Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović sastala se u ponedeljak sa predsednikom kineske kompanije "Čajna rejlvej internešenel kompani" (CRIC) Ju Guođengom i sa njim razgovarala o realizaciji izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta, za koju je ocenila da je najvažni strateški projekat za zemlju.
"Izgradnja ove brze pruge je naš najvažniji projekat, očekujem da sve bude izvedeno u predviđenim rokovima i raduje nas što ćemo sledeće godine na jesen od Beograda do Novog Sada putovati za manje od pola sata", rekla je ona i dodala da su svi projekti koje Srbija i Кina zajedno realizuju simbol prijateljstva i dobrih odnosa dve zemlje.
Sastanku je prisustvovala i ambasadorka Кine u Srbiji Čen Bo, saopštilo je ministarstvo.
Mihajlović je podsetila da ministarstvo upravlja projektima vrednim 15 milijardi evra, od čega su projekti sa Кinom vredni sedam milijardi evra.
Predsednik kineske kompanije CRIC Ju Guođeng je zahvalio na kontinuiranoj podršci koju Vlada Srbije i ministarstvo sve vreme pružaju kineskom izvođaču i izrazio uverenje da će svi radovi biti završeni po ugovorenoj dinamici i po evropskim i svetskim standardima.
"Došao sam u Srbiju kako bih se na terenu uverio u dinamiku i napredak radova. Dinamički plan je realan i u skladu sa dogovorenim rokovima ćemo završiti posao", rekao je on.
U Srbiji su kineske kompanije angažovane na izgradnji dveju deonica na Koridoru 11, na rekonstrukciji pruge Beograd - Budimpešta, kao i na revitalizaciji Termoelektrane "Kostolac A".
Evropska unija je vodeći investitor u regionu Zapadnog Balkana, sa više od 70 odsto ukupnih direktnih investicija na prostoru Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.
Tešnja saradnja Srbije i Kine ozvaničena je u junu 2016. godine, tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Srbiji, kada je potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu, kao i brojni drugi iz oblasti građevinarstva, infrastrukture, telekomunikacija, trgovine, odbrane, medija.
Takođe, Kina je na Zapadnom Balkanu prisutna i preko zajmova koje od nje uzimaju zemlje regiona. Prema podacima Minhenškog bezbednosnog izveštaja, udeo odobrenih kineskih kredita u Srbiji iznosi 12 posto od ukupnog spoljnog duga zemlje.
Evropski zvaničnici su u više navrata upozoravali na potencijalne posledice zaduživanja kod Kine. U aprilu 2019. godine, tadašnji evropski komesar za proširenje Johanes Han za portal Politico upozorio da Peking može zemlje Zapadnog Balkana pretvoriti u "trojanske konje" koji će jednog dana biti članovi Evropske unije. Kineska "kombinacija kapitalizma i političke diktature", kako je Han ocenio, može da bude poželjna opcija nekim liderima u regionu Zapadnog Balkana.
Ilustrujući svoju zabrinutost, evropski komesar je naveo primer Crne Gore, gde je javni dug porastao na više od 70 odsto BDP-a nakon što je zemlja uzela pozajmicu od 809 miliona eura od kineske državne banke Export-Import, kako bi izgradila autoput prema granici sa Srbijom.
