Dostupni linkovi

Žene u crnom: Bele ruže za žrtve Srebrenice


Beograd: Živi spomenici žrtvama srebreničkog genocida
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:23 0:00

Video

Scenskom akcijom pod nazivom "Pamtimo", mirovna organizacija Žene u crnom obeležila je u Beogradu 25. godišnjicu genocida u Srebrenici.

Performansom na Trgu Republike u Beogradu, u kojem su aktivistkinje predstavljale "žive" memorijale srebreničkim žrtvama, Žene u crnom, uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar, te drugih aktivista civilnog društva još jednom su zatražili da se u Srbiji zaustavi negiranje genocida nad 8.372 muškarca i dečaka u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.

Nakon što su na Trgu Republike u centru Beograda razvukli 14 metara dug transparent sa porukom "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!", a na spomenik Knezu Mihailu postavili poruku "25 godina", sa leve i desne strane stale su dve aktivistkinje koje su držale srebrne folije sa cifrom 8.372.

Iznoseći u javnost broj žrtava genocida koji se, kako poručuju, u većinskoj javnosti u Srbiji negira, poriče ili umanjuje, Žene u crnom su pozvale na prihvatanje činjenica i poštovanje žrtava.

Desničari provocirali aktiviste

Malo po početku performansa koji se održao na Trgu Republike u Beogradu, okupila se grupa od dvadesetak momaka koji su uzvikivali imena osuđenika za genocid u Srebrenici Ratka Mladića i Radovana Karadžića i parole poput "Srebrenica nije genocid".

Između ove grupe mladića i Žena u crnom bio je postavljen kordon policije.

Nakon desetak minuta, grupa desničara se razišla.

Grupa je uzvikivla imena osuđenika za ratne zločine
Grupa je uzvikivla imena osuđenika za ratne zločine

Živi spomenici srebreničkim žrtvama

Četiri aktivistkinje sa belim ešarpama na rukama, koje simbolizuju žalost i tugu zajednice žrtava, iskazale su saosećanje i preuzimanje odgovornosti prema njima.

Ešarpe su potom raširile kao čin posvećenosti i poverenja prema žrtvama.

Jedna od aktivistkinja položila je bele ruže pored nogu žena, a one su, jedna po jedna, bele ešarpe stavljale oko vrata i položile ruke pored tela. Na taj način postale su ’živi’ memorijali -spomenici srebreničkim žrtvama.

Po završetku akcije, bele ruže ostale su na pločniku Trga republike, a aktivistkinje Žena u crnom 11. jula putuju u Srebrenicu gde će sa porodicama žrtava genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.

Performans u Beogradu obezbeđivale su, kao i svake godine, jake policijske snage, a akcija je bila prilagođena epidemiološkoj situaciji i merama koje su u Srbiji uvedene zbog rasta broja zaraženih korona virusom.

Budući da je od danas (10. jula) zabranjeno ukupljanje više od deset ljudi u zatvorenom prostoru, sve aktivistkinje koje su učestvovale u performansu stajale su na propisanoj udaljenosti, a mera su se pridžavali i ostali učesnici koji su ostali sa strane.

Ponovljeni zahtevi za priznavanjem genocida

Aktivisti Žena u crnom zatražili su od države da prizna genocid u Srebrenici, da se 11. jul proglasi Danom sećanja na žrtve genocida, da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo i da država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova i sudski utvrđene činjenice.

Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih predstavnika države zatraženo je da „prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire“, te da se „prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca“.

Žene u crnom, uz nekolicinu nevladinih organizacija jedini su koji u Srbiji obeležavaju godišnjicu genocida, a njihovi zahtevi, koje upućuju svake godine, do danas ostaju bez odgovora.

Niko od članova srpskog državnog vrha, ni aktuelnog, ni prethodnog, do danas nije javno izgovorio da je u Srebrenici počinjen genocid. Ubistvo više od 8.000 ljudi nazivaju “teškim zločinom”.

Pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid.

Nakon što je u Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija o Srebrenici, ona je formi deklaracije 2010. usvojena i u Skupštini Srbije, ali bez pominjanja reči genocid.

Izmene koje su u Krivični zakonik Srbije unete 2016. godine propisuju da može biti kažnjen onaj ko javno odobrava ili negira postojanje genocida ili umanjuje njegov značaj, ali samo ukoliko je genocid utvrđen u presudama sudova u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, što izuzima presude Haškog tribunala. Tako krivičnoj odgovornosti podleže negiranje genocida u Kongu, ali ne i u Srebrenici.

Jedanest godina prošlo je od kada je Evropski parlament (2009.) 11. jul proglasio Danom sećanja na genocid u Srebrenici i pozvao države Zapadna Balkana da učine isto. U Srbiji se to nije dogodilo.

Evropski parlament usvojio je 2018. Rezoluciju o Srbiji u kojoj se, pred ostalog, navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji.

Sudski utvrđene činjenice

Više presuda međunarodnih sudova okvalifikovalo je zločin u Srebrenici kao genocid.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu doneo je više presuda u kojima se potvrđuje genocid u slučaju Srebrenice.

Za genocid je osuđeno 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske. Na najveće kazne, doživotni zatvor, osuđeni su Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske i Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske (još nije pravosnažna).

Iako je presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, oslobođena direktne odgovornosti, utvrđeno je da ništa nije preduzela spreči genocid, iako je imala uticaj na Vojsku Republike Srpske i tamošnje političare.

Svake godine na godišnjicu genocida u Srebrenici, bez odgovora ostaju zahtevi nevladinih organizacija u Srbiji da država poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

XS
SM
MD
LG