Svetska meteorološka organizacija (SMO) Ujedinjenih nacija saopštila je danas da će ovo leto ostaviti "duboke rane" u "kriosferi" - ledenim delovima planete Zemlje, zbog toplotnog talasa na Arktiku, topljenja morskog leda i lomljenja najveće kanadske ledene ploče.
SMO je navela da temperature na Arktiku rastu dvostruko brže od globalnog proseka.
"Brzo topljenje morskog leda zauzvrat doprinosi većem zagrevanju, a tako se stvara začarani krug i posledice ne ostaju na Arktiku", rekla je portparolka Klar Nulis na redovnom brifingu u Ženevi.
U poslednjih nekoliko meseci, navode u saopštenju, postavljeni su novi temperaturni rekordi, uključujući i ruski grad Verhoiansk, grad u Sibiru, u kom je 20. juna zabeleženo 38 stepeni.
"Ono što smo ove godine videli u Sibiru bilo je izuzetno loše i izuzetno teško", rekla je Nulis.
Kao posledice globalnog zagrevanja navela je toplotni talas na Arktiku, šumske požare u Sibiru, gotovo rekordno nizak nivo morskog leda kao i lomljenje jedne od poslednjih potpuno netaknutih kanadskih ledenih ploča Milne - velike ledene platforme.
Ledena ploča Milne se u julu odlomila, čime se njena površina smanjila za 43 odsto.
"Leto 2020. godine ostaviće duboku ranu na kriosferi", navodi se u saopštenju Svetske meteorološke organizacije i dodaje da je rezultat "zabrinjavajući trend" poplava širom sveta.
Posledice su i gubitak retkih ekosistema, moguće utapanje glečera u okean što će dovesti do porasta nivoa mora i stvaranja novih "plutajućih ledenih ostrva".
SMO će 9. septembra objaviti izveštaj o uticaju klimatskih promena na kriosferu.
