Opoziciona poslanica u odlazećem sazivu Skupštine, iz redova Stranke slobode i pravde (SSP), Marinika Tepić pozvala je danas vlasti u Srbiji da ne guraju pod tepih aferu u vezi sa izvozom srpskog oružja u Jermeniju, ocenjujući da je time ugrožena nacionalna bezbednost.
Tepić je na konferenciji za novinare rekla da je izjava ministra trgovine, Rasima Ljajića, da ne može da kaže koja privatna kompanija je dobila dozvolu za izvoz naoružanja u Jermeniju, "neverovatna, jer je Ljajić dozvolu potpisao u ime države, a ne svoje privatno ime".
"Ono što se dogodilo ne sme da se gurne pod tepih, jer su ugroženi bezbednost države, građana i nacionalna bezbednost, a zarad privatne ćari Ljajića, njegovog državnog sekretara Stevana Nikčevića i (predsednika Srbije Aleksandar) Vučića, i njihovog omiljenog trgovca oružjem Slobodana Tešića", rekla je Tepić na konferenciji za novinare.
Tepić je naglasila i da je uputila pismo Ministarstvu trgovine, sa pitanjima na koja traži hitan odgovor, a kojim traži od Ljajića i Nikčevića da, kako je rekla, prestanu da prikrivaju osobu i firmu preko koje je izvezeno srpsko oružje u Jermeniju.
Tepić je rekla da je tražila od Ljajićevog ministarstva da, između ostalog, odgovori kojim je sve privatnim trgovcima dalo dozvolu za izvoz oružja u Jermeniju od 2017. godine, kao i kojim firmama u vlasništvu Slobodana Tešića, ili povezanih sa njim, je od 2017. do danas data dozvola za izvoz oružja u tu zemlju.
Tepić je takođe tražila i odgovor na pitanje za koju vrstu oružja je data dozvola, u kojem obimu i u kojoj ukupnoj vrednosti.
"Ovo je minimum na koji ministar mora da odgovori. Jer je potpis stavio u naše ime, u ime države", naglasila je Tepić.
Ona je takođe tražila od ministra trgovine da pojasni i da li je za sve pomenute dozvole dobio i saglasnost Ministarstva spoljnih poslova ili je o tome odlučivala Vlada Srbije, ocenjujući da ako je odlučivala Vlada to je, kako je upozorila, urađeno tajno.
Tepić je pojasnila da "osnovana i opravdana sumnja pada na omiljenog trgovca oružja Vučića - Tešića" i navela da je Tešić sedeo zajedno sa državnom delegacijom i 2013. godine na pregovorima oko oružja sa Libijom.
Tepić je dovela u pitanje i ko sve ima dozvole za izvoz oružja u Srbiji, navodeći da se broj kompanija od 2012. godine do danas popeo na preko 200.
Vlasti Azerbejdžana su 20. jula iznele optužbe da je Srbija, preko teritorije Gruzije, Jermeniji isporučila minobacače i municiju koji su, kako se tvrdi, korišćeni tokom sukoba koji je 12. jula izbio na azerbejdžansko-jermenskoj granici.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana zbog je pozvalo na razgovor otpravnicu poslova Ambasade Srbije u toj zemlji Danicu Veinović od koje je, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Khalafa Khalafova, „zatraženo objašnjenje“ i da Srbija istraži ovaj slučaj.
Dan ranije, 19. jula, navode o prodaji oružja Jermeniji preko Gruzije, objavio je internet portal Haqqin.az, koji je označen kao blizak vlastima Azerbejdžana.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić, u čijoj je nadležnosti izdavanje dozvola za izvoz oružja, rekao je za RSE 24. jula da je u 2020. godini, u maju i junu, „Srbija odobrila dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju“, ali da je u pitanju bila municija za puške i pištolje.
„U ranijem periodu, 2015. godine, mislim da je bilo i izvoza te vrste naoružanja o kojoj govori Azerbejdžan", izjavio je Ljajić.
Ljajić je takođe istakao da formalno-pravno u ovom slučaju nema prekršaja ili greške Srbije, jer Jermenija nije pod sankcijama Ujedinjenih Nacija (UN), OEBS-a, Evropske unije (EU) ili bilo koje druge institucije ili zemlje.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije se do ovog trenutka nije oglasilo povodom navoda Azerbejdžana. RSE je od 20. jula više puta pokušao da dobije komentar.
Nedeljnik NIN objavio je 29. jula da je firma pod kontrolom Slobodana Tešića izvozila velike količine oružja iz fabrika "Krušik" iz Valjeva, "Prva petoletka" iz Trstenika i "Zastava oružje" iz Kragujevca u Jermeniju.
NIN je, pozivajući se na dokumentaciju u koju su novinari tog lista imali uvid, objavio da je oružje iz srpskih fabrika na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije, otpremljeno sa niškog aerodroma 14. i 15. jula, samo par dana nakon što su izbili poslednji sukobi između Azerbejdžana i Jermenije.
Nedeljnik je naveo i da je još 16 letova u 2019. godini sa oružjem iz srpskih fabrika sa niškog i beogradskog aerodroma Nikola Tesla otpremano do aerodroma kod Jerevana.
"Prema dokumentima u koje je NIN imao uvid, trebalo je da bude isporučeno 142.000 mina različitih kalibara i 10 raketa Grad od 122 milimetra iz fabrike "Krušik", a ugovoreno je i prevezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz "Prve petoletke" i tri protivavionska topa kalibra 20 milimetara oznake M55A4 iz "Zastava oružja".
To oružje, kako navodi NIN, je predmet ugovora koji je firma, povezana sa Tešićem, sklopila sa Ministarstvom odbrane Jermenije 2018. godine.
"Vrednost tih ugovora bila je ukupno 5.864.364 evra i 5.315.520 američkih dolara", navodi NIN.
Ko je Slobodan Tešić?
Tešićevo ime se često dovodilo u sporan kontekst. Da je njegovo poslovanje problematično potvrđeno je po drugi put krajem prošle godine kada je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) stavila devet ljudi - za koje navodi da su saradnici trgovca oružjem Slobodna Tešića - pod sankcije zbog "ozbiljnih kršenja ljudskih prava i korupcije".
U izveštaju specijalizovane kancelarije ministarstva finansija SAD ističe se da je Slobodan Tešić, mada je još 2017. godine stavljen na "crnu listu" SAD, nastavio da se bavi trgovinom oružjem, odnosno da je "tihi partner" u kompanijama "nad kojima ima direktno vlasništvo i upravljanje".
Prema navodima američkog ministarstva finansija, Tešić je bio među "najvećim trgovcima oružjem i municijom na Balkanu", te je proveo gotovo deset godina na popisu Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija protiv izvoza oružja za Liberiju.
RSE je 24. jula kontaktirao i Tešića i njegovog advokata, ali nije stigao odgovor.
