Slažemo se da je nabavka vojne i odbrambene tehnike suverena odluka svake zemlje. Pa ipak, vlade bi trebalo da su svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijama, navodi se pisanoj izjavi Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Radio Slobodna Evropa (RSE), povodom toga što je Srbija od Kine kupila novu generaciju raketa srednjeg dometa zemlja vazduh navođenih radarom, raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3.
Ambasada SAD ističe i da bi svaka zemlja "trebalo da može da ima poverenja da nabavka opreme neće ugroziti njenu nacionalnu bezbednost kao ni njen ekonomski suverenitet", ali da tog poverenja ne može da bude "ako su prodavci vojne i odbrambene opreme zavisni od autoritarne vlasti kakva je u Narodnoj Republici Kini".
Iz Ambasade SAD navode i kako Srbiji "savetuju da radi na potpunijem usklađivanju sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom EU".
"Izbor snabdevača bi trebalo da odražava deklarisani cilj Srbije da se što više integriše sa Evropom. Ima i drugih prodavaca koji ne zavise od autoritarnih režima, a nude opremu ne samo sposobnu da zadovolji odbrambene potrebe Srbije već i uporedivu po kvalitetu i ceni", zaključuje se u izjavi Ambasade SAD za RSE.
Kupovina raketnog odbrambenog sistema FK-3 je uvrštena u godišnji izveštaj državne kompanije Jugoimport SDPR, koji je priložen prošle nedelje Agenciji za privredne registre Srbije.
U ovom dokumentu, Jugoimport SDPR navodi da je realizovao 163 sporazuma o uvozu iz 31 zemlje u vrednosti od 620.3 miliona dolara u 2019. godini. U to spada i nabavka dronova iz Kine i prva poznata kupovina u Evropi sistema FK-3.
"Najveći deo uvoza se odnosi na modernizaciju aviona MIG-29, nabavku sistema dronova i sistema protivvazdušne odbrane FK-3,” navodi se u ovom izveštaju o kome je 2. avgusta prvi izvestio specijalizovani portal Balkanska bezbednosna mreža.
Zvaničnici u Srbiji do danas nisu odgovorili na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) o nabavci oružja iz Kine niti po kojoj je ceni ugovoren. Odgovor nismo dobili ni iz Ministarstva odbrane niti iz državnog preduzeća u sistemu namenske industrije Srbije – Jugoimport SDPR.
U međuvremenu je Ministarstvo odbrane 5. avgusta na svom sajtu saopštilo da je ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Srbije odnedavno "ojačana nabavkom šest bespilotnih letelica, odnosno daljinsko pilotiranih vazduhoplova CH-92A i laserski vođenim avio-bombama iz Narodne Republike Kine".
U pitanju su dronovi koji su prezentovani mesec dana ranije, 4. jula, na beogradskom vojnom aerodromu u Batajnici. Radio Slobodna Evropa je tom prilikom pitao predsednika Srbije Aleksandra Vučića koliko su letelice plaćene, ali nije želeo da precizira cenu rekavši samo da "nisu skupe".
"Kada nabavljamo i neku robu sa nekom drugom zemljom uglavnom se, što se tiče vojske (cena) drži u tajnosti. To je uobičajeno i to nema veze sa Kinom, ali ovo stvarno nije skupo. Sve ovo što vidite, što postiže odlične rezultate, je u visini (cene) jednog dobrog helikoptera", rekao je Vučić 4. jula odgovarajući na pitanje RSE.
'Uz oružje se prodaje i politički uticaj'
Spoljnopolitički novinar i analitičar Boško Jakšić u razgovoru za RSE ocenjuje da je svaka nabavka oružja i politička odluka. "I prodavac oružja želi da sopstvenim oružjem proda i deo svog političkog uticaja i obezbedi poziciju u zemlji u koja je kupac i obrnuto - zemlja kupac pokazuje određeni vid naklonosti", kaža Jakšić i primećuje da je Srbija, u poslednje vreme, tu naklonost "veoma napadno pokazala prema istoku".
Peking Srbiju doživljava kao deo svoje inicijative "Jedan pojas, jedan put”, čiji je cilj otvaranje novih trgovinskih kanala za kineske kompanije, a kupovina oružja novi je znak produbljivanja saradnje, odnosno "čeličnog prijateljstva" kako taj odnos neretko definišu zvaničnici dve zemlje. Ova bliskost je posebno upadljiva od izbijanja globalne zdravstvene krize.
'Nabavka ne liči na vojnu neutralnost'
Srbija, država - kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, proglasila je vojnu neutralnost 2006. godine i priključila se NATO-ovom programu Partnerstvo za mir, ali, kako su više puta istakli zvaničnici Srbije, ne teži punopravnom članstvu u ovoj zapadnoj vojnoj Alijansi.
Ipak, kako ističe Jakšić, nabavke oružja kakve Srbija danas sprovodi, "apsolutno ne liče na politiku vojne neutralnosti".
Naoružanje vojske Srbije u velikoj meri počiva na bivšoj sovjetskoj tehnologiji a poslednjih godina Beograd je nabavio ruske borbene avione MiG 29, rakete, helikoptere, tenkove i oklopne transportere, podsetila je nedavno agencija Rojters.
Jakšić smatra da je Srbija prestala da nabavlja naoružanje od Rusije upravo iz straha da bi SAD mogle da odreaguju oštro pa i da uvedu sankcije.
Ovo se odnosi na Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA) koji, osim što potvrđuje već zavedene sankcije Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, predviđa i sankcije svakome ko sa pomenutim državama realizuje "značajnu transakciju" u vojnom ili obaveštajnom sektoru.
- Zašto Srbija staje sa kupovinom oružja
- Palmer upozorio na rizik od sankcija ukoliko Srbija nabavi ruske raketne sisteme
Jakšić međutim navodi da se sada umesto od Rusije, nabavka vrši od Kine ali navodi da je, sudeći prema izjavi ambasade SAD, "reakcija zapada očigledno ista".
'Dugoročne posledice'
Novinar Boško Jakšić upozorava i da bi, po njegovom mišljenju, poslovanje sa Kinom moglo da ima dugoročne posledice.
"Srbija će to plaćati ne samo povodom nabavke oružje, nego i oko režima kineskih investicija u Srbiji, koji Srbiju apsolutno udaljava od EU", rekao je Jakšić.
Inače, i Evropska unija i SAD su uvele određene vrste embarga na prodaju oružja Kini.
EU i dalje podržava embargo utvrđen zaključcima Evropskog saveta 1989. godine, kao i osam kriterijuma utvrđenih prema Zajedničkom stavu Saveta o izvozu vojne tehnologije i opreme. EU je Kini nametnula embargo na oružje 1989. godine, nakon nasilnog suzbijanja protesta u Pekingu.
Iz istog razloga embargo su uvele i SAD.
Istovremeno, na liniji Vašington – Peking trenutno se vodi tehnološki rat, nakon što su Sjedinjene Države stavile na crnu listu kineske IT kompanije, među kojima je i tehnološki gigant Huawei.
Zahlađenju odnosa između SAD i Kine prethodio je trgovinski rat između te dve zemlje, nakon što su SAD povećale tarife na robu uvezenu iz Kine, na šta je Peking uzvratio istom merom.
