Policija koja je na višednevnim protestima u Srbiji upotrebila "prekomernu, neopravdanu i nezakonitu silu" i "izostanak reakcije državnih institucija" – razlozi su zbog kojih je više nevladinih organizacija zatražilo da reaguju međunarodne institucije. Hitan apel poslat je 14. jula specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija (UN) protiv torture.
Pismo poslato izvestiocu UN-a sadrži trinaest dokumentovanih primera kako je policija postupala prema učesnicima protesta koji su počeli 7. jula u Beogradu nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio mogućnost uvođenja policijskog časa.
"Najmanje nekoliko desetina ljudi podvrgnuto je postupanju koje se može opisati samo kao nečovečno i ponižavajuće, a u pojedinim slučajevima se može predstaviti i kao mučenje", navodi se u pismu specijalnom izvestiocu Nilsu Melceru.
Pored primera postupanja prema građanima "koji se uglavnom zasnivaju na prekomernoj, neopravdanoj i nezakonitoj upotrebi sile od strane policijskih službenika angažovanih na obezbeđivanju protesta", nevladine organizacije pominju i "akte zlostavljanja koje su počinili neidentifikovani nedržavni akteri".
"Imamo jake razloge da verujemo da oni pripadaju neformalnim kriminalnim grupama usko povezanim sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP)", navodi se u pismu.
Šta se traži od UN izvestioca?
Nevladine organizacije su istakle da "izostanak reakcije nadležnih organa", kao što su Sektor za unutrašnju kontrolu MUP-a i Osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, ukazuju na "sistemski problem nekažnjivosti za dela mučenja i druge oblike zlostavljanja".
"Rizik od široko rasprostranjenog policijskog zlostavljanja i dalje je prisutan i postojaće i narednih nedelja", napomenuli su potpisnici apela UN-ovom izvestiocu.
Izvestilac ima mogućnost da kroz Savet za ljudska prava UN-a izvrši "jednu vrstu političkog pritiska na države da poštuju međunarodne standarde", objasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikola Kovačević iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, koja je među petnaest potpisnica pisma.
"Tražimo da pozove nadležne organe u Srbiji da sprovedu istrage povodom svih očiglednih navoda o zlostavljanju koji se pominju u pismu", rekao je Kovačević.
Traži se i da izvestilac apeluje na državne zvaničnike u Srbiji da osude policijsku brutalnost.
"Svi funkcioneri su apsolutno jednostrano predstavljali proteste, oni su u potpunosti zanemarili ove slučajave (policijske brutalnosti) koje smo mi opisali izvestiocu", napomenuo je Kovačević.
Platforma nevladinih organizacija svoje zahteve postavlja i pred ombudsmana, koji je u svom izveštaju utvrdio da na protestima nije bilo prekomerne upotrebe policijske sile, osim u pojedinačnim slučajevima.
Traži se da ombudsman "bez odlaganja postupa povodom svih prijavljenih, ali i neprijavljenih slučajeva lošeg policijskog postupanja i izda set sistemskih preporuka za izmenu ponašanja policije". Napominju da se u Srbiji nasilje prema osobama lišenim slobode smatra delom "policijske kulture".
Poslednji na spisku zahteva je da se "vrlo jasno predoči nadležnim organima da, ako se protesti nastave, svaki policajac mora da nosi vidnu oznaku na obezbeđivanju protesta".
To bi, kako navodi Kovačević, pomoglo da se evidentiraju "oni policajci koji krše pravila službe i zlostavljaju demonstrante."
Koje su moguće posledice po Srbiju?
"Klasične sankcije nema, glavna sankcija koju država može da pretrpi je neka vrsta diskreditovanja", objasnio je za RSE Luka Mihajlović iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava, koji je takođe potpisnik pisma.
Prema njegovim rečima, "to možda zvuči beznačajno", ali je za demokratski svet to "ozbiljna sankcija".
"Ako specijalni izvestilac utvrdi da je došlo do odstupanja od međunarodnih standarda, to može negativno da utiče na percepciju Srbije", rekao je Mihajlović i dodao da bi to moglo da "preventivno deluje na policiju da bude oprezna u postupanju u budućnosti".
Ipak, istakao je da je najvažnije pokrenuti postupke pred državnim organima u Srbiji.
"Najbitnije je šta će tužilaštvo uraditi", rekao je Mihajlović.
Primeri prekomerne sile
"Mi imamo snimak kod pošte, gde prebijaju čoveka sa šipkama koje ne potpadaju ni pod jedno jedino službeno oružje ili sredstvo koje koristi policija", opisao je Nikola Kovačević iz nevladine inicijative A11.
To je jedan od trinaest primera u pismu, a nevladine organizacije su izrazile sumnju da se na snimku ne radi o pripadnicima policije "zbog vrste oružja, načina oblačenja i načina primene sile".
"Njihovo ponašanje je klasično prebijanje sa nestandardnim predmetima", dodao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, država nije adekvatno otklonila sumnje koje su se pojavile u javnosti da su huliganske grupe tukle građane.
"Želimo da specijalni izvestilac pozove državu da odgovori na takve navode", rekao je Kovačević.
I na drugim snimcima koje su zabeležile televizijske kamere i građani, a koji su našli svoje mesto u izveštaju, vidi se nesrazmerna upotreba sile, dodao je Luka Mihajlović.
"To su ljudi koji sede mirno na klupama, ili koji su oboreni na zemlju sa rukama preko glave štiteći se od udaraca, ne pružaju nikakav otpor. Oni mogu da budu uhapšeni ukoliko postoji razlog za to, primenom mnogo manje sile", rekao je on.
Na snimcima, na koje se pozivaju nevladine organizacije u pismu, vidi se i da "oko 15 policajaca udara pendrecima momka u centru Beograda, na Terazijama i ostavljaju ga da leži na trotoaru", ili da "policajac obara maloletnika na biciklu u Novom Sadu,a drugi ga udara dok je na zemlji".
Na jednom od snimaka zabeleženo je i da "policajac direktno ispaljuje suzavac na osobu koja nije pružala otpor", a pominju se i pojedini slučajevi prekomerne sile prema ženama.
Uz video materijal i UN-ovom izvestiocu i domaćim institucijama biće priloženi i izveštaji specijalista sudske medicine.
"Oni su pregledali povrede, precizno ih opisali, i daće svoje mišljenje", istakao je Mihajlović.
Beogradski centar za ljudska prava i Inicijativa A11 građanima su obezbedili besplatnu pravnu pomoć, a do sada su tužilaštvu podneli više krivičnih prijava zbog sumnji na policijsko mučenje i zlostavljanje na protestima.
"Ni na jednu krivičnu prijavu nismo dobili čak ni potvrdu da su primili, nikakav odgovor tužilaštva", rekao je Nikola Kovačević.
Jedina reakcija policije sa kojom su upoznate nevladine organizacije je identifikacija osumnjičenih za nasilje, koji nisu bili uhapšeni tokom noći protesta. Oni su identifikovani na kamerama.
"Po istom tom principu, na isti način, ako već imaju sve te kamere po gradu, mogu da rekonstruišu svaki događaj za koji mi tvrdimo da je policija neopravdano upotrebila silu, a MUP se o tome uopšte ne izjašnjava, uključujući i Sektor unutrašnje kontrole", istakao je Kovačević.
Šta kaže policija?
MUP Srbije nije odgovorio na pitanja RSE šta je do sada uradila Unutrašnja kontrola kako bi ispitala navode o policijskoj brutalnosti i da li se policajci protiv kojih su nevladine organizacije podnele krivične prijave i dalje nalaze na radnom mestu ili su suspendovani.
Pitali smo i da li MUP vodi disciplinski postupak protiv svojih službenika zbog sumnji na brutalno postupanje.
Direktor policije Vladimir Rebić i ministar Nebojša Stefanović su u ranijim obraćanjima javnosti odbacili navode o prekomernoj upotrebi sile.
"Bilo je snimaka gde postoji indicija da su možda pojedini policijski službenici prekoračili silu. Nadležne službe u okviru ministarstva će to ispitati, ali molim vas, još jednom da se vratimo na početak. Upravo ti ljudi koji su bili predmet primene fizičke snage su se u prethodnom periodu ponašali nasilno", rekao je direktor policije 11. jula na konferenciji za novinare.
RSE nije dobio odgovor ni o tačnom broju privedenih tokom višednevnih protesta i epilogu tih privođenja – koliko njih je pušteno, protiv koliko ljudi je policija podigla prekršajne i krivične prijave, a koliko je na izdržavanju zatvorske kazne.
"Tačan broj ne znamo, ali u pitanju je više desetina ljudi koji su u skraćenom prekršajnom postupku osuđeni čak i do 60 dana zatvora, imamo primer da je neko dobio 60 dana zatvora samo za vređanje policajca", istakao je Nikola Kovačević.
Protest ispred zatvora
"Pustite ih sve" i "Stop nasilju" – skandirale su desetine građana ispred zatvora u beogradskom naselju Padinska Skela u ponedeljak, 13. jula.
Okupljeni su tražili puštanje na slobodu građana koji su po hitnom postupku osuđeni na zatvorske kazne zbog učešća na protestima u Beogradu i drugim gradovima Srbije.
Na skupu su bili prisutni i predstavnici više opozicionih partija, udruženja Građanski otpor i još nekoliko nevladinih organizacija.
Ivana Jelić iz nevladine Združene akcije "Krov nad glavom" istakla je da se na izdržavanju zatvorske kazne nalazi i troje članova te organizacije – Vladimir Mentus, Igor Šljapić i Mario Marković.
"Oni su privedeni prethodnih dana, policija ih je brutalno prebila i osuđeni su na 30 dana zatvora, bez fer suđenja. Bez ikakvog razloga su privedeni, nisu imali advokate, nisu mogli da se brane i sada su zatvoreni", rekla na skupu Jelić.
Vladimir Mentus, uhapšen u noći između 11. i 12. jula ispred Narodne skupštine, je i naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu.
Zbog njegovog hapšenja reagovalo je i Sociološko naučno društvo Srbije.
Oni su u saopštenju istakli da je Mentus "uhapšen je samo zbog toga što se zatekao na mestu policijske akcije i bez obzira na to što nije učestvovao ni u kakvim akcijama protiv policije, niti u bilo kakvim drugim nasilnim akcijama". Kao dokaz za tu tvrdnju, naveli su snimak koji poseduju.
"Ovakvo postupanje policije i sudski postupci po kratkom postupku bez zaštite prava uhapšenih predstavljaju flagrantno kršenje ljudskih prava, podrivaju pravni sistem Srbije i predstavljaju još jedan primer uzurpiranja institucija", zaključuje se u saopštenju.
U reakciji na Mentusovo hapšenje, premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je na konferenciji za novinare 13. jula da je on priveden kao deo grupe koja je ometala rad policije, te da je naveden kao osoba koja je vređala policajce koji su štitili red i zakon tokom protesta. Ona je rekla i da se neće mešati u rad pravosudnih organa.
Ko je reagovao do sada?
Protesti u Beogradu počeli su 7. jula, a povod je bila najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti uvođenja policijskog časa tokom vikenda. Spontani skup pretvorio se u nerede, upad u Skupštinu i sukob policije sa delom demonstranata.
Funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke, na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, proteste su ocenili kao "anarhiju" i "nasilni pokušaj rušenja vlasti", a Vučić je za narede optužio "desničare i ekstremiste".
Sa druge strane, opozicija okupljena oko stranaka koje su bojkotovale izbore ogradila se od organizacije protesta i učešća u neredima, uz optužbe da je "vlast poslala huligane kako bi diskreditovala proteste", kako je to ocenio opozicioni lider Saveza za Srbiju Dragan Đilas.
I u narednim danima građani Beograda i drugih gradova Srbije izlazili su na ulice, a kao razloge navodili su nezadovoljstvo zbog politike SNS-a i ponašanje vlasti tokom epidemije korona virusa, a jedan od zahteva bile su i smene u vrhu policije zbog postupanja na protestima. Do sada niko nije preuzeo odgovornost za organizaciju skupova.
Do sukoba policije i dela demonstranata došlo je i na protestima 8. i 10. jula, a bilans su privođenja i više desetina povređenih demonstranata i policajaca.
Pored domaćih, reagovale su i međunarodne nevladine organizacije, poput Amnesti Internešnala (Amnesty International) koji je od vlasti u Srbiji zatražio da garantuju sigurnost na protestima i obezbede građanima ostvarivanje prava na mirno demonstriranje bez straha od represije.
Oglasila se i Evropska komisija sa porukom da restriktivne mere zbog pandemije korona virusa ne treba da ugrožavaju pravo na mirno okupljanje.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko negirao je izjave o navodnom "ruskom tragu" u organizaciji protesta u Beogradu, a Ambasada SAD u Beogradu je osudila svaku vrstu nasilja:
"Uključujući, kako nam izgleda, koordinisane napade na policiju koji su delovali kao da žele da isprovociraju preterane reakcije, kao i, čini se, prekomernu upotrebu sile od strane policije", navedeno je u saopštenju Ambasade SAD.
Facebook Forum