Više domaćih nevladinih organizacija ocenilo je da je tokom policijske intervencije u odbijanju demonstranata od Skupštine Srbije u Beogradu, u utorak uveče, 7, jula, došlo do upotrebe sile koja nije bila zakonita i opravdana.
Istovremeno je Evropska komisija poručila da restriktivne mere zbog pandemije korona virusa ne treba da ugrožavaju pravo na mirno okupljanje.
Direktor policije Vladimir Rebić odbacuje tvrdnje da je policija upotrebila prekomernu silu i ponavlja da su policajci reagovali tek kad su im, "životi bili ugroženi".
Demonstranti su se okupili nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o uvođenju policijskog časa za vikend kao restriktivne mere zbog širenja korona virusa. Deo njih pokušao je nasilno da upadne u Skupštinu.
„Na osnovu snimaka koje smo mogli da vidimo na televiziji definitivno se radi o prekomernoj upotrebi sredstava prinude jer je neverovatno da policija krene bez upozorenja da batina ljude koji sede mirno na klupi“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), organizacije sa sedištem u Beogradu, koja se bavi bezbednosnim pitanjima.
Među snimcima postupanja policije, koje su zabeležile televizijske kamere, je i snimak kada policajac pendrekom udara u glavu trojicu mladića koji su sedeli u parku pored parlamenta. Ovaj snimak izazvao je najviše reakcija na društvenim mrežama.
Petrović navodi da je bilo i niza drugih snimaka u kojima se videlo da policajci postupaju u suprotnosti sa pravilima službe.
„Definitivno nije normalno da nekog ko se nalazi na trotoaru, ko leži, da mu stavljate nogu na glavu. Dakle, radi se o jednom postupanju koje bi čak moglo da se okarakteriše kao tortura“, ocenjuje Petrović.
Šta kaže čelni čovek policije?
Direktor policije Vladimir Rebić, odgovarajući na pitanja novinara o krvavim glavama demonstranata i scenama kada je nekoliko policajaca tuklo demonstrante oborene na pod, rekao je na konferenciji za novinare 8. jula da je bilo i krvavih glava i ruku policajaca i da je bilo skandaloznog ponašanja nekih građana.
„Imali smo priliku da vidimo u Francuskoj i drugim evropskim zemljama koliko su te policije bile značajno brutalnije prema demonstrantima kada su demonstranti značajno manju silu primenjivali prema policiji“, naveo je Rebić.
On je rekao i da je policija u Beogradu bila „izuzetno uzdržana“.
„Trpeli smo i kamenice i flaše i konzerve i ne znam čime sve nisu demonstranti pokušavali da naude policijskim službenicima. Na kraju kada više nije bilo izbora morali smo da primenimo određenu silu da ih rasteramo sa tog prostora“, rekao je Rebić.
On je na konferenciji za novinare ponovio da su povređena 43 policajca, da je zapaljeno pet policijskih vozila i uništeno mnogo opreme, kao i da su privedene 24 osobe.
Nakon što je policija ispalila prve količine suzavca, grupe demonstranata su još par sati pokušavale da se vrate do Skupštine sukobljavajući se sa policijom.
Šta kaže Vučić?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upitan o reakciji policije, rekao je da će biti preduzete mere ukoliko se uvrdi da su neki od njenih pripadnika prethodne noći prekoračili ovlašćenja.
"Svako ko protivzakonito postupi u policiji, uvek će za to da odgovara", rekao je Vučić dodavši da su policajci koji su obezbeđivali protest bili "gađani tri sata pre nego što su reagovali".
"Ali, za svakog od njih, ko god da je prekoračio svoja ovlašćenja, nema sumnje da će odgovarati, tako se to radi u civilizovanim zemljama", rekao je Vučić.
Upitan o slučaju tri mladića koje policija, kako se vidi na snimku, udara dok sede na klupi, Vučić je rekao da su u pitanji lica koja su ranije te večeri napadala policiju.
"Lica koja ste videli na klupi, učestovala su u napadu na policiju", rekao je Vučić tokom obraćanja u sredu 8. jula.
Suzavac, kamenice i pripadnici reda u civilu
Ogromne količine ispaljenog suzavca sa stepeništa Skupštine Srbije, kamenice na policiju, zapaljena policijska vozila i kontejneri, konjica i policajci sa psima – slika je sukoba policije i demonstranata koja je trajala nekoliko sati ispred Skupštine Srbije u noći između 7. i 8. jula. U završnici sukoba pojavili su se i pripadnici snaga reda u civilu koji su primenjivali fizičku silu prema demonstrantima i privodili ih.
Predrag Petrović iz BCBP kaže da bi Sektor unutrašnje kontrole policije trebalo da se bavi istragama o prekomernoj upotrebi sredstava prinude tih policajaca.
„Između ostalog i da utvrdi ko su bili ti ljudi u civilu, da li su zaista bili policijski službenici ili su deo nekog drugog obezbeđenja ili neke paravojske“, naveo je Petrović.
Upitan da li je uobičajeno da i u drugim zemljama u ovakvim situacijama reaguje policija u civilu, Petrović odgovara „ne bih rekao da je to uobičajeno“.
„Uobičajeno je za represivne režime da koriste ljude u civilu gde vi ne možete da znate da su oni policijski službenici, koji nekad čak služe i kao provokatori“, naveo je Petrović.
Optužbe protiv policije
Beogradski centar za ljudska prava podneo je dve krivične prijave i obaveštenja Ombudsmanu o navodnim policijskim zlostavljanjima koje je zabeležila televizija N1.
Ova organizacija je pozvala građane koji su, kako se navodi, pretrpeli "zlostavljanje policije u uniformi i civilu" da se jave toj organizaciji i pošalju snimke i fotografije radi pružanja pravne pomoći.
Inicijativa A 11 očekuje od nadležnih policijskih starešina da odmah pokrenu disciplinske postupke protiv osumnjičenih policijskih službenika i da ih do okončanja tog postupka, kao i krivičnog postupka koji bi morao da usledi suspenduju sa dužnosti. Neophodne su i reakcije Sektora unutrašnje kontrole i Ombudsmana", ističe se u saopštenju.
Ova organizacija je navela da su medijske ekipe zabeležile dovoljan broj incidenata u kojima se, kako se ističe, jasno vidi postupanje koje se može okarakterisati kao nehumano i ponižavajuće.
Inicijativa mladih za ljudska prava zahteva od Ministarstva unutrašnjih poslova i Zaštitnika građana da odmah pokrenu dve nezavisne istrage o prekomernoj upotrebi sile pripadnika MUP-a na protestu u Beogradu.
"Nasilje pojedinih grupa demonstranata, i kasnije nasilje pojedinih pripadnika MUP-a i osoba u civilu ne smeju biti normalizovani", navodi se u saopštenju.
Organizacija Crta zahteva neopozivu ostavku direktora policije Vladimira Rebića.
„Direktor policije mora da snosi odgovornost zbog činjenice da je neadekvatna obezbeđenost Doma Narodne skupštine omogućila upad demonstranata u to zdanje, kao i zbog prekomerne upotrebe sile protiv građana i nesprečavanja nasilja huligana i tzv. navijača nad građanima“, navela je Crta.
Ta organizacija je navela da su navodni mnogobrojni primeri policijske brutalnosti prema građanima i neometanog divljanja pojedinaca u civilu, dokumentovani kamerama i predstavljaju dokaz.
Situacija je izazvala i reakciju jednog od sudija.
„Suštinska razlika između države i kriminalne organizacije je u poštovanju zakona i zbog toga se policija nikada ne sme ponašati kao navijačka horda“, napisao je na svom tviter nalogu 8. jula sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.
Zbog toga, u ime države, nikada ne smeju batinati opskurna, neidentifikovana lica, dodao je Majić.
I deo opozicije je osudio postupanje policije tokom protesta ispred skupštine Srbije. Među njima su Savez za Srbiju, frakcija Demokratske stranke, Pokret slobodnih građana.
Reagovanja evropskih zvaničnika
Izvestilac evropskog parlamenta (EP) za Srbiju, Vladimir Bilčik je istakao da sa “velikom zabrinutošću” prati događaje u Beogradu i osudio nasilje nad okupljenim građanima tokom demonstracija u utorak uveče.
“Najoštrije osuđujem svako nasilje koje se sinoć dogodilo pred Skupštinom Srbije, nasilje nad mirnim demonstrantima i brutalna taktika ne mogu biti odgovor kada ljudi ostvare pravo na okupljanje”, objavio je Bilčik u saopštenju.
Evropski zastupnik, je ocenio da se mora ispoštovati pravo na izražavanje svog mišljenja na miran način, ali da su istovremeno neprihvatljivi, napadi na policijske službenike i uništavanje imovine.
On je dodao da se borba protiv pandemije ne može koristiti kao političko oružje.
Portparolka Evropske komisije (EK), Ana Pisonero, je poručila da zaštita ljudskih života mora da bude glavni prioritet.
Upitana da prokomentariše dešavanja u Beogradu u utorak uveče, kao i mere koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Pisonero je podvukla da vlada treba da utvrdi neophodne mere da se izbori sa rizikom od bolesti COVID-19 na osnovu naučnih i epidemioloških podataka, međutim da te mere “ne smeju da ugroze osnovna prava i slobode”.
"Restriktivne mere moraju da se ograniče na ono što je zaista neophodno. To se odnosi i na pravo na mirne proteste što je osnovno pravo u demokratskim društvima", istakla je Ana Pisonero u pisnaom odgovoru medijima.
Dešavanja u Beogradu izazvala su i reakcije u regionu. Tako je novoizabrani poslanik hrvatskog Sabora iz zeleno-leve koalicije „Možemo“ Bojan Glavašević izjavio je da će od nove hrvatske vade tražiti da blokira pristupne pregovore EU i Srbije zbog nasilja režima nad sopstvenim građanima.
Šta se događalo ispred Skupštine Srbije?
U Beogradu su u utorak uveče izbili protesti koji su prerasli u ulične nerede, nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će narednog vikenda ponovo uvesti policijski čas od petka do ponedeljka zbog pogoršane epidemiološke situacije u zemlji.
Policija je oko 1.30 posle ponoći rasterala demonstrante sa prostora ispred Skupštine Srbije nakon skoro neprestanog ispaljivanja suzavca, sukoba i privođenja demonstranata.
U okršajima koji su trajali satima, demonstranti su policiji uzvraćali kamenicama, a na ulice je izašla i konjica. Kako je rečeno u Hitnoj pomoći, povređeno je dvadeset osoba - trinaest policajaca i sedam civila.
Podsetimo, u Srbiji je od 15. marta do 6. maja bilo uvedeno vanredno stanje zbog pandemije, a tokom tog perioda na snazi su bile stroge mere zabrane kretanja. Početkom maja mere su ukinute i raspisani su izbori koji su održani 21. juna. Predizborni mitinzi organizovani su bez striktnog pridržavanja zdravstvenih preporuka o fizičkoj distanci i nošenju maske.
Nekoliko dana po završetku izbora lekari iz Kriznog štaba su obavestili javnost da se epidemiološka situacija u zemlji pogoršava.
Vanredna situacija proglašena je u više od 10 gradova širom zemlje.
