Bivši premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš (Ramush) Haradinaj, izjavio je da sastanak lidera Kosova i Srbije 2. septembra u Beloj kući treba da donese konačni sporazum o recipročnom priznanju unutar postojećih granica.
Haradinaj, čija je partija podžava aktuelnu kosovsku vladu Avudlaha (Avdullah) Hotija, navodi u razgovoru za Radio Slobodna Evrpa (RSE), da se treba iskoristiti pažnja koju SAD pridaje rešavanju nesporazuma između Kosova i Srbije.
„Ukoliko se postoji pitanje 'Zašto idemo u Vašington?', idemo za sporazum, za recipročno priznanje unutar postojećih granica. Ukoliko okolnosti omoguće ovaj sporazum, idemo da ga postignemo, a ukoliko ima i napretka, dobrodošao je i napredak kakav god bio“, kazao je Haradinaj.
Podsetimo, Ričard Grenel (Richard Grenell), izvestilac američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije, zakazao je za 2. septembra sastanak predstavnika dve strane u Beloj kući. Dolazak su potvrdili i premijer Kosova Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Po njegovim rečima, Kosovo je izgubilo nadu u EU, koja je pritom angažovala u dijalogu osobe čije zemlje ne priznaju Kosovo (Specijalni predstavnik EU za dijalog Kosova i Srbije, Miroslav Lajčak iz Slovačke) i, kako dodaje, sada nadu vidi Vašingtonu.
On dodaje da je „EU uvek bila spora“ i da takav pristup nije adekvatan za dinamiku i dešavanja između Kosova i Srbije, regiona, ali i ukoliko se uzmu u obzir agende različitih država.
„Vidimo dinamiku interesovanja u region ostalih država, kao što su Rusija i Kina. Ne mislim da je Evropa izrazila želju da se brzo dođe do sporazuma Kosova i Srbije, samom činjenicom što je sada pitanje delegirano kod Borela (šef evropske diplomatije, Žozep), i g. Lajčaka. To po meni nije dokaz želje da se ovo pitanje završi u optimalno vreme“, kaže Haradinaj.
On pritom spominje i činjenicu da Kosovo još uvek nije dobilo viznu liberalizaciju sa EU iako je, kako navodi, ispunilo sve uslove.
Haradinaj izražava uverenje da savetnik za bezbednost američkog predsednika Robert O`Brajan (Robert O’Brien) i ambasador Ričard Grenel imaju potrebna ovlašćenja i podršku Stejt Departmenta po ovom pitanju.
„Tako da, ovo je realna mogućnost i zato ne treba da smo pesimistični. Na ovom sastanku trebamo da tražimo da se postizne sporazum o recipročnom priznanju unutar postojećih granica. U sklopu tog sporazuma potom mogu biti teme za razmatranje zato što države i nakon sporazuma o recipročnom priznanju, do uspostavljanja diplomatskih odnosa, ali i nakon toga, diskutuju, vode protokolarne pregovore i postižu sporazuma. Mi i dalje postižemo protokolarne sporazume sa Republikom Albanije. Dakle, ukoliko se sporazum postigne sada 2. septembra, to ne znači da će se time rešiti sva pitanja između Kosova i Srbije, već samo ona koja su spremna“, kaže Haradinaj, koji je i sam avgusta 2019. saslušan pred Sudom u Hagu zbog čega se i povukao sa premijerskog mesta.
On smatra i da nadu i šansu za sporazumom vidi u tome što je pitanje Kosova aktuelno u vreme predizborne kampanje u SAD i da je na agendi kandidata za predsednika.
„Idealan je trenutak da pružimo pobedu svima onima koji to postignu (sporazum)“, dodao je Haradinaj, navodeći da Vašington nikada nije imao loše rešenje za Kosovo.
O predsedničkoj kandidaturi
Haradinaj je govorio i o podršci koju dobio od njegove partije prošle nedelje za kandidata za budućeg predsednika Kosova.
„Vidimo da situacija na Kosovu može da se oteža nakon predloga optužnice protiv Tačija (predsednik Kosova, Hašim) i Veseljija (predsednik opozicione Demokratske partje Kosova), dakle možemo doći do institucionalne krize ukoliko se predsednik optuži. Rešavanje ove situacije podrazumeva i višestranačke pregovore, nas unutar koalicije. Tražiće se otvaranje koalicionog sporazuma po pitanju predsendika. U konkretnom slučaju, tražiće se i jedan novi partner. Ovaj partner može biti Demokratska partija Kosova. Istina je da dolaskom DPK prestaće zavisnost ove vlade od Srpske liste“, kaže Haradinaj.
„Alijansa za budućnost Kosova pred sobom ima dva rešenja. Da nastavi da bude na vlast ali da to uslovi sa pozicijom predsednika i to je logika zašto me je Upravni odbor partije ovlastio da pregovaram o pitanju predsednika, dakle kako ne bi ostali van pregovora o tome. U suprotnom, ostati u vladi sa ovako malo udela u vlast, mi znamo naš put kući, to smo radili i ranije, ićićemo na izbore“, navodi on.