Dostupni linkovi

Francuska i Nemačka za što brži sporazum o oporavku EU


Emanuel Makron i Angela Merkel na zajedničkoj konferenciji u Mesebergu, u Nemačkoj, 29. jun 2020.
Emanuel Makron i Angela Merkel na zajedničkoj konferenciji u Mesebergu, u Nemačkoj, 29. jun 2020.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron izjavili su 29. juna da se nadaju da će uskoro biti postignut dogovor o višegodišnjem finansijskom planu Europske unije kao i paketu pomoći za prevladavanje posledica korona krize.

Kako javlja agencija Asošijejted pres (AP) na prvom sastanku licem u lice od početka pandemije, istakli su odlučnost da zajedno pokušaju da vrate evropske ekonomije na pravi put kad Nemačka 1. jula preuzme šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU.

Merkel je novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Makronom, u dvorcu Mezeberg zvaničnoj rezidenciji nemačke vlade van Berlina, rekla da "da postoje mnoge prepreke koje je potrebno savladati ali najvažnije je da iz krize izadjemo jači".

Naglasila da je jedinstvo Nemačke i Francuske presudno za dogovor u vezi fonda.

"Ne mora da znači po svaku cenu da je Evropa složna ako su Francuska i Nemačka složne. Ali ako izmedju Nemačke i Francuske vlada nesloga onda je dogovor unutar Evrope daleko", rekla je Merkel.

Makron je virusnu krizu i njene ekonomske i društvene posledice nazvao "trenutkom istine" za Evropu.

"Ovaj trenutak istine možemo da učinimo trenutkom uspeha", rekao je, insistirajući na potrebi evropskog sporazuma o planu ekonomskog oporavka.

"Učinićemo sve, sa kancelarkom, da postignemo budžetski dogovor u julu '', rekao je.

Makron je pozvao EU da ojača suverenitet u širokom spektru oblasti, uključujući klimatska pitanja, digitalnu ekonomiju, hranu, zdravstvo, industriju i bezbednost.

Koje su zemlje protiv?

Merkel i Makron su u maju predložili stvaranje jednokratnog fonda za oporavak od 500 milijardi evra putem mehanizma za udruživanje evropskog duga. Taj predlog je proširila Evropska komisija koja je predložila osnivanje fonda od 750 milijardi evra, od čega bi 500 milijardi bilo utrošeno na grantove, a 250 milijardi na kredite.

Medjutim, suočavaju se sa otporom nekih zemalja koje se protive bespovratnim sredstvima.

"Štedljiva četvorka" - Austrija, Danska, Holandija i Švedska - protive se velikim zajmovima bez ikakvih reformskih uslova.

Merkel je rekla da bi pomoć iz fonda za obnovu mogla da se spoji sa reformskim projektima u zemljama koje primaju tu pomoć.

"Svaka članica EU-a mora na svoj način da podrži smernice koje su održive i u budućnosti", rekla je Merkel i dodala kako bi ovaj mehanizam mogao da posluži i kao most prema zemljama koje su skeptične u vezi sa delom fonda koji se odnosi na nepovratnu pomoć ugroženim članicama EU-a, javlja AP.

XS
SM
MD
LG