Izveštaj obaveštajnog odbora britanskog parlamenta o Rusiji nije ponudio dokaze o mešanju Moskve u ključne političke događaje poput referenduma o Bregzitu, ali ipak nudi zabrinjavajuću sliku izloženosti Velike Britanije ruskom uticaju, pišu svetski mediji.
Ko čuva britansku demokratiju
Rusija je iskoristila informacije kao oružje u okviru opsežnog i dugotrajnog napora da se meša u britanski politički sistem i poseje razdor, što je ignorisalo više vlada u Londonu, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući na navode u dugoočekivanom izveštaju britanskog parlamenta koji je objavljen u utorak, 21. jula.
Mada se u izveštaju ispituje moguća uloga Rusije u huškanju na sukobe oko nekih od najpolarizujućih političkih borbi u Velikoj Britaniji – uključujući referendume o Bregzitu 2016. i nezavisnosti Škotske 2014. godine – nije izvučen zaključak o uspehu tih pokušaja, ističe američki list, dodajući da su autori naveli da ne mogu govoriti o efektu ruske kampanje pošto vlada nije podigla uzbunu na te pretnje uprkos sve većem broju pokazatelja.
Izveštaj parlamentarnog odbora postavlja fundamentalno pitanje ko štiti demokratski sistem Velike Britanije, s odgovorom "niko", ukazuje Njujork tajms. "Vlada nas je izneverila", rekao je na konferenciji za novinare Kevan Džons (Jones), član parlamenta koji je bio u odboru koji je objavio izveštaj, dodajući da skandal nije što je bilo mešanja, već što "niko nije želeo da zna da li je bilo mešanja".
Izveštaj je zasnovan na tajnim obaveštajnim podacima i dokazima nezavisnih stručnjaka, s ciljem da se sumiraju pretnje koje Rusija predstavlja po Veliku Britaniju i efikasnost kontramera, navodi Njujork tajms, dodajući da zabrinutost za mešanje i agresivno ponašanje Rusije datira još od smrti bivšeg oficira KGB-a i kritičara Kremlja Aleksandra Litvinjenka koji je u Londonu ubijen radioaktivnim otrovom 2006, posle čega je britanska istraga zaključila da je ubistvo "verovatno odobrio" ruski predsednik Vladimir Putin.
"Aktivno izbegavanje"
Članovi britanske vlade su, prema izveštaju odbora za obaveštajna i bezbednosna pitanja, "aktivno izbegavali" istragu o pretnji ruskog mešanja u referendum o Bregzitu 2016. uprkos tome što je Velika Britanija jedna od "glavnih zapadnih meta" Kremlja, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Izveštaj zaključuje da je bilo mnogo javno dostupnih izveštaja o pokušajima Rusije da utiče na referendume o nezavisnosti Škotske i Bregzitu, ali da britanska vlada nije naložila odgovarajuću istragu o tom pitanju, dok su, kako dodaje list, britanske bezbednosne službe bile nevoljne da same preduzmu inicijativu.
"Izveštaj otkriva da niko u vladi nije znao da li se Rusija mešala ili nastojala da utiče na (Bregzit) referendum zato što nisu hteli da znaju", rekao je Stjuart Hosi (Stewart Hosie) poslanik Škotske nacionalne partije koji je član odbora.
U izveštaju se takođe dovodi u pitanje uloga britanskih špijunskih u agencija, otkrivajući da je MI5 na pitanje o evidenciji o potencijalnoj ulozi Rusije u referendumu, poslao odgovor na samo šest redova, ukazuje britanski list, dodajući da je odbor stavio do znanja da je, čak i ako su se obaveštajne službe ustezale da se mešaju u politiku, "ekstremni oprez" MI5 u zaštiti zemlje od neprijateljske aktivnosti tokom referenduma o EU bio "nelogičan".
Panel je sugerisao da obaveštajne službe sada treba da sprovedu retrospektivnu istragu o ruskom pokušaju da utiče na referendum o Bregzitu, dok je vlada, kako piše Fajnenšl tajms, u zvaničnom odgovoru na izveštaj navela da nije potrebna takva istraga, "pošto nije videla dokaze o uspešnom mešanju u referendum o EU".
Optužbe iz redigovanog izveštaja
Izveštaj o Rusiji optužuje vladu da nije ispitala rusko mešanje u britansku politiku, posebno tokom referenduma o EU 2016. godine, ukazuje Gardijan (The Guardian), dodajući da se ni posle četiri godine ne zna koliki je bio obim mešanja Rusije u referendum o Bregzitu, niti je poznato da li je uticala na njegov ishod.
U izveštaju se navodi da je vlada pokazala "manjak radoznalosti" u vezi s pokušajima Kremlja da se meša u britansku politiku, što je, ocenjuje Gardijan, snažan ukor premijeru Borisu Džonsonu (Johnson) i njegovoj prethodnici na čelu vlade Terezi Mej (Theresa May).
Prema izveštaju, ukazuje britanski list, postoji obilje pokazatelja da su Rusi aktivno nastojali da podriju britansku demokratiju, dok su obaveštajne agencije bile svesne aktivnosti Kremlja u vezi s referendumom o nezavisnosti Škotske, kao i da su upozoreni na hakerske operacije Moskve protiv demokrata u SAD u proleće 2016, ali da pre referenduma o EU nije bilo "procene pretnje" koju predstavlja Rusija, čime je glasanje o Bregzitu ostavljeno "nezaštićeno".
Delovi izveštaja su redigovani, ali nije jasno da li je to uradila kancelarija premijere ili bezbednosne službe ili oboje, navodi Gardijan, ukazujući da se sumnja da su delovi dokumenta obrisani pre iz političkih nego iz bezbednosnih razloga. Pored toga izveštaj sadrži poverljivi aneks koji će biti čitan jedino unutar vlade, osim ako ne procuri.
Izveštaj, kako ističe list, otvoreno prikazuje višestruku prirodu ruskih aktivnosti. Spominje ubistvo Litvinjenka 2006. i napad nervnim agensom na bivšeg dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegovu ćerku 2018, hakerske napade, upotrebu ruskih državnih medija poput RT-a i Sputnjika, botove i trolove na društvenim mrežama, finansiranje krajnje desnih partija u Evropi, kao i da je Kremlj angažovan u ratu dezinformacijama, koje karakterišu "laži", proruski narativ i namerno stvaranje zbrke.
Perionica u Londongradu
Oni koji su se nadali da će izveštaj o Rusiji pružiti sveže dokaze o pokušajima Putina da se meša u britanski izborni proces verovatno će biti razočarani, ocenjuje londonski Tajms (The Times), ali i konstatuje da izveštaj na 55 stana daje zabrinjavajuću sliku ranjivosti Velike Britanije od države koja veruje da je svaki postupak koji šteti Zapadu "fundamentalno dobar za Rusiju".
Odbor nije pružio nove dokaze o ruskom mešanju u referendume o nezavisnosti Škotske ili Bregzitu, ukazujući da uprkos verodostojnim javnim navodima o ruskoj kampanji u vezi s tim izjašnjavanjima, obaveštajne agencije tada nisu bile svesne toga, piše Tajms. Izveštaj navodi da je tek posle ruskih hakerskih operacija protiv američke Demokratske partije u vreme predsedničkih izbora 2016, vlada u Londonu "zadocnelo uvidela nivo pretnje koji Rusija može predstavljati".
S druge strane, odbor je predstavio zabrinjavajuću sliku uticaja istaknutih ruskih oligarha, bliskih Putinovom režimu, podvlači Tajms i ukazuje na navode izveštaja da je identifikovano nekoliko pripadnika ruske elite koji su davali donacije političkim partijama i koji imaju "javni profil koji ih stavlja u poziciju da pomažu ruske operacije uticanja". Posebno je ukazano da neki članovi Doma lordova, bez navođenja imena, imaju poslovne interese povezane s Rusijom ili da rade direktno za ruske kompanije.
Tajms ističe da je u izvešaju upozoreno da su godine prihvatanja ruskog novca u Velikoj Britaniji dale "idealan mehanizam kojim nelegalne finansije mogu biti reciklirane preko, kako se opisuje, londonske 'perionice'". Ruski uticaj u Velikoj Britaniji je "nova normalnost" s puno Rusa blisko povezanih s Putinom koji su integrisani u britansku poslovnu i društvenu scenu. Taj nivo integracije, posebno u, kako se navodi u izveštaju, "Londongradu", znači da mere koje bi preduzela britanska vlada ne bi bile preventivne već bi se svodile na ograničavanje štete.
Neispunjena očekivanja i "vruć krompir"
Izveštaj nije nešto što su neki očekivali, ali je i dalje osuđujući, ocenjuje u analizi BBC, ukazujući da su mnogi očekivali da će odbor pružiti odgovor na pitanje da li je bilo ruskog mešanja u političke događaje poput Bregzita.
Umesto toga, izveštaj navodi da je problem što britanska vlada i špijunske službe nisu ni razmotrile to pitanje, ističe BBC i dodaje da su se britanske obaveštajne agencije, makar poslednjih godina, nerado uključivale u bilo šta što bi delovalo kao "političko" i tretirale pitanje zaštite demokratije kao "vruć krompir".
U širem kontekstu, ukazuje britanski javni servis, postoje ozbiljna pitanja o neuspehu Velike Britanije da se suoči sa pitanjem ruskog novca i uticaja.
S druge strane, izveštaj je predstavio sliku Rusije kao moćnog neprijatelja, čime, kako ocenjuje BBC, Kremlj neće biti previše nesrećan.
Rusija je na britanski izveštaj odgovorila kolektivnim sleganjem ramenima, dodaje BBC, navodeći da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da se Rusija ne meša u izbore u drugim zemljama, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo izveštaj kao "rusofobiju".
Neuspeli Džonsonov gambit
Izveštaj odbora predat je britanskom premijeru Džonsonu u oktobru prošle godine, ali je britanska vlada tada navela da ne može biti objavljen dok ne bude pregledan zbog pitanja o nacionalnoj bezbednosti čime je izlazak u javnost nalaza o ruskom mešanju odložen za posle izbora 12. decembra, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Izveštaj je dalje zadržan odlaganjem imenovanja novih članova u Odboru za obaveštavanje i bezbednost. Džonson je konačno postavio pet konzervativnih poslanika u devetočlani panel u nadi, kako navodi AP, da će za predsednika odbora biti izabran njegov kandidat koji će blokirati izveštaj.
Gambit je, ocenjuje agencija, propao kada je odmetnuti konzervativni poslanik izabran za šefa odbora uz podršku opozicionih partija. Opoziciona Laburistička partija je optužila vladu da ne želi da objavi izveštaj zato što bi to dovelo do daljih pitanja o vezama Rusije i tabora za Bregzit na referendumu 2016. koji je Džonson predvodio.
Izveštaj koji pokriva opseg ruske pretnje u Velikoj Britaniji, uključujući mešanje u izbore, špijunažu i atentate poput neuspelog pokušaja ubistva bivšeg dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja, ukazuje AP, objavljen je nekoliko dana pošto su Velika Britanija, SAD i Kanada optužili hakere povezane s ruskim obaveštajnim službama za pokušaje krađe podataka od istraživača koji rade na vakcini za korona virus.