Proizvođač električnih automobila Tesla uprkos pandemiji COVID-19 i ekonomskoj krizi uspeo je da ostvari zaradu i prvi put u svojoj istoriji dođe do četiri uzastopna profitabilna tromesečja, čime bi vrednost već najvrednije automobilske kompanije mogla biti dodatno uvećana, dok istovremeno podvlači uspeh inovativnog pristupa iz Silicijumske doline, pišu svetski mediji.
Uspeh u koji su mnogi sumnjali
Četiri uzastopna kvartala s profitom, prvi put u 17-godišnjoj istoriji Tesle, važan je korak koji će osnažiti nastojanje njenog direktora Ilona Maska (Elon Musk) da utre put u doba potpuno električnih automobila, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Prkoseći pandemiji, pretnji dugom recesijom i analitičarima s Volstrita koji su očekivali gubitak, proizvođač automobila iz Silicijumske doline je, kako ukazuje američki list, našao put, uz pomoć prodaje takozvanih regulatornih kredita, da u drugom tromesečju ove godine dođe do 104 miliona dolara profita.
Četiri uzastopna profitabilna tromesečja ukazuju da kompanija za električne automobile može uspeti u onome u šta su mnogi sumnjali kada je Mask osnovao Teslu – zarađivanje novca proizvodnjom električnih automobila, ukazuje Volstrit džurnal uz objašnjenje da su električni automobili smatrani previše skupim usled velike cene baterija koje ih pokreću.
Put do pune godine profita nije bio lak, podvlači list. Tesla je izgubio više od 6,78 milijardi dolara od 2003. i bio je blizu finansijskog kolapsa u nekoliko prilika, kao 2018. kada je kompanija imala poteškoće da isporuči "Model 3", kao Maskov odgovor na zaokret kompanije od proizvodnje luksuzih automobila u više mejnstrim brend. Posle gubitke od 408 miliona dolara u drugom kvartalu 2019, došlo je do preokreta krajem te godine kako je "Model 3" podstakao rast i pošto je otvorena fabrika Tesle u Kini, kao prva u inostranstvu.
Ulazak u elitu
S profitom tokom cele godine Tesla je na putu i da uđe u elitni indeks njujorške berze S&P 500, ukazuje Tajms (The Times).
Iako sa sadašnjom tržišnom vrednošću od 300 milijardi dolara, vredi više od 95 odsto kompanija obuhvaćenih indeksom S&P 500, Tesla nije u njoj pošto je jedan od ključnih uslova za ulazak taj da kompanija ima profit u četiri uzastopna tromesečja, objašnjava londonski list.
O ulasku Tesle u najpraćeniji američki berzanski indeks odlučivaće u septembru odbor indeksa S&P Dau Džons (Dow Jones), uzimajući u obzir i veličinu i likvidnost kompanije, ukazuje Tajms i ističe da bi proizvođač električnih automobila sa sadašnjom tržišnom vrednošću bio u istoriji najvrednija kompanija u trenutku ulaska u S&P 500.
Ako se Tesla priključi tom indeksu, mogla bi biti povećana potražnja za njegovim akcijama, pošto će, kako navodi Tajms, veliki investicioni fondovi zasnovani na berzanskim indeksima pojuriti da uključe deonice Tesle u svoje portfolije.
Akcije Tesle u trgovanju posle zatvaranja berze u sredu, 22. jula, nakon objave profita porasle su za šest odsto na 1.689 dolara, dok su pre godinu dana vredele 233 dolara.
Tržišna vrednost Tesle daleko je veća od vrednosti bilo kog drugog proizvođača automobila.
"Tajno oružje" i "ekološki raj"
Za one koji sumnjaju da Tesla može opravdati svoju tržišnu vrednost od 300 milijardi dolara, Mask je ponudio više dalekosežnih vizija, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), ali i ukazuje da je veliki podsticaj u profitu kompanije došao od 428 miliona dolara u prihodima od prodaje regulatornih kredita.
Tesla prodaje svoje kredite nulte emisije štetnih gasova drugim proizvođačima automobila čime te kompanije izbegavaju plaćanje ekoloških penala, objašnjava britanski list.
Alisa Altman (Alyssa) iz konsultantske kuće Pablicis sapient (Publicis Sapinet) rekla je da su takvi krediti "tajno oružje" zarade Tesle, jer prihod od "emisionih kredita" omogućava toj kompaniji da dođe do dodatnog novca na način kojim ne raspolažu drugi proizvođači.
Tesla je u sredu takođe najavio da će napraviti drugu fabriku u SAD, a četvrtu u svetu, u Ostinu u Teksasu, koja će prema Masku, biti "ekološki raj" za proizvodnju električnih pikapova i kamiona.
Mask je takođe obećao "potpuno samovozeće automobile" do kraja godine, dodajući da će svaki auto iz Tesline flote "odjednom" postati "pet puta vredniji ili tako nešto", pošto će vlasnici moći da na dnevnoj bazi iznajmljuju svoja vozila.
Ipak, većina stručnjaka, kako ukazuje Fajnenšl tajms, sumnja da je Tesla uopšte blizu tom cilju, imajući u vidu složenost softvera, hardverska ograničenja vozila i regulatorne izazove.
Definisanje ere
Brz uspon Tesle do automobilske kompanije s najvećom tržišnom vrednošću na svetu mogao bi označiti novu eru za globalnu automobilsku industriju, definisanu načinom na koji Silicijumska dolina pristupa softveru, ocenjuje Rojters (Reuters).
Dok je, kako navodi Rojters, uspon Tesle na početku iznenadio mnoge investitore, šefovi Dajmlera (Daimler), koji je vlasnik Mercedesa i koji nosi ime po čoveku koji je izmislio moderan automobil pre 134 godine, odlučili su 2009. da kupe skoro 10 odsto udela u Tesli, izbliza videvši kako Mask prihvata novi pristup pravljenja automobila koji je izazvao postojeći sistem.
Mlada kompanije dobila je time neophodna novac, dok su Mercedesovi inženjeri imali uvid u to kako je Mask bio spreman da lansira novu tehnologiju koja nije bile savršena, ali koje je više puta unapređuje u stilu stalnih apdejtova na pametnim telefonima. Rojters ukazuje da je Mercedes pomogao Tesli u razvoju luksuznog "Modela S" u zamenu za pristup Teslinom sastavljanju baterija.
Dajmler je 2014. prodao svoj udeo zbog sumnji da Teslin pristup može biti primenjen na industrijskom nivou, dodaje agencije, navodeći da su ljudi uključeni u Mercedesovu stranu saradnje rekli su da je kratko partnerstvo istaklo sukob stare i nove kulture inženjerstva: nemačku opsesiju dugoročnom bezbednošću i kontrolom, i eksperimentalan pristup proizvođača iz Silicijumske doline s radikalnim razmišljanjem i inovacijama.
Tesla je postao pionir u novom pristup proizvodnji, dizajnu softvera i elektronske arhitekture koji je omogućio brže uvođenje inovacije nego kod rivala, što su, kako navodi Rojters, analitičari uporedili s Eplom (Apple).
Investitori sada favorizuju Teslin model dok industrija automobila prolazi kroz temeljne i vrtoglave promene, ističe Rojters i ukazuje da je tržišna vrednost Tesla preko šest puta veća od Dajmlerovih 41,5 milijardi dolara, iako je sam Mercedes u prvoj polovini ove godine prodao 935.089 automobila u odnosu na 179.050 koliko je isporučio Tesla.
Dve milijarde za Maska
Mask bi mogao da zaradi još dve milijarde dolara nagrade u akcijama Tesle za uspeh kompanije, piše Njujork tajms (The New York Times), uz objašnjenje da naknada Masku umnogome zavisi od Teslinih akcija čija je vrednost skočila proteklih nedelja.
Nagrade Masku su dogovorene, kako navodi list, u okviru neobičnog paketa kompenzacije dogovorenog 2018, prema kojem bi mogao da dobije dodatne akcije kompanije u 12 rata u zavisnosti od rezultata u postavljenim ciljevima u tržišnoj vrednosti, prihodima i zaradi kompanije.
Mask je već ispunio jedan cilj bez uzimanju u obzir drugog tromesečja, a ako vrednost akcije Tesle ostane na sadašnjem nivou, mogao bi se kvalifikovati i za treću tranšu deonica do kraja godine.
Kritičari paketa kompenzacije iz 2018. postavljaju pitanje zašto je takav dogovor bio neophodan, ukazuje Njujork tajms, dodajući da je direktoru Amazona Džefu Bezosu (Jeff Bezos) nisu bili potrebni takvi paketi u vrednosti od više milijardi dolara da se motiviše da vodi kompaniju koja je postala dominantna snaga američke privrede.
Maskov paket koji je, prema navodima Blumberga (Bloomberg), najveći korporativni paket između direktora i upravnog odbora, uključuje pravo na 20,3 miliona akcija podeljenih u 12 rata, koji bi u slučaju ispunjenja ciljeva, osnivaču Tesle mogle doneti više od 50 milijardi dolara.
Poslednjom nagradom od dve milijarde dolara, Maskovo bogatstvo se, prema proceni Blumberga, povećalo na 74 milijarde dolara.
Facebook Forum