Kina je u sredu saopštila da su joj Sjedinjene Američke Države (SAD) naložile da zatvori svoj generalni konzulat u Hjustonu, ocenivši takvu odluku kao provokaciju suprotnu međunarodnom pravu, prenosi agencija AP.
"Reč je o jednostranoj političkoj provokaciji američke strane koja ozbiljno krši međunarodno pravo", izjavio je novinarima portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin i precizirao da su SAD 21. jula iznenada zatražile da konzulat prekine sve operacije.
On je rekao da Kina snažno osuđuje "tako bezobrazan i neopravdan potez koji će sabotirati kinesko-američke odnose" i zapretio Vašingtonu uzvratnim merama.
Portparol Stejt departmenta Morgan Ortagus je rekao da je konzulat zatvoren da bi se "zaštitila američka intelektualna svojina i privatne informacije Amerikanaca", javlja AFP.
"Bečka konvencija kaže da diplomate moraju da 'poštuju zakone i pravila zemlje domaćina' i da 'imaju obavezu da se ne mešaju u unutrašnje poslove te države'", rekao je portparol, ne pružajući više detalja.
Kineski mediji su preneli da je Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo od Vašingtona da povuče odluku.
Hjustonska policija je na Tviteru navela da je primećen dim, ali da policiji "nije dozvoljeno da uđe" u prostor konzulata.
Prema lokalnim medijima, vatrogasci su u utorak uveče pozvani u konzulat zbog dokumenata koji su navodno spaljeni u dvorištu tog predstavništva.
Kina ima pet konzulata u SAD, a konzulat u Hjustonu je otvoren 1979. godine i ima 900.000 kineskih građana u svojim registrima.
Kina je 22. jula upozorila svoje studente u SAD da budu oprezni zbog "proizvoljnih ispitivanja".
"Nedavno su snage reda pojačale proizvoljna ispitivanja, uznemiravanja, oduzimanje lične imovine i hapšenja kineskih studenata u SAD", navodi se u kratkom saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
Stejt department je u oktobru 2019. godine stavio na “crnu listu” 28 kineskih vladinih bezbednosnih agencija i tehnoloških kompanija, specijalizovanih za opremu za nadzor, optužujući ih za učešće u kampanji represije i kršenju ljudskih prava pre svega muslimanske manjine Ujguri u Kini.
Prethodno je u maju iste godine američki predsednik Donald Tramp stavio na “crnu listu” kinesku tehnološku kompaniju Huawei, uz zabranu američkim kompanijama da koriste opremu ovog kineskog tehnološkog giganta, sa obrazloženjem da se time ugrožava nacionalna bezbednost.
Zahlađenju odnosa između SAD i Kine prethodio je trgovinski rat između te dve zemlje, nakon što su SAD povećale tarife na robu uvezenu iz Kine, na šta je Peking uzvratio istom merom.
