Predsednik Kosova Hašim Tači po povratku iz Haga na Kosovo izjavio je da u potpunosti poštuje proces rasvetljavanja istine do samog kraja i njegove uloge u oslobodilačkoj borbi za slobodu i nezavisnost.
Tači je od ponedeljka do četvrtka bio na ispitivanje na poziv Specijalizovanog tužilaštva u Hagu, nakon što je protiv njega podneta optužnica na razmatranje koja ga tereti za ratne zločine.
Kako je izjavio u video poruci u subotu uveče "ovo je nastavak, dug 21 godinu, optužbi, kleveta i izmišljotina protiv Oslobodilačke vojske Kosova i nastojanja naroda Kosova da se izbori za slobodu i državu".
Tači je istakao da je uloga OVK za slobodu nezamenljiva i ponovio da je imao čast da se borbi za nezavisnost Kosova.
"To su optužbe protiv mene i našeg zajedničkog rata sa SAD-om, NATO-om, Evropskom unijom i drugim prijateljskim zemljama, za oslobađanje naroda Kosova od fašističke diktature Slobodana Milošević i države Srbije", rekao je Tači.
On je podsetio da je obavio svoju građansku i institucionalnu dužnost da se pojavi pred tužiocima Specijalizovanih veća u Hagu.
"Završio sam oko 30 sati suočavanja sa organima gonjenja, gde sam upoznat sa svim njihovim navodima i gde sam odgovarao na njihova pitanja. U potpunosti poštujem proces rasvetljavanja istine do samog kraja i moje uloge u oslobodilačkoj borbi za slobodu i nezavisnost. Iz etičkih razloga i zakonskih ograničenja, ne mogu da zalazim u konkretne detalje ovog suočavanja. Ali, s druge strane ne mogu da ništa ne podelim sa vama", rekao je Tači.
Predsednik Kosova je podvukao da se slavna istorija Oslobodilačke borbe i stvaranje nezavisne, demokratske i evropske države Kosovo, ne može ponovo pisati.
"Danas vam uvereno kažem da ovaj proces ne samo da neće ponovo pisati ovu istoriju ispisanu krvlju i žrtvom čitavog naroda u borbi za slobodu, već nasuprot, od ovog procesa, koji god da je njegov tok i koliko god da on traje, slavna istorija otpora, preživljavanja i trijumfa nad osvajačem, koji je želeo da počisti albanski narod na Kosovu sa lica zemlje, potezima etničkog fašizma, jednom zauvek postaće nedodirljiva", poručio je Tači.
Na kraju je rekao da je Kosovu danas više nego ikada potreban civilizovan dijalog među političkim snagama, o institucionalnoj stabilnosti, dobrom upravljanju i građanskom i političkom jedinstvu, posebno o dijalogu o konačnom priznanju od strane Srbije i čitavog sveta.
Kancelarija Specijalizovanog tužioca je krajem juna saopštila da je 24. aprila Specijalizovanim većima predata optužnica na razmatranje, prema kojoj se Tačiju, lideru Demokratske partije Kosova Kadri Veseljiju (Kadri Veseli) i drugim osumnjičenima u deset tačaka na teret stavlja krivična odgovornost za skoro 100 ubistava i niz drugih zločina.
Tači je krajem juna izjavio da će podneti ostavku na mesto predsednika Kosova ako navodi iz optužnice budu potvrđeni, te da će se suočiti sa njima. Sudija za prethodni postupak ima rok maksimum od šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnicu.
Tek nakon potvrđivanja nekih ili svih delova optužnice, osumnjičeni stiče status optuženog i sudija može da izda nalog za hapšenje ili sudski poziv za stupanje pred sud.
Nakon objave saopštenja o optužnici, Tači je otkazao učešće na sastanku u Vašingtonu gde je na incijativu specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Kosova i Srbije Ričarda Grenela (Richard Grenell) trebao da se sastane sa delegacijom Srbije.
Taj sastanak je potom odložen do daljnjeg a u međuvremenu je dijalog između Kosova i Srbije obnovljen u Briselu posredstvom EU nakon 20 meseci zastoja, a na čelu delegacija su bili premijer Kosova Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Obe strane su nakon razgovora u Briselu poručile da su razgovori bili teški, te da će se radne grupe dveju strana sastati već naredne nedelje dok bi sledeći sastanak na visokom nivou trebao da bude održan u septembru.
Međutim, šef kabineta predsednika Kosova i njegov politički savetnik Bekim Čolaku je 18. juna na svom Twiter nalogu ocenio da bi svrha dijaloga sa Srbijom trebala da bude postizanje konačnog sporazuma koje podrazumeva obostrano priznavanje a ne nastavak tehničkog dijaloga koji će da vodi Evropska unija.
"Ponovno uspostavljanje tehničkog dijaloga koji vodi EU nije u interesu Kosova. Koncipiran je tako da opravda otvaranje više poglavlja o pristupanju Srbije u EU, a Kosovo ostavi izolovano i u statusu kvo. Cilj bi trebao biti konačni politički dogovor uz obostrano priznavanje ", napisao je Čolaku.
