Sud Ujedinjenih naroda za Liban u Hagu, u utorak, 18. avgusta, osudio je jednog člana militantne grupe Hezbolah, a trojicu oslobodio optužbe za umešanost u atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja 2005. godine.
Specijalni sud za Liban saopštio je da je prvooptuženi Salim Džamil Ajaš kriv zbog umešanosti u bombaški napad. Saslušanje za određivanje kazne biće održano naknadno.
Hariri i još 21 osoba su ubijeni, a 226 je ranjeno u velikoj eksploziji u Bejrutu, 14. februara 2005. godine.
Međutim, nakon višegodišnje istrage i suđenja, tri pripadnika Hezbolaha oslobođena su svih optužbi da su takođe bili umešani u ubistvo Haririja.
Predsedavajući suda, sudija David Re na početku današnjeg izricanja presude pozvao je na minutu ćutanja za žrtve eksplozije i njihove porodice, kao i za sve koji su ostali bez domova u Bejrutu 4. avgusta.
Sud je došao do zaključka da nije bilo dokaza o direktnoj umešanosti Sirije u ubstvo Haririja, javila je agencija Rojters.
Mnogi u Libanu veruju da je Sirija imala veze sa ubistvom Haririja, što je zvanični Damask demantovao, javlja AP.
Presuda Specijalnog suda za Liban u jednom selu u blizini Haga dešava se u vreme kad bi mogla dodatno pojačati napetost u Libanu, dve nedelje nakon katastrofalne eksplozije u bejrutskoj luci u kojoj je poginulo 180 ljudi, a povređeno više od 6.000, i uništeno hiljade domova u glavnom gradu Libana.
I pre razorne eksplozije, libanski lideri su bili zabrinuti zbog mogućeg nasilja posle izricanja presuda.
Hariri je bio najistaknutiji libanski sunitski političar, a Hezbolah je proiranska šiitska organizacija.
Napetost između sunita i šiita na Bliskom istoku podstakla je smrtonosne sukobe u Siriji, Iraku i Jemenu i u manjoj meri u Libanu.
I dok neki Libanci vide tribunal kao nepristrasan način da se sazna istina o ubistvu Haririja, Hezbolah koji poriče umešanost, označava ga zaverom Izraela sa ciljem da ocrni tu organizaciju.
Neki analitičari smatraju da su duga istraga i suđenje uticali da rezultat bude skoro suvišan, a optuženi su ionako na slobodi. Za druge, posebno one blisko povezane s nasiljem koje je zahvatilo Liban, presude i dalje imaju značaja.
Bivši istaknuti poslanik i ministar u Vladi Libana Marvan Hamadeh, koji je zadobio ozbiljne povrede u eksploziji četiri meseca pre ubistva Haririja, kaže da su oni koji su ubili Haririja pokušali i njega da ubiju.
Hamadeh je podneo ostavku u parlamentu dan posle eksplozije u bejrutskoj luci.
Hariri je ubijen na bulevaru duž obale Sredozemnog mora. U eksploziji kamiona bombe u kojem je bio samoubica bombaš, poginula je još 21 osoba, a povređeno ih je 226. Mnogi u Libanu veruju da je to bilo delo susedne Sirije.
Ubistvo je šokiralo zemlju podeljenu između koalicije koja ima podršku Zapada i one koju podržavaju Damask i Iran. Sirija je porekla umešanost u Haririjevo ubistvo, a Damask je bio primoran da povuče hiljade vojnika iz Libana i tako okonča tri decenije dominacije nad manjim susedom.
Tribunal je osnovan 2007. godine na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN. Istraga i suđenje staju oko milijardu dolara od čega je Liban platio 49 odsto, a druge zemlje preostali deo.
Petorici osumnjičenih, koji su svi članovi Hezbolaha, sudilo se u odsustvu. Jedan od njih, visoki komandir organizacije Mustafa Badredin, ubijen je u Siriji 2016. godine i optužbe protiv njega su odbačene.
Kazna za osuđenog će se izreći kasnije, ali on po svoj prilici neće služiti zatvorsku kaznu jer optuženi nikada nisu pritvoreni uprkos međunarodnim poternicama. Hezbolah se zarekao da nikada neće predati nijednog osumnjičenog.
Bez obzira na presudu Hezbolah neće biti zvanično proglašen krivim jer tribunal sudi samo pojedincima, a ne organizacijima i državama.
Tužioci su optužbe zasnovali na podacima mobilnih telefona osumničenih koji su pratili Haririjevo kretanje nedeljama pre eksplozije.
Saslušano je 297 svedoka tokom suđenja koje je počelo 2014. i obuhvatilo 415 dana saslušanja.
