Šef libanskog pokreta Hezbolah Hasan Nasralah danas je "kategrički negirao" da njegova organizacija ima "skladište oružja" u bejrutskoj luci razorenoj u teškoj eksploziiji ranije ove nedelje.
"Potpuno i kategorički negiram da ima bilo šta naše u toj luci, ni skladište oružja, ni skladište raketa.. ni bomba, ni metak, ni amonijum nitrat", rekao je šef Hezbolaha u televizijskom obraćanju posle optužbi koje su kružile po medijima i javnom mnjenju ukazujući na taj uticajni libanski šiitski pokret.
Nasralah je rekao da žali zbog ljudske tragedije u luci, i pozdravio jučerašnju posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Bejrutu.
Makron je prilikom posete zatražio međunarodnu transparentnu istragu eksplozije. On se sreo sa predstavnicima glavnih političkih snaga u zemlji, uključujući i Hezbolah i pozvao da se "promeni sistem" i prekine sa "podelom Libana".
"Mi pozitivno gledamo na svaku pomoć i svaki izraz simpatije prema Libanu i svaku posetu Libanu ovih dana posebno ako je ona u kontekstu pomoći Libanu i okupljanju", rekao je Nasralah.
Libanske vlasti stavile su u pritvor ukupno 21 osobu, zvaničnike luke i carine dok traje istraga o eksploziji.
Nasralah je pozvao da se vojska zaduži da vodi istragu i objavi rezultate, pošto ona ima poverenje svih Libanaca i političkih snaga i vođa.
"Ako libanska država i politička klasa, bilo da je vlast ili opozicija, ne uspeju da dobiju rezultate u toj istrazi i ne uspeju da predaju pravdi odgovorne to znaći da nema nade o izgradnji države" u Libanu, rekao je Nasralah.
Hezbolah je važan igrač u libanskom političkom životu, i jedina je frakcija koja nije odložila vojni arsenal po izlasku iz građanskog rata od 1975-1990 godine. Hezbolah je veliki neprijatelj suseda Izraela.
Ta libanska šiitska organizacija, koju podržava Teheran, interveniše vojno u sukobu u susednoj Siriji. Izrael je poslednjih godina gađao položaje Hezbolaha i njihovih vojnih saveznika u Siriji.
Predsednik Libana ne isključuje mogućnost stranog mešanja u eksploziju
Predsednik Libana Mišel Aun izjavio je danas da se u istrazi eksplzije u Bejrutu ispituje mogućnost da je izazvana "raketom ili bombom".
On je to rekao pošto se broj žrtava razorne eksplozije u bejrutskoj luci popeo na 154 dok je oko 5.000 ljudi ranjeno.
"Uzrok još nije utvrđen.Postoji mogućnost spoljnog mešanja preko rakete ili bombe ili (nekog) drugog akta", rekao je Aun lokalnim medijima.
On je najavio da će se takođe razmatrati da li je to bila posledica nemara ili nesrećnog slučaja, a do sada je krivio nemar u skladištenju izuzetno eksplozivnog materijala, 2.750 tona amonijum-nitrata, u luci, prenele su agencije.
Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio u utorak da mu se čini da je u pitanju bio napad.
"Sreo sam se sa nekim od naših velikih generala i čini se da oni misle da to nije bio događaj izazvan nekakvom fabričkom eksplozijom...Čini se da oni misle da je u pitanju bio napad. Bila je to neka vrsta bombe", kazao je Tramp, a prenela agencija Asošijejted pres.
Izrael koji je zvanično u ratnom stanju s Libanom je odmah posle eksplozije porekao da ima bilo kakve veze sa katastrofom.
Na osnovu dosadašnjih informacija iz Libana francuski forenzički policijski zvaničnik je rekao da je eksplozija, kako se čini "nesrećan slučaj", ali je suviše rano da se to sa sigurnošću tvrdi.
UN pozivaju na nezavisnu istragu
Kancelarija za ljudska prava UN poziva na nezavisnu istragu eksplozije u Bejrutu, insistirajući da se "pozivi žrtava na odgovornost moraju čuti".
Rupert Kolvil (Rupert Colville), portparol visokog komesara UN za ljudska prava, naveo je potrebu da se međunarodna zajednica uključi da pomogne Libanu brzim odgovorom i stalnim angažovanjem.
On je danas ocenio da je Liban suočen sa "trostrukom tragedijom zbog socio-ekonomske krize, Covida-19 i ekplozije amonijum-nitrata" koja je razorila glavni grad u utorak.
Kolvil je takođe pozvao da siromašni i najosetljiviji budu poštovani dok se Bejrut i Liban obnavljaju, apelujući na libanske lidere da "prevaziđu političke zastoje i da se pozabave pritužbama stanovnika".
To je bila aluzija na velike proteste koji su u oktobru izbili u Libanu.
Broj stradalih u eksploziji u bejrutskoj luci povećan je na 154, a povređenih je više od 5.000, saopštile su jutros vlasti.
Oštećene bolnice
Agencije UN užurbano rade na pružanju podrške žrtvama razorne eksplozije u Bejrutu, koja je nanela veliku štetu već oslabljenom zdravstvenom sistemu Libana, saopštili su zvaničnici.
Bolnice su zbog nanesene štete ostale bez 500 kreveta za pacijente, rekao je portparol Svetske zdravstvene organizacije na virtuelnoj konferenciji za novinare.
Uništeni su i kontejneri sa hiljadama komada zaštitne opreme koja je korištena u borbi protiv Covida 19.
UNICEF je saopštio da je uništeno deset kontejnera sa zaštitnom opremom i da je naručena nova količina za zamenu materijala nestalih u eksploziji.
Mišel u subotu u Bejrutu, EU u nedelju na donatorskoj konferenciji
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel otputovaće u subotu u Bejrut kako bi "pokazao solidarnost Evrope sa Libancima" posle razorne eksplozije.
Mišel će se sastati sa predsednikom Libana Mišelom Aunom, predsednikom parlamenta Nabihom Berijem i premijerom Hasanom Diabom. "Šokirani i ožalošćeni, uz sve one smo koji su pogođeni i pružićemo pomoć", naveo je Mišel na Tviteru.
Evropska komisija je danas saopštila da će evropske institucije učestvovati na donatorskoj konferenciji za Liban u nedelju, u organizaciji Francuske.
"Evropsku komisiju će predstavljati komesar za humanitarnu pomoć Janez Lenarčič", rekao je portparol Komisije i dodao da je cilj video konferencije prikupljanje sredstava za hitnu humanitarnu pomoć.
Spasioci i dalje pretražuju ruševine
Međunarodni spasilački timovi, uključujući francuske i ruske, još uvek pretražuju ruševine u bejrutskoj luci tri dana nakon eksplozije koja je potresla glavni grad Libana.
Jutros je objavljeno da su pronađena još tri tela, a potom je broj žrtava ponovo porastao i ministar zdravlja Libana Hamad Hasan je rekao da je 120 ljudi u kritičnom stanju i da svaki peti povređeni zahteva hospitalizaciju.
Eksplozija je oštetila veliki silos, kvartove pored luke i ruševine i razbijeno staklo prekrile su nekoliko gradskih blokova.
Eksploziju je izazvala detonacija 2.750 tona amonijum-nitrata, hemikalije koja se koristi za eksploziv i đubrivo, uskladištene u luci otkako je konfiskovana sa jednog zaplenjenog broda 2013. godine.
Vlada je pokrenula istragu i našla se na udaru kritika jer mnogi Libanci za katastrofu krive nemar i korupciju.
Timovi za potragu i spasavanje su poslati iz nekoliko zemalja kako bi se pronašli preživeli u eksploziji.
Desetine ljudi je i dalje na tom spisku, a oko 300.000 ljudi, više od 12 procenata stanovništa Bejruta, ne može da se vrati u svoje stanove zbog eksplozije koja je izbila vrata i prozore širom grada i u mnogim zgradama se sada ne može živeti.
Šteta se procenjuje na 10 do 15 milijardi dolara.
Oštećene bolnice koje su već bile pune zbog pandemije korona virusa još uvek grčevito nastoje da zbrinu povređene u eksploziji.
Istraga je u međuvremenu fokusirana na lučke i carinske zvaničnike od kojih je 16 pritvoreno.
Mnogi Libanci međutim misle da ono što se dogodilo ukazuje na mnogo veću trulež koja prožima politički sistem i dopire do rukovodstva zemlje, prenosi AP.
Zbog toga su mnogi građani protestovali u četvrtak, a za subotu su najavljene velike antivladine demonstracije.
Decenijama u Libanu dominira ista politička elita, uključujući mnoge vojne zapovednike i komandire milicija iz građanskog rata vođenog od 1975. do 1990. godine.
Vladajuće frakcije koriste javne institucije da nagomilaju bogatsvo i distribuiraju zaštitu pristalicama.
Trideset godina posle završetka građanskog rata još uvek često nestaje struja, smeće se ne odnosi, a voda iz vodovoda uglavnom nije za piće.
I pre eksplozije zemlju je potresala ozbiljna ekonomska kriza za koju se takođe krive političari.
Nezaposlenost je rasla i pad vrednosti lokalne valute je mnoge ljude lišio ušteđevina.
Sve to će još više otežati obnovu posle eksplozije.
