Iako u Srbiji posluje sve više IT kompanija koje su upućene na transakcije kriptovalutama u okviru blokčejn (eng. blockchain) sistema, ovdašnje zakonodavstvo još uvek ne prepoznaje ovaj savremeni način plaćanja. U toku je rad na nacrtu zakona koji uređuje ovu oblast, a IT preduzetnici se nadaju da će im poslovanje biti znatno olakšano nakon donošenja legislative.
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Narodnoj banci Srbije (NBS), u izradi zakonskog okvira, učestvuju predstavnici Vlade Srbije, NBS, Ministarstva finansija, Komisije za hartije od vrednosti, Uprave za sprečavanje pranja novca, Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Beogradske berze, kao i predstavnici privrede i akademske javnosti.
"Kriptoimovinskim regulatornim okvirom urediće se poslovanje lica koja obavljaju poslove s virtuelnom imovinom (kriptovalute i kriptotokeni) u Srbiji, što bi trebalo da dovede do daljeg unapređenja poslovnog i regulatornog okruženja", navode u Narodnoj banci.
Aleksandar Matanović, suosnivač beogradske kriptomenjačnice ECD, specijalizovane za menjanje kriptovaluta, kaže za RSE da od nove legislative očekuje da donese mnogo više izvesnosti ljudima koji se bave tom vrstom posla.
"Ako gledam iz ugla svoje firme, i nama bi značilo da se ta regulativa donese, naravno, pod uslovom da nije previše restriktivna, što mi do sada deluje da neće biti, jer mi smo konstantno suočeni sa izazovima, kako knjigovodstvenim tako i operativnim", kaže on.
Kad radite nešto za šta ne postoje standardi i pravila, dodaje Matanović, onda mnogo vremena trošite na to da se uskladite i nađete uporište u postojećoj regulativi za ono što radite, umesto da to vreme trošite za razvijanje svojih proizvoda i usluga.
Prema zvaničnoj statistici Privredne komore Srbije (PKS) u Srbiji postoji preko 20 kompanija koje su specijalizovane u razvoju blokčejna.
Donošenjem zakona o blokčejnu i kriptovalutama bi kriptovalute bile prepoznate kao finansijski instrument koji se može koristiti u poslovanju, objašnjava Marija Blešić, članica udruženja Belgrade Crypto Community, koje se bavi edukacijom o blokčejn tehnologiji.
Ona smatra da bi donošenje progresivnog zakona u ovoj oblasti moglo da stvori primamljiv ambijent za kriptoposlovanje.
"Mi već imamo solidan broj preduzetnika koji su spremni da prodaju svoja dobra i usluge za kriptovalute kao što su bitkoin, lajtkoin, sejfeks, a ovim zakonom oni bi samo mogli da budu ohrabreni za takvu vrstu poslovanja", kaže Blešić.
Šta su kriptovalute i blokčejn?
Kriptovalute su digitalne valute koje u realnom svetu nemaju fizički oblik kao što su novčanice ili kovanice.
"Kod kriptovaluta ne postoji izdavalac, to jest institucija, firma niti čovek koji stoji iza određene kriptovalute, već njima upravljaju sami njeni korisnici", objašnjava Aleksandar Matanović i dodaje da je ljudima takav koncept i dalje neobičan, s obzirom da su navikli na transakcije sa tradicionalnim posrednicima, poput banaka.
Najpoznatija kriptovaluta je bitkoin, koja je od puštanja u opticaj 2008. godine do danas nekoliko puta imala eksplozivni rast vrednosti. Jednako tako beležio je i vrtoglav pad, pa je u januaru 2018. godine izgubio četvrtinu vrednosti za samo jedan dan.
Prema podacima portala Cointelegraph, koji prati vesti o kripto sektoru, 6. avgusta je vrednost bitkoina iznosila 11,818 američkih dolara.
Bitkoin je samo jedna od kriptovaluta, a sve one vezane su za blokčejn sistem transakcija.
Krajnje pojednostavljeno, blokčejn se često predstavlja kao virtuelna knjiga koja se nalazi na internetu, i u kojoj su zapisane informacije o sprovedenim transakcijama. Svaka stranica knjige je povezana sa sledećom, a svaki korisnik te mreže ima pristup toj knjizi.
"To znači da su sve transakcije zauvek zapisane u toj knjizi i da se one nikada ne mogu izbrisati niti im se redosled može poremetiti. Ako sam ja poslala novac juče, to znači da će ta informacija uvek biti zapisana na blokčejnu. To znači da je blokčejn praktično neuništiv", objašnjava Marija Blešić.
Nije nelegalno, ali nije ni u zakonu
Poslovanje povezano sa virtuelnim valutama trenutno je u Srbiji uređeno samo sa aspekta primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a nadzor nad primenom ovog zakona vrši Narodna banka Srbije.
Privrednici koji se bave virtuelnim transakcijama su, kako se navodi u pisanom odgovoru Narodne banke za RSE, dužni da, između ostalog, "vrše identifikaciju stranke na propisan način (kod fizičkih lica uvidom u lični identifikacioni dokument sa fotografijom), da prate njeno poslovanje, da izrade spisak pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, da izrade odgovarajuće unutrašnje akte, vode odgovarajuće evidencije, dostavljaju informacije, podatke i dokumentaciju Upravi za sprečavanje pranja novca i dr".
Međutim, još uvek ne postoji poseban zakon koji uređuje ovu oblast, pa vršenje transakcije blokčejn tehnologijom nije nezakonito, ali nije ni prepoznato u legislativi. To za ljude koji se u Srbiji bave fintek industrijom (kombinacija finansija i tehnologije) otvara niz problema.
"Mi smo, za početak, imali veliki problem da uopšte nađemo knjigovodstvenu agenciju koja hoće da radi sa nama, jer oni nisu znali šta s tim da rade i kako to da zavode u knjige", kaže Aleksandar Matanović i dodaje da knjigovođe "i dalje nisu 100 posto sigurni šta treba da rade" i da će to znati tek kada bude donet zakon.
Prema njegovim rečima, nedoumica je i kako se klasifikuju kriptovalute.
"Neki ih vide kao novac, neki kao digitalnu imovinu, neki kao špekulativni instrument. I ako bi neka firma trebalo da na stanju prikaže kriptovalute, ne zna se u kojoj kategoriji treba da ih prikaže", kaže Matanović.
Kako objašnjava Marija Blešić, kriptovalutama je moguće trgovati na berzama, pa se, prema njenim rečima, svakodnevno dešava da ljudi iz Srbije prodaju kriptovalute za dinare i zatim novac podižu sa bankovnog računa.
"Svi srpski državljani koji se prijave na berzama moraju da se pridržavaju Zakona o sprečavanju pranja novca. Iako ovo stanje sada neki ljudi nazivaju 'sivom zonom', mi se zaista nadamo da će ovaj zakon još dodatno da olakša i unapredi poslovanje, a da neće uvesti neke negativne posledice za korisnike", kaže Marija Blešić iz Belgrade Crypto Community.
Zemlje sa dobrom legislativom
Brojne su evropske zemlje na koje Srbija može da se ugleda kada je reč o pravnom regulisanju blokčejn tehnologije, smatra Aleksandar Matanović. Francuska i Portugal su, prema njegovom mišljenju, zemlje koje imaju korektan odnos prema toj oblasti, ali i Estonija.
"Estonija čak pokušava da kroz regulativu bude centar Evrope u smislu da pokušavaju da motivišu firme koje se bave kriptovalutama i blokčejnom da se tamo registruju i da odande rade. To rade kroz sistem licenciranja koji je dosta jeftiniji i jednostavniji nego, na primer na Malti, koja takođe pokušava da se izbori za svoje mesto", kaže Matanović.
Van Evrope, dodaje sagovornik RSE, je Japan jedna od prvih zemalja koja je donela regulativu u toj oblasti.
Blokčejn video samit Srbije, UAE i Indije u oktobru
U međuvremenu, iz Privredne komore Srbije (PKS) najavljuju da će u oktobru biti održan blokčejn video samit Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), na kojem će učestvovati veliki broj predstavnika kompanija i eksperata iz Srbije, UAE i Indije.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu PKS samit će biti održan sa ciljem povezivanja i unapređenja saradnje firmi u inovativnim i brzorastućim tehnologijama.
"Izuzetno je priznanje da partneri iz Privredne komore Dubaija prepoznaju nameru Srbije da se pozicionira kao lider u razvoju blokčejn tehnologije u regionu i Evropi", navodi se u pisanoj izjavi Marka Selakovića iz PKS.
Kako se objašnjava, UAE su jedna od najinovativnijih ekonomija sveta, sa izuzetno širokim spektrom primene blokčejn tehnologija u raznim sferama života i poslovanja, a uz uključivanje Indije, kao jednog od globalnih lidera u domenu IT industrije, virtuelni samit otvoriće priliku za poslovno povezivanje kompanija Srbije, UAE i Indije.
Vlada Srbije, dodaje se, prepoznala je blokčejn tehnologiju kao najbrže rastuću granu IT sektora u Srbiji i novom regulativom biće omogućen dodatni podsticaj investiranju u blokčejn kompanije, što će doprineti njihovom razvoju i konkurentnosti na svetskom tržištu.
Hakeri odmakli dalje od države
Upravo je otkup u kriptovalutama bio zahtev za otkup ličnih podataka građana Novog Sada, koji su hakeri uputili nakon što su napali informacioni sistem tog grada, 90 kilometara udaljenog od Beograda.
Kako je tada objasnio gradonačelnik Miloš Vučević hakeri su od gradskih vlasti tražili za otkup 50 bitkoina, što iznosi oko 400.000 evra.
Gradske vlasti nisu pristale na otkup i pokrenule su, nakon višenedeljnih poteškoća u funkcionisanju gradskih birokratskih delova, novi sistem.
Facebook Forum