Predstojeći izbori u Srbiji biće poseban test i za vlast i za opoziciju u opštinama u kojima do sada vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nije bila na vlasti.
Od ukupno 129 lokalnih samouprava, u pet stranka na čijem je čelu predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nije na vlasti – Šapcu i Čajetini u zapadnoj Srbiji, Paraćinu u centralnoj Srbiji i u beogradskim opštinama Stari grad i Novi Beograd.
Svi tvrde pobedu na Novom Beogradu
Nekadašnji vaterpolo reprezentativac Srbije Aleksandar Šapić već dva uzastopna mandata vodi Novi Beograd, najmnogoljudniju opštinu u državi.
Na predstojećim izborima predvodi Srpski patriotski savez (SPAS).
"Slagao bih kada bih rekao da mi ne bi bilo važno da i treći put lista koju predvodim osvoji vlast u Novom Beogradu. To bi ipak bila potvrda našeg minulog rada", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Šapić.
Na izborima 21. juna, osim u beogradskim opštinama, SPAS će pokušati da se izbori za vlast i u Novom Sadu, Šapcu, Kragujevcu, Nišu i još nekim lokalnim samoupravama, kao i na republičkom nivou.
Šapić kaže da se susreće sa problemima koji nemaju toliko veze sa kampanjom, već sa sistemom koji je davno uspostavljen, a koji definiše nadležnosti različitih nivoa vlast.
"Što se Beograda tiče, zakon je takav da je veoma teško samostalno raditi kada nemate vertikalu vlasti Republika-Grad-Opština. Tada imate problem u funkcionisanju opštine, od budžeta, preko raznoraznih odluka, do papira i dokumenata. Uvek vam treba nešto iz Grada i Republike. I tako je poslednjih 20 godina", navodi Šapić.
On je ponovio stav SPAS-a, koji je deo i ove kampanje, da je gradskim opštinama potreban viši nivo autonomije.
"Da se ne bi ponavljale situacije da ljudi glasaju za opštinsku upravu, a da sutra uprava Grada odlučuje koliki će da bude opštinski budžet", zaključio je Šapić.
Njegovi glavni konkurenti, SNS, svoju kampanju su fokusirali na ulične akcije, razgovore sa građanima, radne akcije i ukazivanje na propuste Šapićeve vlasti.
Prva na listi naprednjaka na Novom Beogradu, Marija Zdravković, uverena je da će njena stranka ovog puta uspeti da pobedi.
"Novi Beograd će ovoga puta dobiti najbolju moguću vlast, a Srpska napredna stranka više neće biti u opoziciji nego će biti dostojan partner gradskoj i republičkoj vlasti", rekla je ona 14. juna tokom ulične akcije SNS.
Međusobne optužbe u Šapcu
Situacija nije mnogo različita ni osamdesetak kilometara dalje, u Šapcu, gde su takođe sve strane uverene u svoju pobedu. I u ovom mestu SNS nije na vlasti.
Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i nosilac liste na lokalnim izborima doneo je odluku 23. februara da će učestvovati na lokalnim izborima u Šapcu, prkoseći odluci opozicionog bloka, Saveza za Srbiju, u čijem radu je učestvovao, a koji je odlučio da bojkotuje izbore na svim nivoima.
Kao rezultat svoje odluke, Zelenović je sa svojom strankom, Zajedno za Srbiju, istupio iz Saveza.
Zelenović je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da bi za sve bilo bolje da je Savez za Srbiju prilikom donošenja odluke o bojkotu parlamentarnih izbora, dozvolio učešće na lokalnim izborima u gradovima i opštinama u kojima, kako je naveo, postoje osnovni preduslovi za fer predizbornu kampanju i poštene izbore.
On je dodao i da je posle završetka vanrednog stanja izazvanog epidemijom korona virusa 6. maja očekivao ozbiljan razgovor o promeni odluke i eventualnom učešću na parlamentarnim izborima.
"Mi smo zastupali stav da je potrebna jedinstvena odluka – ili ćemo svi da učestvujemo na parlamentarnim izborima ili ćemo da ih bojkotujemo. Dogovor nije postignut. Učestvujemo na onim izborima na kojima možemo da obezbedimo da budu slobodni i fer i ne učestvujemo na izborima za koje je evidentno da nisu slobodni i pošteni", kaže Zelenović.
Zelenović, koji je na čelu Šapca od 2014. godine, optužio je SNS za pokušaje opstrukcije i pritiske u tom gradu.
Sa druge strane, SNS se takođe sprema za lokalne izbore u Šapcu, a kandidat te stranke za gradonačelnika Šapca, Aleksandar Pajić, ocenio je da se funkcioneri koji su u tom gradu na vlasti, između ostalih i Nebojša Zelenović, očajnički bore da pokušaju da zadrže fotelje, vlast i privilegije.
SNS je tokom kampanje u Šapcu podsećala na neispunjena obećanja lokalne vlasti, a u svojim spotovima obećala je da će ispraviti propuste koje su vlasti napravile.
Pajić je na konferenciji za novinare 15. juna optužio vlast u Šapcu za malverzacije sa lokalnim budžetom i nemar prema građanima.
"Srpska napredna stranka odlučno ustaje protiv ovakvog privatizovanja vlasti, korupcije i kršenja procedure", poručio je Pajić.
On je dodao i da će SNS dati sve od sebe da, kako je rekao, Šabac vrati građanima, da on bude grad budućnosti, nade i prosperiteta za svu našu decu.
Koliko je Šabac važan za njegovu stranku govori i izjava visokog funkcionera SNS i gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, koji se takođe uključio u lobiranje glasova i izjavio 11. juna da je vreme da Šabac "posle dugo vremena, konačno dobije odgovornu i poštenu vlast koja će, za razliku od sadašnje, raditi u interesu građana".
Najviši funkcioneri SNS u kampanji u Paraćinu
U Paraćinu, oko 160 kilometara jugoistočno od Beograda, predsednik opštine Saša Paunović pokušaće ponovo da osvoji glasove i ostane na vlasti.
On se u izjavi za RSE takođe požalio na pritiske SNS, koja je u Paraćinu u opoziciji.
"Pritisci su uglavnom usmereni na kandidate za odbornike sa svih lista, osim kandidata sa liste SNS. Pritisak se vrši na kandidate ili na članove njihovih porodica i uglavnom im se savetuje da odustanu od kampanje, napuste listu na kojoj se kandiduju i da pređu u SNS", rekao je za RSE Saša Paunović.
Paunović je takođe i funkcioner Demokratske stranke, koja je članica Saveza za Srbiju, i koja se obavezala na bojkot izbora.
Paunović je objasnio da se njegova kampanja, pored one koju vode preko elektronskih medija i društvenih mreža, najviše uzda u direktnu komunikaciju sa građanima.
SNS, koja je u Paraćinu u opoziciji, u svoju kampanju za tu opštinu uključila je najviše funkcionere - ministre, poslanike, generalnog sekretara predsednika Srbije. Tokom svoje posete Paraćinu ministar finansija Siniša Mali ocenio 11. juna da je vreme da i taj grad "uhvati priključak sa ostalim opštinama u Srbiji".
Generalni sekretar predsednika Srbije, Nikola Selaković, posetio je Paraćin dva dana ranije, a tokom obraćanja okupljenim pristalicama SNS on je rekao da nema dogovora ni sa kim ko je danas vlast u Paraćinu i da SNS želi da gradi, te da to, kako je ocenio, nije moguće sa onima koji su 20 godina uništavali taj grad.
Bitka i za Čajetinu i Stari grad
Slična situacija je i u Čajetini, opštini u zapadnoj Srbiji, gde će predsednik te opštine sa svojom desno orijentisanom strankom, Zdrava Srbija, pokušati da osvoji nov mandat.
Glavni protivkandidati nalaze se na listi SNS, a Đorđe Dabić, predstavnik te stranke u Čajetini, najavio je da će pobedom te stranke ta opština dobiti „stabilan kurs dobre saradnje sa centralnim republičkim organima“.
Međutim, jedno od većih iznenađenja dogodilo se u beogradskoj opštini Stari grad, koju predvodi Marko Bastać, koji je sada već bivši visoki funkcioner Stranke slobode i pravde, okosnice Saveza za Srbiju.
Ta stranka je 6. juna raspustila odbor na Starom gradu i smenila Bastaća, kritikujući ga jer su, kako se navodi u saopštenju, pojedini članovi suprotno odlukama stranke o bojkotu izbora “na svim nivoima bili uključeni u izborne radnje koje su rezultirale predajom liste ‘Čuvari Starog grada – Ujedinjena opozicija'”.
Bastać je u svojoj reakciji dan kasnije za portal Nova.rs rekao da je smenjen zbog liste na kojoj nema njegovog imena. On je odbio da komentariše situaciju za RSE.
Pred biračima u Starom gradu će se naći i lista SNS, koja nastupa kao opozicija. Stranka je tokom svoje kampanje bila fokusirana na obećanje novih infrastrukturnih projekata u toj opštini.
Jedinstvena odluka izostala
Politički analitičar Dušan Spasojević ocenio je da je za opozicioni Savez za Srbiju najcelishodnije rešenje bila opcija izlaska na lokalne izbore i bojkota republičkih.
"To bi dalo mnogo više manevarskog prostora opoziciji i čini se da bi i deo građana pozitivno reagovao na to. Nasuprot tome, oni koji su prvi rekli da izlaze na lokalne izbore poput Zelenovića, Paunovića i Stamatovića, dobili su žestoke napade ostatka opozicije, izbačeni su iz svojih stranaka ili su sami napustili Savez za Srbiju i to je u značajnoj meri oslabilo opozicioni blok", kaže Spasojević za RSE.
On je dodao da su lokalni izbori, koji su u jednom trenutku bili u fokusu javnosti, sada potpuno zanemareni i skoro da uopšte nema vesti o kampanjama u tim gradovima.
Lokalni izbori izmešteni iz fokusa
Politički analitičar, Cvijetin Milivojević, ocenio je za RSE da su lokalni izbori izmešteni iz fokusa političke javnosti iz dve grupe razloga koje se odnose na želje stranaka da birače navedu da glasaju po inerciji, onako kako njima najviše odgovara.
„Prva grupa razloga je vezana za termin održavanja lokalnih izbora. Ovde se nijedna vlast nije istinski potrudila da termin održavanja lokalnih izbora odvoji od termina parlamentarnih izbora, kao što je to u demokratskom svetu praksa“, objasnio je Milivojević za RSE.
Druga grupa razloga, po njegovim rečima, u vezi su sa interesom SNS kojoj odgovara da izbori budu istovremeni.
„Na primeru SNS je to najočiglednije, jer ona i na lokalnim i na parlamentarnim izborima nastupa bez svog imena, sa istim sloganom ’Za našu decu – Aleksandar Vučić’, koji se pritom ne kandiduje ni za funkciju odbornika ni za funkciju poslanika, jer je predsednik države“, objasnio je Milivojević.
Prema njegovim rečima, na taj način predsednik Republike Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić učestvuje na izborima kao javni funkcioner, bez navođenja funkcije.
„Može se zamisliti kako se u tom slučaju ponašaju građani koji na lokalnim izborima u Žitištu, Žitorađi ili nekoj drugoj opštini širom Srbije treba da glasaju za kandidate za odbornike u lokalnim skupštinama“.
Sasvim je izvesno da, zaključio je ovaj analitičar, ako su već na parlamentarnim izborima građani glasali za listu "Za našu decu – Aleksandar Vučić", da će im izbor biti isti kada se opredeljuju za listu na lokalnim izborima.
