Šta je opozicija u Srbiji dobila bojkotom izbora?
U budućem sazivu Skupštine Srbije, prema preliminarnim rezultatima parlamentarnih izbora, od stranaka koje su do sada bile u opoziciji, ne računajući stranke nacionalnih manjina, ulazi samo jedna partija.
„Opozicija je uspela u tome da delegitimiše multipartijski sistem u zemlji, međutim, to nikako neće opstruisati sam rad parlamenta u sastavu u kome je on izabran, tako da je pitanje šta je tom automarginalizacijom opozicija dobila“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Kmezić, predavač u Centru za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.
Prema poslednjim podacima Republičke izborne komisije (RIK), na osnovu 64,07 odsto obrađenog biračkog tela, najviše glasova osvojila je lista "Aleksandar Vučić - za našu decu" - 61,59 odsto glasova. Sledi dosadašnji koalicioni partner naprednjaka, koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije sa 10,37 odsto glasova.
Cenzus je prešao i Srpski patriotski savez (SPAS) na čelu sa Aleksandrom Šapićem, predsednikom beogradske opštine Novi Beograd i bivšim vaterpolo reprezentativcem koji je osvojio 3,64 odsto glasova.
U parlament ulaze i stranke i liste nacionalnih manjina, Savez vojvođanskih Mađara, lista Muamera Zukorlića, lista Sulejmana Ugljanina i koalicija albanskih partija.
Nijedna od ostalih opozicionih stranaka koje su učestvovale u izbornoj trci nije uspela da pređe cenzus od tri odsto.
Raspored mandata novog saziva Skupštine Srbije
Stranke opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju ostale su dosledne ideji bojkota izbora koji su u nedelju 21. juna održani na republičkom nivou, pokrajinskom u Vojvodini i lokalnom. Ove stranke su bojkot proglasile još u septembru prošle godine smatrajući da ne postoje uslovi za slobodne i fer izbore.
Rezultati izbora ne moraju značiti nužno da je opozicija doživela fijasko, smatra politikolog Duško Radosavljević.
„Ako se pobednik na izborima toliko ponese i smatra da je dobio puno i legitimno pravo da odlučuje o sudbini svih građana, tu jako greši. Kao što, sa druge strane, ni predstavnici opozicije ne smeju da pomisle da su svi ljudi, koji u nedelju nisu izašli na izbore, glasači ili članovi opozicije“, navodi Radosavljević.
Izlaznost i legitimitet
Prema dosadašnjim podacima RIK-a izlaznost na izborima u nedelju bila je 50,32 odsto upisanih birača. Posmatračka misija CRTA je saopštila da je izlaznost 49 posto, dok je procena izlaznosti posmatračke misije CeSID-a na uzorku bez glasova sa Kosova, iz inostranstva i iz zatvora 47,7 odsto.
Izlaznost na ovogodišnjim parlamentarnim izborima najniža je od uvođenja višestranačja 1990. godine kada je reč o republičkim izborima, rečeno je za RSE u CESID-u.
Primera radi, na prethodnim parlamentarnim izborima 2016. godine iznosila je 56,7 odsto. Ipak, za izlaznost na parlamentarnim izborima nema propisanog zakonskog praga.
A upravo je procenat izlaznosti liderima Saveza za Srbiju bio argument da odmah po zatvaranju birališta ocene da je bojkot uspeo i da vlast koja će biti formirana neće imati legitimitet.
Predsedavajući opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) Dragan Đilas ocenio je da su ovi izbori sa „najmanjom izlaznošću (birača) u istoriji moderne Srbije“ i da sada postoje samo dva puta - produbljavanje krize ili priprema za održavanje slobodnih izbora.
Predsednik pokreta Dveri, člana SzS, Boško Obradović izjavio je da dosadašnja vlast nema više nikakav legitimitet i da će budući saziv Narodne skupštine biti bez opozicije. On je naveo da je izlaz iz političke krize prelazna tehnička vlada i novi izbori.
Lider Srpske napredne stranke, apsolutnog pobednika nedeljnih izbora, Aleksandar Vučić poručio je nakon objave prvih rezultata da je ovo za naprednjake istorijska pobeda.
„Dobili smo ogromno poverenje građana. Dobili smo više dva miliona glasova, pobedili smo svugde, pobedili tamo gde nikada pre nismo, pobedili smo strahovito uverljivo“, rekao je Vučić.
Na pitanje novinara da li je budući sastav parlamenta onakav kakav je želeo, Vučić je odgovorio da narod bira ko će ući u parlament a ko ne.
„Sam legitimitet koji proizilazi iz male izlaznosti je slab argument. Imamo dosta primera u uporednoj praksi gde i sa manjom izlaznošću niko ne dovodi u pitanje izabranu većinu“, navodi Marko Kmezić.
Kmezić smatra da se legitimnost izbora može dovesti u pitanje kroz posmatranje čitavog izbornog procesa i onog što je prethodilo izborima, poput medijske zastupljenosti i funkcionerske kampanje.
„Mislim da je potrebno mnogo više napora da ukažu na sve neregularnosti i obrazlože razloge svog neizlaska na izbore. I u tom smislu ja bih se složio sa tim da trenutna većina ne uživa legitimitet“, navodi Kmezić.
Šta sada predstoji opoziciji?
Zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država pozivali su opoziciju da izađe na izbore. U tom cilju bio je organizovan i međustranački dijalog vlasti i opozicije u Srbiji uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta. Taj dijalog trebalo je da dovede do poboljšanja izbornih uslova, ali je deo opozicije smatrao da ni rezultati koji su postignuti nisu dovoljni.
Šta sada preostaje opoziciji s obzirom da je praktično neće biti u parlamentu i da neće imati institucionalnu mogućnost da deluje?
Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu kaže da je ono što opoziciji nedostaje jasan pravac i program kuda bi oni i na koji način bi drugačije vodili zemlju.
„Šta je to što oni zapravo nude svojim biračima. Ja mislim da je opozicija bila dosta fokusirana na borbu protiv Vučića a da su se jako slabo obraćali svojim biračima da daju neku konkretnu ponudu“, navodi Kmezić.
Drugi kolosek kojim opozicija treba da ide, dodaje on, je ukrupnjavanje.
Slično mišljenje iznosi i politikolog Duško Radosavljević koji ocenjuje da srpsku opoziciju čeka nužno grupisanje u dve do tri kolone i nuđenje rešenja za ključna pitanja.
„Ali morao bi malo po malo da se pravi konsenzus. Ako se nastavi ovo pokazivanje mišića sa jedne strane, a sa druge jogunasto odbijanje, to neće biti dobro“, ocenjuje Radosavljević.
Predsednik Srbije i lider pobedničke partije Aleksandar Vučić je u izbornoj noći poručio da će naprednjaci u formiranju naredne Vlade Srbije pokazati da nisu bahati i da će uzimati ljude i sa lista koje nisu prešle cenzus.
„Da napravimo Vladu koja će da donosi ključne odluke i da ima još širi konsenzus", poručio je Vučić, ali nije detaljnije objasnio na koga bi se ova ideja mogla odnositi.
Facebook Forum