Patrijarh Srpske pravoslave crkve (SPC) Irinej ocenio je 13. jula u pismu predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu (Recep Tayyip Erdogan) da je vraćanje statusa džamije Aja Sofiji istorijska nepravda i nazvao to ishitrenim i nepotrebnim političkim korakom, štetnim kako za međunarodni ugled Turske tako i za odnose i poverenje između hrišćana i muslimana u svetu.
"Nadamo se da je svakome jasno da alternativa za budućnost nije veštački izazvana konfrontacija dveju najvećih svetskih religija, hrišćanstva i islama, nego mir među njihovim vernicima, i ne samo mir ili prosto tolerancija već i uzajamno poštovanje", navodi se u otvorenom pismu Irineja.
Irinej je ocenio da je jedino pravedno rešenje, da se zadrži status muzeja, a da se da dozvola za vršenje ne samo muslimanskog nego i hrišćanskog bogosluženja.
On je u pismu pozvao Erdogana da odustane od svoje namere i da po pitanju Aja Sofije zadrži "status quo" i naveo da za to još uvek nije kasno.
"Takav postupak bi njemu (Erdoganu) služio na čast, a bio bi uteha i zadovoljstvo vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju, njegovoj Crkvi i romejskoj zajednici u Turskoj u njihovoj tuzi i bolu zbog ovakve odluke, ali bi doneo savremenoj Turskoj i odobravanje, poverenje i čestitke ukupne kulturne javnosti širom zemaljskog šara", naveo je Irinej.
- Turska pretvara Aju Sofiju u džamiju, State Department razočaran
- Erdogan: Kritike zbog Aje Sofije su napad na suverenitet Turske
Crkva Svete mudrosti ili Aja Sofija izgrađena je početkom petog veka i više od devet vekova bila je crkva u kojoj su se krunisali vizantijski carevi.
Osmanski sultan Mehmed II ju je nakon osvajanja Konstantinopolja 1453. pretvorio u džamiju. Tada su joj dograđeni minareti, a u unutrašnjosti izvedene znatne prepravke.
Nakon Prvog svetskog rata, raspada Osmanskog Carstva i osnivanja sekularne Republike Turske, a po nalogu Kemala Ataturka, pretvorena je 1934. u muzej. Tada su otkriveni mnogi mozaici i arheološki ostaci starije Konstantinove bazilike.
Više zemalja, među kojima SAD, Francuska i Rusija osudile su Ankaru zbog pretvaranja Aja Sofije u džamiju, za šta se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zalagao godinama.
Državno veće - najviši upravni sud Turske presudilo je 10. jula u korist grupe koja je tražila da se poništi odluka Saveta ministara iz 1934. godine kojom je Aja Sofija pretvorena u muzej, jer sumnjaju u autentičnost potpisa osnivača savremene Turske, Mustafe Kemala Ataturka na tom dokumentu.
I Papa Franja je 12. jula rekao da je "jako pogođen" odlukom Turske da pretvori Aja Sofiju u džamiju.
"Moje misli idu u Istanbul, mislim na Aja Sofiju. Jako se osećam pogođeno", rekao je papa tokom nedeljne molitve.