodite Ameriku sada" i "vratite ljudima njihovu slobodu", što je bilo na tragu zalaganja predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) za popuštanjem zabrana koje su imale pogubne ekonomske posledice. Međutim, guverner Kalifornije je iz Demokratske stranke koja potencira na merama u cilju očuvanja zdravlja.

Zbog toga je "Volstrit Džornl" (The Wall Street Journal) prozvao Maska "našim novim ASLU" (Sindikat za američke građanske slobode), upozoravajući na ograničenje individualnih sloboda.

Mask: Zatvorite mene

Uprkos zabrani, Musk je pokrenuo proizvodnju u ovoj fabrici početkom maja poručivši policiji da "uhapsi samo njega". Nakon što je zapretio da će preseliti proizvodnju u susednu Nevadu, lokalne vlasti su mu na kraju odobrile rad.

Da li su automobili ili subvencije glavni produkt?

Kompanija "Tesla" je imala dosta uspona i padova, poput problema pre dve godine zbog kašnjenja u isporuci vozila "Model 3", što je rezultiralo otkazivanjem narudžbi.

Kritičari smatraju da ne bi opstala bez obilatih državnih zajmova i subvencija. Tako je vebsajt "Real Money" u tekstu pod nazivom "’Teslin’ glavni proizvod nisu automobili, već subvencije" (Tesla's Main Product Isn't Cars, It's Subsidies) naveo da naspram impresivne cifre o profitu ove kompanije od 312 miliona dolara u trećem kvartalu 2018. godine stoji malo pominjana činjenica da je u istom periodu od američke države dobio 713 miliona dolara subvencija.

S druge strane, specijalizovani portal "Clean Tehnica" ističe da je "Tesla" dobio na ime subvencija 2,44 milijarde dolara, a "Dženeral motors" (General Motors) čak 50,35 milijardi, zatim "Ford" 33,49 milijardi.

"Tesli" su išli u prilog i podsticajne mere države za razvoj vozila sa nultom emisijom štetnih gasova (regulatory credits) i istovremeno penali, prema propisima pojedinih američkih država, koje moraju da plaćaju klasični proizvođači ukoliko nemaju određeni kontigent takvih automobila.

Da bi izbegle sankcije one kupuju bodove od "Tesle", koji ih ima na pretek jer jedino proizvodi električne automobile. Kako prenosi portal "Car and Driver", "Tesla" je samo na taj način u drugom kvartalu ove godine zaradio 428 miliona dolara, što je za 64 odsto više nego prethodne godine.

U međuvremenu, "Tesla" je nastavio prodaju preko interneta i tokom pandemije dok su saloni ostalih proizvođača bili zatvoreni.

Ideja o povlačenju ‘Tesle’ sa berze

Mask je povlačio i kontroverzne poteze zbog kojih je završavao i na sudovima.

Te, 2018-te, njegova najava da razmišlja o povlačenju "Tesle" sa berze izazvala je šok ne samo među njegovim investitorima.

Naime, Mask je napisao na Tviteru da planira da otkupi akcije po ceni od 420 dolara, što je bilo više od njihove tadašnje vrednosti na tržištu, te da je obezbedio neophodna sredstva od oko 71 milijarde dolara. Tada se pominjalo da je jedan od finansijera saudijski fond iza koga stoji prestolonaslednik Mohamad bin Salman.

Naime, Mask je kritikovao investitore koji se fokusiraju samo neposrednu dobit, za razliku od njega koji računa na duže staze, pa se "Tesla" suočava sa problemom ispunjenja kratkoročnih ciljeva u proizvodnji i isporukama. Kako navodi "CNBC", Mask oseća ograničenja u vođenju "Tesle" kao javne kompanije i više voli da upravlja njome shodno sopstvenoj viziji.

U svakom slučaju, nakon Maskovog saopštenja akcije su skočile za 13 odsto, da bi ubrzo pale za 11 procenata ispod prvobitne vrednosti, zbog čega su ga investitori tužili za dovođenje u zabludu, tražeći odštetu za gubitke od više milijardi dolara.

Valorizacija budućnosti, a ne sadašnjosti

Akcije "Tesle" su pale za više 10 odsto u jednom danu i u maju ove godine kada je Mask izjavio da je njihova vrednost previsoka, zbog čega je "Tesla" izgubio 14 milijardi, a on sam tri milijarde dolara.

Zbog toga su investitori zatražili od suda da mu zabrani korišćenje ličnog naloga na Tviteru za iznošenje podataka o finansijskom stanju kompanije, ali je sudija u Delaveru to odbio, prenosi AP.

Do pada akcija "Tesle" od devet odsto u samo jednom danu došlo je i kada je povukao dim džointa u popularnom podkastu voditelja Džoa (Joe) Rogana.

Međutim, njegova kompanija je prevazišla probleme pa je osporavani "Model 3" prošle godine bio najprodavaniji električni auto na svetu – skoro 370 hiljada primeraka – a u Kaliforniji je u prvom kvartalu 2020. najprodavaniji u svim kategorijama, prenosi "Foks njuz" (Fox News). Taj uspeh je utoliko veći ako se ima u vidu da bez obzira što se ovaj model naći i po ceni ispod 40 hiljada dolara, to još uvek skupo za ogromnu većinu građana.

Mask je, kako navodi portal "Verdž" (The Verge), uspeo da preusmeri kratkoročni fokus investitora na dobit na dugoročnu viziju, tačnije da promeni paradigmu koja je omogućila da električni automobil nakon višegodišnjeg tapkanja u mestu sa marginalnim učešćem na tržištu, napokon budu deo opšteg trenda.

Kako ističe hrvatski preduzetnik Saša Cvetojević za portal "Indeks", "Tesla" je tehnološka kompanija a ne klasični proizvođač automobila, a kod njih se "valorizuje sadašnjost nego budućnost". "Ljudi očekuju da će ta firma biti danas-sutra kao ’Epl’ (Apple) i zato analitičari greše kada je upoređuju s proizvođačima automobila, recimo ’Volksvagenom’," kaže Cvetojević.

On ističe da bi "Tesla" mogla biti kompanija koja povezuje mnogo elemenata pod svojom kapom. "Ključno je ono što se još ne percipira, a to je autonomna vožnja koja je ustvari sveti gral automobilske industrije. To je kao prelaz s parne mašine na dizel motor, taj nivo revolucije, ako auto ili kamion može voziti sam", zaključuje Cvetojević.

'Elonovo vreme'

Ta posvećenost cilju mu je pomogla da ostvari ciljeve u koji su mnogi sumnjali. Zato njegove neverovatno kratke rokove za ostvarenje ambicioznih planova nazivaju "Elonovo vreme".

Međutim, Mask je obećao velike stvari koje druge kompanije nisu ni pokušale, a kada su posumnjale u to, on i njegova poslovna imperija su ih premašili, piše "CNN".

Tako je obećao SUV koji može ubrzati u kraćem vremenu od Poršea, što se tada činilo nemogućim, da bi na kraju kupci vozili "Teslina" vozila.

Mask spavao na podu fabrike

Dok se svet divi impozantnim Maskovim uspesima, dosta je skeptika pa i kritičara, uključujući i među njegovim radnicima. Tako su mnogi bili nezadovoljni 2018. zbog pritisaka da preterano rade da bi se nakon serije kašnjenja u isporukama vozila ispunile obaveze prema kupcima.

"Blumberg" (Bloomberg) je objavio da zaposleni rade u veoma teškim uslovima i da, navodno, dobijaju "Red bull" kako bi ostali budni.

Međutim, Mask je odgovorio da i sam sebe gura do krajnjih granica, izjavivši za "Blumberg" da spava na podu njegove fabrike u Kaliforniji.

"Razlog zbog kojeg spavam na podu nije taj što nisam mogao da odem preko puta u hotel. Učinio sam to jer sam želeo da moje okolnosti budu gore nego bilo kome drugom u kompaniji. Kakvu god muku da su osećali, želeo sam da moja bude gora, a to ljudima mnogo znači," rekao je Mask.

‘Nemam kancelariju’

Na tom tragu je i njegova izjava iz 2017. da nema stalnu kancelariju u "Tesli". "Uvek premeštam moj radni sto tamo gde je najveći problem u ‘Tesli’. Smatram da treba predvoditi iz prvih redova," kazao je Mask.

Radnici: Prikrivamo greške izolir trakom

Istovremeno, pojedini radnici su optužili upravu "Tesle" da ih prisiljava da skrajućuju proizvodne procedure kako bi ispunili obaveze prema dobavljačima, a da pri tom nisu ispoštovane sve mere uključujući testove bezbednosti, te da su čak morali da koriste izolir traku da zakrpe pukotine u nedostatku delova, prenosi "CNBS". Uprava "Tesle" je to negirala.

Nepredvidivo zahtevni vizionar

Radnici opisuju Maska kao vizionara, ali "nepredvidivo zahtevnog," proizilazi iz istraživanja "Bisniz insajdera" koji je razgovarao 2018. sa 42 zaposlenih u "Tesli". Svim kandidatima za posao u njegovim kompanijama postavlja isto pitanje:

"Pričajte mi o nekim od najtežih problema na kojima ste radili i kako ste ih rešili".

‘Napravite bolje ako možete’

Mask na sve kritike i sumnje odgovara da nije bilo lako napraviti kompaniju za masovnu proizvodnju električnih automobila, te da je "apsurdno kako je ‘Tesla’ opstao".

Sredinom 2018. izjavio je za "Njujork tajms" da "ako imate nekoga ko može obaviti bolje posao (kao čelnik ‘Tesle’), mogu mu odmah prepustiti ‘dizgine’."

U to vreme je zbog problema oko "Modela 3", po rečima Maska, "Tesla" bio na ivici bankrota.

"Bilo je perioda kada nisam izlazio iz fabrike po tri-četiri dana," rekao je Mask dodajući da se tada često suočavao sa situacijom da uzima lek "ambien" jer nije mogao da spava.

"Tesla" je izgubio 6,7 milijardi dolara od 2003. i bio je blizu finansijskog sloma u nekoliko slučajeva, uključujući i 2018. zbog problema da izbaci na tržište "Model 3". Mask je reagovao preusmeravanjem njegove proizvodnje kao luksuzi auto za uski (niche) krug ka mejnstrim brendu, piše "Volstrit džornl".

Moždani implant za lečenje bolesti

Paralelno sa istraživanjima kosmosa i razvojem električnih automobila, Mask je 2016. pokrenuo kompaniju "Neuralink" čiji je cilj razvijanje uređaja koji je u stanju da ostvari vezu između kompjutera i čipa ubačenog u ljudski mozak. On je precizirao da bi postupak ubacivanja implanta u mozak bio sličan laserskoj operaciji oka.

U prošli petak je prikazao svinju "Gertrudu" s moždanim čipom veličine kovanice kako bi demonstrirao svoje ambiciozne planove za stvaranje funkcionalnog interfejsa mozak-mašina, prenosi "Bi-Bi-Si" (BBC). "To je poput Fitbita u vašoj lobanji sa sićušnim žicama", rekao je Mask na veb prezentaciji.

Svinji je čip ubačen pre dva meseca.

Interfejs bi mogao da omogući ljudima sa neurološkim oboljenjima da koriste telefone ili kompjutere.

Mask tvrdi da bi čipovi konačno mogli da se koriste i za lečenje demencije, Parkinsonove bolesti, povreda kičmene moždine, depresije, nesanice, gubitka sluha i omogućiti neku vrstu telepatije.

On se nada da će to vremenom omogućiti razvoj "nadljudskih kognitivnih sposobnosti", koje bi omogućile čovečanstvu suočavanje sa veštačkom inteligencijom koju smatra najvećom opasnošću po opstanak.

Precizirao je da se odustalo od prošlogodišnje ideje da se implant stavi iza uha. Umesto toga, ubacivaće se ispod lobanje, što je invazivniji postupak.

On je 2019. najavio da će ove godine početi da ugrađuje čipove u ljudski mozak. Međutim, kao i u nekoliko prethodnih slučajeva, to su bile previše optimistične najave, pa će očito taj poduhvat biti odložen na neko vreme.

Kritičari: Ništa revolucionarno

Iako raspolaže sa minijaturnom sondom sa više od tri hiljade elektroda prikačenih na niti tanje od dlake ljudske kose, koje mogu da prate aktivnost 1000 neurona u mozgu, kritičari smatraju da nije reč o "revolucionarnom poduhvatu".

To je ocena profesora Endrjua Džeksona (Andrew Jackson), koju je objavio britanski Naučni medijski centar (The UK's Science Media Centre).

"Ne vidim ništa revolucionarno u njegovoj (Maskovoj) prezentaciji," rekao je profesor Džekson.

"Kada je reč o njegovoj tehnologiji, 1,024 kanala u današnje vreme nije impresivno, ali je elektronika za njihovo bežično prenošenje vrhunska, a robotska implantacija dobra," dodao je.

Po njegovom mišljenju, ključni izazov je šta uraditi sa svim tim podacima koji dolaze iz mozga.

"Demonstracija je, u stvari, bila veoma neinspirativna i nije pokazala ništa što do sada već nije rađeno," istakao je profesor Džekson potkrepljujući to činjenicom da ovaj rad "Neuralinka" nije objavljen ni u jednom prestižnom medicinskom časopisu.

On je sumirao svoja zapažanja u jednoj rečenici: "Ovo je solidno inženjerstvo, ali osrednja neuronauka," što je novinar "BBC" Rori Selan Džouns (Rory Cellan – Jones), objavio na svom Tviter nalogu. Posle samo nekoliko sati, usledio je Maskov odgovor:

"Na žalost, zajedničko je za mnoge u akademskoj zajednici da daju preveliki značaj idejama, a zanemaruju kako ih realizovati. Na primer, ideja o odlasku na Mesec je trivijalna, ali sam odlazak na Mesec je težak," kazao je čelnik "Neuralnika".

Profesor Džekson je nakon Maskove poruke kazao za "BBC" da je impresioniran tehnologijom "Neuralinka", ali da je skeptičan prema najavama da se ona može koristiti za čitanje i zapisivanje zapamćenog, kao i povećanju moždanih funkcija.

On smatra da su stručnjaci za neurologiju ostvarili iskorak u razumevanju načina na koji mozak kontroliše kretanje.

"Kako procesuira misli i pamćenje, to je i dalje misterija," zaključuje profesor Džekson.

Individualizovani javni prevoz

Mask je 2016. osnovao kompaniju "The Boring" (na engleskom znači "dosadno" i "bušenje", što je očito sračunato izabrano dvosmisleno značenje) u cilju probijanja podzemnih tunela da bi se rasteretio saobraćaj i omogućio trodimenzionalan transport sa više slojeva tunela.

Kaže da je došao na tu ideju jer ga "izluđuju" saobraćajne gužve u Los Anđelesu. Prvi tunel je iskopan na periferiji ovog grada pre dve godine u dužini od 1,83 kilometra, uz pomoć jeftine i brze tehnologije. On je precizirao da je to samo prvi korak u izgradnji velike podzemne mreže kojom će moći da se vozi i 240 kilometara na sat.

Po njegovim rečima, izgradnja pomenutog tunela je koštala 10 miliona dolara, dok bi upotrebnom tradicionalne tehnologije ta cifra dostigla i milijardu dolara. Ovi projekti su na tragu njegove ideje o individualizovanom prevozu.

"Mislim da je javni saobraćaj užasan…Zašto bi želeli da se ukrcate u nešto sa mnogo drugih ljudi, što ne ide tamo gde želite, ne polazi odakle biste hteli niti završava put tamo gde hoćete. …To je frustrirajući i zato ga niko ne voli. Dosta je i slučajnih stranaca, od kojih neki mogu biti serijske ubice…Zbog toga ljudi vole individualizovani prevoz koji ide gde i kada želite", rekao je Mask, prenosi "Vajrd" (Wired).

Konsultant za javni saobraćaj Džeret Volker (Jarret Walker) je napisao na Tviteru da je Maskova "mržnja prema deljenju prostora sa strancima luksuz (ili patologija) koju mogu da priušte jedino bogati." "Vi ste idiot", odgovorio mu je Mask.

Sanders: Mask voli socijalizam samo za sebe

Zbog rastućih nejednakosti u svetu, koje je pandemija korona virusa ubrzala, sve su učestalije inicijative za uvođenjem mera u cilju smanjenja tih razlika.

Tako je američki senator Berni (Bernie) Sanders nedavno predložio zakon pod nazivom "Naterajmo milijardere da plate" koji predviđa da jednokratno porez od 60 odsto na njihovu zaradu tokom pandemije. Time bi se, prema Sandersovoj proceni, prikupilo više od 730 milijardi dolara, što bi moglo da pokrije troškove lečenja svih američkih građana za godinu dana.

Prema toj računici, Mask bi trebalo da plati više od 50 milijardi dolara.

Mask je sarkastično reagovao na Tviteru porukom: "Zvanično nadmetanje Bernija Sandersa u piću! Svaki put kada ‘Bernster’ pomene prikupljanje novca za vladu, ispije nečije pivo!"

Sanders mu je ubrzo odgovorio:

"Ilon samo v-o-l-i korporativni socijalizam za sebe, a surovi kapitalizam za sve ostale".

Mask: Ja sam socijalista, ali drugačiji

Mask je svojevremeno definisao svoju političku poziciju kao "negde u sredini". Izjavio je 2011. da je "u društvenom smislu liberal a u fiskalnom konzervativac".

Dve godine kasnije kazao je za "Hafington post" (Huffington) da obilato donira i republikance i demokrate.

Međutim, kasnije je precizirao da nije konzervativac.

"Registrovan sam kao nezavistan i politički umeren," napisao je na Tviteru 2018. Zbog pojave veštačke inteligencije podržao je univerzalni osnovni prihod kao jedno od rešenja socijalnih problema zbog nezaposenosti i niskih penzija.

Podržava direktnu demokratiju, smatrajući da će vlada na Marsu biti njen produkt.

Opisao je sebe kao "socijalistu".

"Samo ne ona vrsta koja prebacuje resurse od najproduktivnijih ka najneproduktivnijima, pretvarajući se da čine dobro, a zapravo čine štetu. Istinski socijalizam traži najveće dobro za sve," napisao je Mask na Tviteru.

Kritike na račun Trampa

Mask je kritikovao Donalda Trampa pre nego što je izabran za predsednika SAD. Kasnije je prihvatio da učestvuje u dva savetodavna tela Bele kuće.

"Što više glasova razuma predsednik čuje, to bolje," tako je Mask obrazložio svoje učešće u ovim savetima iz kojih povukao 2017. u znak protesta zbog povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Potpisao je 2012. inicijativu "Giving Pledge", obavezujući se da donira većinu svog bogatstva tokom života.

Mask: Obrišite profil na Fejsbuku

Iako je veoma aktivan na Tviteru, Mask ne voli Fejsbuk. Tako je reagujući na apel holivudskog glumca i režisera Sača Barona Koena (Sača Cohen) da se reguliše ova mreža, Mask napisao ove godine: "Obrišite Fejsbuk, jadan je".

On je pre dve godine obrisao zvanične stranice svojih kompanija na Fejsbuku nakon otkrića da je Kejmbridž Analitika prikupljala lične podatke korisnika bez njihovog znanja.

‘Veštačka inteligencija pretnja po čovečanstvo’

Jedan od razloga za njegovu netrpeljivost prema Fejsbuku verovatno proizilazi i iz neslaganja sa vlasnikom ove kompanije Markom Zakerbergom (Zuckerberg) oko veštačke inteligencije (AI).

Naime, vlasnik Fejsbuka smatra da veštačka inteligencija već pomaže u dijagnostikovanju bolesti, a učiniće i automobile bez vozača sigurnijima, što će "poboljšati naš život".

Stoga ističe da su "prilično neodgovorne prognoze Ilona Maska da će veštačka inteligencija dovesti do sudnjega dana," prenosi CNBC.

Mask je uzvratio da su Zakerberova znanja o tome "ograničena", ponavljajući da je veštačka inteligencija "najveća pretnja opstanku ljudske vrste…mnogo opasnija od nuklearnih raketa". Osnovao je "OpenAI" kao neprofitnu organizaciju u cilju smanjenja opasnosti od razvoja veštačke inteligencije.

Polemike sa Bezosom i Gejtsom

Mask je ulazio u polemike i sa najbogatijim čovekom na svetu Džefom (Jeff) Bezosom, koga je nazvao "oponašateljem".

Istovremeno, prštale su varnice i sa Bilom Gejtsom (Bil Gates).

Najpre je osnivač "Majkrosofta" izjavio u februaru da iako je "Tesla" doprineo inovacijama, nije kupio njegovo vozilo već "Porsche Taycan".

Na to je Mask uzvratio na Tviteru da njegovi razgovori sa Gejtsom nikada nisu bili "inspirativni." Potom je Gejts kritikovao Maskove izjave u kojima je umanjivao opasnost od korona virusa i dovodio u pitanje restriktivne mere.

"Ilon želi insistira na što više kontroverzni komentara. Međutim, nije mnogo uključen u priču o vakcinama. On pravi sjajne električne automobile kao i rakete. Zbog toga mu je dopušteno da sve to govori. Nadam se da neće pomešati oblasti u kojima je dobar sa onima u koje nije previše upućen," kazao je Gejts za "CNBC".

Mask je uzvratio u svom stilu na Tviteru.

"Glasine da smo Bil Gejts i ja ljubavnici, apsolutno nije tačna".

Mask nazvao spasioca dece ‘pedofilom’

Kada je u leto 2018. ceo svet sa strepnjom pratio sudbinu 12 dečaka i njihovog fudbalskog trenera zarobljenih u pećini na Tajlandu, Mask je ponudio svoju svemirsku tehnologiju za spasavanje. Međutim, kada je jedan od spasilaca kritikovao njegovu kapsulu, Mask ga je nazvao pedofilom. Spasilac ga je tužio za klevetu, ali je Mask dobio parnicu.

‘Uzmite crvenu pilulu’

Mask je najaktivniji od svih milijardera na društvnim mrežama, pa ga zovu prvim influenserom među čelnicima (CEO) velikih korporacija. Njegove objave se pomno prate.

Tako je njegova poruka na Tviteru u maju ove godine "uzmite crvenu pilulu" u smislu da ljudi "progledaju" kako bi saznali istinu, izazvala mnošvo reakcija.

To je fraza iz filma "Matriks" (Matrix) i često je koriste desničari i borci za prava muškaraca.

Na ovu enigmatičnu poruku reagovala je Ivanka Tramp, ćerka američkog predsednika – verujući da Mask time podržava republikance – napisavši da je već uzela tu pilulu. Međutim, koautorka "Matriksa" Lili Vahovski (Lilly Wachowski) – inače transrodna osoba - neočekivano im je veoma oštro odgovorila porukom "J…..e se oboje".

Striptiz u Šangaju

Mask je što svojim izjavama, a što postupcima znao da šokira javnost. Tako je početkom ove godine zatekao mnoge izvodeći neku varijantu striptiza u Šangaju povodom prve isporuke automobila iz fabrike u ovom gradu.

Prva supruga: Zamenio me ’novijim modelom’ kao ’telefon’

Mask je ove godine dobio sina sa pevačicom Grajms (Grimes) kome su dali ime X Æ A-12.

Iz prvog braka ima pet sinova, a prvo dete Nevada je preminulo od sindroma iznenadne smrti dojenčeta. Razveo se 2008. i kaže da ga je to finansijski iscrpelo, pa je pozjamljivao od prijatelja da bi održao kompanije.

Kaže da je prilično "dobar otac".

Međutim, Džastin (Justine) je navela u ispovesti za portal "Marie Claire" pre deset godina, da je bila "starter supruga" koja je upoznala Ilona dok je bio student, prateći ga dok se uspinjao u karijeri uz brojne padove. Tvrdi i da je zbog pravne začkoljice u ugovoru, koji je potpisla dva meseca posle venčanja (postnuptial agreement), ostala bez ičega što je stekla zajedno sa Ilonom, verujući da su srodne duše i da se nikada neće rastaviti.

Potpisala je takođe da se ništa iz njihovog privatnog života ne sme pominjati u bilo kom sudskom postupku. Džastin je navela da je Ilon bio sve zahtevniji, govoreći je između ostalog, "otpustio bih te da si zaposlena kod mene".

Ističe da ju je na kraju zamenio "novijim modelom", kao da je telefon, a ne osoba.
Mask se potom dva puta ženio i razvodio sa glumicom Talulom Rajli (Talulah Riley) - definitivno 2016.

Mask prodaje sve kuće

Letos je objavio da je postigao dogovor o prodaji većine nekretina i da neće zadržati ni jednu u svom vlasništvu. U Kaliforniji poseduje pet kuća u vrednosti od oko 100 miliona dolara.

"Posvećujem se Marsu i Zemlji. Imovina vas samo opterećuje," napisao je Mask na Tviteru.

Petominutni sastanci

S obzirom da mu radni dan traje više nego duplo u odnosu na uobičajeno, Maskov dnevni raspored je prilično intenzivan. Ustaje u sedam izjutra, spava šest sati.

Kaže da uglavnom ne doručkuje, već popije samo kafu. Ne troši previše vremena na jelo pa ruča tokom sastanaka, piše "Biznis insajder".

"Ako postoji način da ne moram da jedem, tako da mogu da radim, onda ne bih jeo. Voleo bih da mogu da dobijem hranljive sastojke bez uobičajenog sedenja za stolom," kazao je svojevremeno Mask.

Opušta se tokom večere. Da bi ostao u kondiciji, odlazi u teretanu jednom-dva puta sedmično.

Osamdeset odsto radnog vremena provodi na inženjerske poslove i dizajniranje. Traži da mu se sastanci organizuju na pet minuta. "Multitasking" je ključni deo njegove strategije, koju naziva "doziranje" (batching). Često radi na telefonu dok je na sastancima.

Knjige o Frenklinu i Ajnštajnu

Omiljene knjige su mu "Gospodar prstenova", te biografije poput Bendžamina Frenklina i Alberta Ajnštajna. Kaže da na kraju dana uživa i u slušanju muzike i video igricima. "Družim se sa decom, viđam sa prijateljima, uobičajene stvari. Ponekad se otkačim na Tviteru," prenosi "Biznis insajder".

Proizvod je važniji od reklame

Maskova poslovna filozofija je kompleksna a najvažniji su: spremnost na rizik, uporan ali i pametan rad.

Tako je za pokretanje "Spejs Iksa" uložio novca neophodan za četiri pokušaja lansiranja rakete. Prva tri su propala, ali je četvrti uspeo. U suptnom bi bankrotirao.

Takođe, smatra da je najvažniji kvalitet proizvoda, a ne marketing za koji uopšte ne odvaja novac, za razliku od klasične auto industrije koja ulaže milijarde u reklame.

Doduše, kako piše "Biznis insajder", Mask računa na takozvanu "zarađenu" reklamu, odnosno da su mediji veoma zainteresovani i da će pozitivno pisati o proizvodima i uslugama njegove kompanije, imajući u vidu njihov kvalitet i originalnost.

Aristotelov prvi princip

Jedna od tajni njegovo uspeha je primena Aristotelovog "prvog principa".

To je jedna od najefikasniji strategija koja se može primeniti u raščlanjivanju komplikovanih problema i iznalaženju originalnih rešenja, ističe Džejms Klier (James Clear) autor knjige "Atomske navike" (Atomic Habits). Princip se definiše kao sve ono iz čega nešto na bilo koji način proizlazi (id a quo aliquid procedit quocumque modo).

Prema Aristotelu, "zajedničko obeležje svih načela jeste da su izvor od kojeg potiče stvarnost, ili stvaranje ili spoznaja". Ovaj princip je koristio i Gutenberg prilikom pronalaska štamparije kombinujući različite elemente, uključujući i presu koja je do tada korišćena za pravljenje vina, da bi došao do jednog od najvećeg izuma u istoriji.

Međutim, po mišljenju Kliera, niko nije oličava filozofiju prvog principa efikasnije nego Elon Mask.

On smatra da treba sve svesti na najbanalnije, ali i bazične istine, na osnovu kojih se grade nove ideje. Kada je pokrenuo "Spejs Iks" odmah se suočio sa velikim izazovom. Naime, shvatio je da mora da plati 65 miliona dolara za nabavku rakete.

U intervjuu za "Vajrd" objasnio je kako došao do drugog rešenja.

"Fizika vas uči da rasuđujete polazeći od prvog principa a ne od analogije…Najpre sam se zapitao od čega se pravi raketa?....Onda koja je vrednost tih elemenata na tržištu? Na kraju je ispalo da je taj materijal koštao oko dva procenta od standarne cene (finalnog proizvoda)," rekao je Mask.

Odlučio je da njegova kompanija sama napravi raketu i tako je krenuo streloviti uspon dok do tada najprestižnije kompanije u ovoj oblasti sve više zaostaju za "Spejs Iksom".

Kako ističe Džejms Klier, bez jasnog razumevanja fundamentalnih principa, male su šanse za spoznavanje i kombinovanje detalja što je presudno na elitnom nivou nadmetanja.

Budućnost koja je počela

Ljudima najviše nedostaje Maskova odlučnost i posvećenost, ističe njegov biograf Ešli Vans.

"Za većinu ljudi, čak i ako su strastveni izvršni direktori, to je i dalje samo posao. Međutim, za Elona, to je negde između borbe na život i smrt i rata…Ovaj čovek je posvećen do nivoa koji je sulud. U mnogo čemu nema pravog života. Sve vreme radi. Izgoreo je u tri braka. Nema dovoljno vremena za decu. Nema ništa što liči na normalni život. To je žrtva na koju niko drugi ne bi bio spreman," kazala je Vans za portal "Vox.com" 2017. godine.

To potvrđuje i njegova izjava da ima mentalitet "samuraja".

"Radije bio izvršio seppuku (hara-kiri) nego da doživim neuspeh," kazao je Mask. Zbog toga, kako piše "CNN", granice koje su ga nekada sputavale, sada se povijaju pod njegovim pritiskom.

"Barijere koje je utvrdilo društvo zavise od institucija koje ih održavaju da bi osigurale svoju snagu. Ali te barijere nisu dizajnirane da izdrže udar agresivnog direktora potpomognutog ogromnim ličnim bogatstvom, radnika koji se suočavaju sa rastućom nezaposlenošću i regulatornog okvira koji se urušava kada se suoči sa stvarnim, kobnim testom. Kada Ilon Mask napravi rupu u tim barijerama, nije jasno da li ga išta može zaustaviti," piše "CNN".

Kao čovek koji ide ispred svoga vremena postao je ne samo poslovna već i umetnička inspiracija. Tako je Džon Favro (Jon Favreau), reditelj serije "Iron Man", priznao da je glavni lik Toni Stark (Tony) inspirisan Maskom.

Ilon Mask je svojevremeno izjavio da je stvarnost mnogo više od onoga što opažamo te da je ona kompjuterska simulacija slična onoj iz "Matriksa".

Njegovo obećanje da će jednoga dana "Teslini" automobili sami voziti, sa vratima koja se otvaraju na gore, kao u filmu "Povratak u budućnost" – za mnoge je naučna fantastika ili barem daleka budućnost.

Za Ilona Maska je to očito stvarnost, odnosno budućnost koja je već počela.