Na protestima koji su u Beogradu počeli 7. jula zbog najave pooštravanja epidemioloških mera, policija je na demonstrante ispaljivala suzavac koji je proizveden devedesete godine, što je izazvalo uznemirenost i osude građana i pojedinih opozicionih stranaka.
Sve se događalo u jeku pandemije korona virusa, kada u Srbiji svakodnevno raste broj zaraženih i umrlih.
U rasterivanju okupljenih ispred zgrade Skupštine Srbije i okršajima sa grupama demonstranata u centru Beograda 7., 8. i 10. jula ispaljen je veliki broj patrona suzavca koje su se mogle ponaći na ulicama i po završetku višesatnih sukoba.
Reporteri Radija Slobodna Evropa (RSE) zabeležili su one sa oznakama "Metak 38mm MN-01 CS".
"Metak 38 milimetara je standardni kalibar za puške koje vidite u rukama policajaca koji ih ispaljuju, a CS je oznaka nadraživca", kaže za RSE vojni analitičar Aleksandar Radić.
Policijski suzavac sa protesta u Beogradu
Kao godine proizvodnje na nekim patronama je upisana 2012. godina, a neke su proizvedene pre trideset godina.
Bez odgovora policije i proizvođača
Pretragom fotografija patrona, RSE je ovaj tip pronašao u ponudi kompanije "Trayal" iz Kruševca koja se duže od veka, pored ostalog, bavi proizvodnjom eksplozivnih i pirotehničkih sredstava, "namenjenih individualnoj i kolektivnoj zaštiti".
Iz ove kompanije nisu odgovorili na pitanje RSE da li su oni proizvođači suzavca koji je policija ispaljivala na protestima u Beogradu.
U opisu proizvoda pod nazivom "hemijski metak za neutralisanje MN-01", na sajtu "Trayal-a" navodi se da je ovo "pirotehničko sredstvo namenjeno za privremeno onesposobljavanje nezaštićenog ljudstva na otvorenom i zatvorenom prostoru".
"Kod nezaštićenog ljudstva se javlja jak nadražaj, peckanje očiju i sluzokože, jako suzenje, nemogućnost gledanja, kašalj, otežano disanje i gušenje čime se kod izloženog ljudstva bitno umanjuju fizičke i psihičke aktivnosti", navodi se u opisu proizvoda na sajtu kompanije Trajal.
Rok upotrebe pet godina?
U tehničkim karakteristikama navodi se da je rok upotrebe suzavca pet godina, odnosno da ga je "najbolje upotrebiti" u tom periodu.
Iz ove kompanije nisu odgovorili ni na pitanje RSE šta se sa sastavom i njegovim efektima događa kada je rok prekoračen 25 godina.
Odgovori nisu stigli ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova na čiju je adresu RSE poslao i pitanje da li toliko star suzavac može imati posledice po zdravlje ljudi.
Uznemirenost građana
Ovo pitanje pokrenuli su građani na društvenim mrežama koji su takođe objavljivali fotografije patrona, a postupanje policije na protestima u Beogradu osudile su nevladine organizacije i opozicione stranke.
Pokret slobodnih građana saopštio je 11. jula da je "rok trajanja suzavca pet godina, a da nakon toga dolazi do promene hemijskog sastava kada otrov postaje jači".
Taj Pokret uputio je zahtev MUP-u da "prekine sa direktnim trovanjem svih učesnika protesta", a od stručne javnosti je zatražio da se oglasi o posledicama bacanja suzavca.
Da li rok upotrebe utiče na posledice po zdravlje?
"Naravno da se hemijski sastav unekoliko menja, ali nije reč o nečemu što može drastično da naruši bezbednost ljudi. Uobičajeno je da policija koristi sredstva koja ima na raspolaganju u skladištima i da se prvo koriste ona starija, a potom novija", rekao je vojni analitičar Aleksandar Radić.
Pod uslovom da su stajala u magacinu u originalnom pakovanju, protokom vremena ova sredstva samo gube deo svoje snage, naveo je za RSE direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević.
"Recimo da je sada 85, 90 posto aktivan u odnosu na to kako je nekada bio. Znači, za isti efekat mora da se baci više. Ali, efekat zavisi i od pritiska i od vazdušnih strujanja", rekao je Blagojević.
On je dodao da po hemijskim klasifikacijama, CS (suzavac) nije otrov već iritans i da, "po svemu što se zna nema toksična svojstva".
Posledice dugotrajnog izlaganja
Prema navodima američkog državnog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, simptomi izlaganja suzavcu, uz suzenje i peckanje očiju i sluzokože, zamagljen vid, crvenilo, kašalj, otežano disanje i gušenje, mogu biti i opekotine ili osip na koži, a ponekad se javljaju i mučnina i povraćanje.
Dugotrajno izlaganje ili izlaganje velikoj dozi, posebno u zatvorenom okruženju, može izazvati ozbiljne efekte, upozorava američki centar.
Osuda zbog bacanja suzavca u Beogradu stigla je i od udruženja roditelja. Udruženje "Mame su zakon" je u saopštenju osudilo “svakoga ko nije razmišljao o tome da se blizu epicentra protesta nalaze dva najveća porodilišta u Beogradu i o tome da će suzavac ugroziti tek rođene bebe i majke, trudnice koje održavaju trudnoću, kao i zaposlene u bolnici”.
Šta govore primeri iz sveta?
Demonstranti sa trga Tahrir u Kairu 2011. godine su se žalili da policija koristi suzavac koji u velikoj meri šteti zdravlju ljudi. Aktivisti i doktori su, prema pisanju BBC, upozorili da policija koristi novu vrstu suzavca, zbog prijavljenih ekstremnih reakcija.
Neke teorije su govorile i da bi suzavac koji se tada koristio mogao biti toksičniji jer mu je istekao rok trajanja. Međutim, Steve Vright sa Univerziteta u Leeds Metropolitanu rekao je za BBC da "ako je prošlo dovoljno vremena da se hemikalije razgrade unutar limenke, to čini kanistar manje efikasnim".
Problematika je bila aktuelna i tokom protesta u Hong Kongu, 2019. godine.
Fotografije istrošenih kanistera sa isteklim rokom trajanja pojavile su se na društvenim mrežama, što je izazvalo uznemirenost. Pomoćnik komesara policije Mak Čin-ho (Mak Chin-ho) rekao je na konferenciji za novinare da suzavac kojem je istekao rok trajanja ne predstavlja dodatne zdravstvene rizike i da može uticati samo na sposobnost kanistera da efikasno raspršuju gas.
Ipak, policija se obavezala da će prestati sa njihovom upotrebom, izvestio je Bloomberg 5. novembra prošle godine.
James Bonner, toksikolog sa državnog Univerziteta Severne Karoline, imao je nešto drugačiji stav. On je u izjavi za The News&Observer 26. juna ove godine, na pitanje o upotrebi suzavca kojem je istekao rok trajanja, rekao da nije siguran da li će hemikalije s vremenom postati toksičnije ili jače, ali da hemikalije kojima je istekao rok trajanja ne treba koristiti.
"Inače, zašto biste imali datum isteka?", rekao je on u izjavi i upozorio da istek roka trajanja postoji sa razlogom.
Suzavac u jeku pandemije korona virusa
Policija je na protestima prošle nedelje u Beogadu suzavac upotrebila tokom tri večeri. Prvi put 7. jula, kada su izbili neredi ispred Skupštine Srbije.
U prvom obraćanju novinarima nakon tog protesta, direktor policije Vladimir Rebić je odbacio tvrdnje o prekomernoj upotrebi sile, a na pitanje koliko je suzavca ispaljeno, Rebić je rekao da ne zna tačne podatke, ali da je "ispaljeno koliko je trebalo".
- Stefanović: Pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti
- Ombudsman Srbije pokrenuo postupak kontrole rada policije tokom protesta
Suzavac je nakon toga ispaljen i na protestima u sredu i petak uveče (8. i 10. jul), a policija ni nakon toga nije saopštila koliko je suzavca ispaljeno.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da tokom protesta 8. jula "policija nije bacala suzavce" i da su "svi suzavci koji su bacani, bacani od strane demonstranata". Međutim, izjava direktora policije, te brojni snimci, među kojima i oni koje zabeležio RSE, pokazuju da je suzavac te večeri u više navrata ispaljivan i sa pozicija gde je stajala policija.
"Naravno da se isplačete, naravno da u zavisnosti od osetljivosti pojedinca i količine CS-a (suzavca) možete različito da reagujete, ali sama činjenica da su korišćena hemijska sredstva u tolikom obimu govori o radikalnosti policijske reakcije", rekao je Aleksandar Radić.
'Idealni uslovi' za širenje virusa
Nekadašnji načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja na Vojno medicinskoj akademiji toksikolog Dragan Joksović rekao je za RSE da su suzavcem na protestima u Beogradu stvoreni „idealni uslovi za širenje svih infekcija, a posebno korona virusa koji je sada najprisutniji“.
"Sluzokoža je oštećena usled hemijskog delovanja na sluznice. I da nose maske, demonstranti su izloženi kašlju, kijanju i svemu drugom, a oštećena sluznica je kao kad kalauzom otvorite vrata za sve mikroogranizme i viruse", rekao je Joksović.
On je dodao da će se tek beležiti posledice u smislu rasta broja zaraženih korona virusom.
Zahtevi lekara za prekidom upotrebe suzavca
Srbija nije prva zemlja u Evropi u kojoj je tokom pandemije COVID-19 ispaljivan suzavac kako bi se razbile demonstracije i zaustavili nemiri.
Francuski policajci ispalili su suzavac na učesnike demonstracija zdravstvenih radnika u Parizu 16. juna, a tri dana ranije je na ulicama glavnog grada Francuske suzavac upotrebljen na protestu protiv rasizma i policijskog nasilja.
U jeku pandemije bili su višednevni masovni skupovi, a potom i neredi u SAD zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda.
Nakon tih protesta u kojima je suzavac bio policijska taktika, oglasilo se i američko društvo lekara specijalizovanih za respiratorne infekcije.
Oni su zatražili da se prekine upotreba suzavca i hemijskih sredstava protiv demonstranata, navodeći da postoji rizik od širenja virusnih infekcija.
U razloge za svoj zahtev, udruženje je pobrojalo "nedostatak krucijalnih istraživanja (o posledicama hemijskih sredstava po zdravlje), eskalaciju upotrebe suzavaca od strane policije, i verovatnoću da se ugrozi zdravlje pluća i podstakne širenje COVID-19".
Predsednik udruženja, doktor Juan Celedon je u saopštenju istakao da ta hemijska sredstva "izazivaju značajne kratkotrajne i dugoročne respiratorne povrede i verovatno podstiču širenje virusnih bolesti, uključujući COVID 19".
Objašnjavajući kakav je rizik od suzavca u vreme pandemije COVID 19, lekari američkog društva navode primer da ljudi skidaju zaštitne maske ako su izloženi suzavcu i počinju da kašlju, čime se šire kapljice.
Takođe, pojašnjavaju i da nakon ispaljenog suzavca, ljudi zbog stanja u kojem se nalaze nisu u stanju da održavaju fizičku distancu, što takođe povećava rizik od prenošenja zaraze.
Kako je izgledala policijska taktika u Beogradu?
Na početku sporadično, policija je tokom protesta u Beogradu ispaljivala po nekoliko patrona suzavca, nakon čega su demonstranti ispred Skupštine počinjali da beže po okolnim ulicama. Neki od okupljenih u prvim redovima do policijskog kordona pokušavali su da hvataju patrone i bacaju ih natrag ka policiji.
Reporteri RSE su na ulicama Beograda nakon višesatnih okršaja policije i demonstranata 10. jula, uz patrone suzavca sa oznakama, pronašli i one neobeležene.
Nakon ispaljivanja suzavca, policija je uglavnom kretala napred i rasterivala demonstrante sa više strana. Kako su sukobi tokom noći odmicali, ispaljivanje patrona sa suzavcem bilo je učestalije i u većim količinama.
Reporteri RSE videli su pojedine građane, ali i policajce, koje je suzavac nagonio na povraćanje.
Vetar je dim raznosio po čitavom centru grada i suzavac se osetio u vazduhu i dugo nakon policijske akcije.
Šta kaže Zakon?
U članu 105 Zakona o policiji koji govori o uslovima za upotrebu sredstava prinude, među kojima su i "raspršivač sa nadražujućim sredstvom i hemijska sredstva“, navodi se da će ih policijski službenik upotrebiti „samo ako se na drugi način ne može izvršiti zadatak i to suzdržano i srazmerno opasnosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija".
"Raspršivači sa nadražujućim sredstvom, mogu se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlađivanja aktivnog otpora lica. Upotrebom raspršivača sa nadražujućim sredstvom, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba sprej doza punjenih suzavcem ili hemijskom materijom blažeg dejstva od suzavca", navodi se u Zakonu.
Dodaje se da su policijski službenici prilikom upotrebe sredstava prinude "dužni da čuvaju ljudske živote, prouzrokuju što manje povreda i materijalne štete, kao i da osiguraju da se pomoć povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da njegovi najbliži o tome što pre budu obavešteni".
Istorija suzavca na demonstracijama u Srbiji
Na prvim velikim demonstracijama protiv vlasti nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, policija je 9. marta 1991. na ulice Beograda izašla sa suzavcem, ali i vodenim topovima.
Suzavcem su rasterivani i demonstranti na građanskim protestima 1996/1997. i na kraju, oblaci dima nadvijali su se iznad centra glavnog grada 5. oktobra 2000. godine, kada je Milošević skinut sa vlasti.
U novije vreme, policija je suzavac ispaljivala na mitingu i neredima posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008., te na demonstracijama zbog hapšenja haškog osuđenika Radovana Karadžića iste godine.
Suzavac je ispaljen i u neredima tokom beogradske Parade ponosa 2010. godine.
Facebook Forum