U Srbiji se 21. juna održavaju redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Svoje biračko pravo će 6.583.665 građana moći da iskoristi na 8.386 biračkih mesta.
Koga građani biraju?
Građani Srbije biraće novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije, u kojoj sedi 250 narodnih poslanika.
Istog dana građani Autonomne Pokrajine Vojvodine biraće 120 poslanika pokrajinske Skupštine, a glasaće se i za lokalne parlamente u gradovima i opštinama Srbije.
Izbori u Srbiji 2020. u brojkama
Izbori su prvobitno bili zakazani za 26. april, ali je zbog epidemije korona virusa i uvođenja vanrednog stanja 15. marta, datum pomeren, tako da su izborne radnje prekinute da bi se nastavile nakon što je vanredno stanje ukinuto 6. maja.
Ko je sve u trci?
Na parlamentarnim izborima učestvuje 21 izborna lista, a stranke i koalicije su mesto na glasačkom listiću dobile prema redosledu po kojem su njihove izborne liste potvrđene.
Srpska napredna stranka (SNS) je prva na listi, a nosilac je lider te stranke i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pod rednim brojem dva je lista koju čine koalicija Socijalističke partja Srbije Ivice Dačića i Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme. Te dve stranke su trenutno o savezu sa naprednjacima.
Slede Srpska radikalna stranka osuđenika za ratne zločine Vojislava Šešelja, Savez vojvođanskih Mađara i lista aktuelnog predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića.
Za njima će pred biračima biti liste "Za Kraljevinu Srbiju – Žika Gojković", "Ujedinjena demokratska Srbija", Stranka pravde i pomirenja Muamera Zukorlića u koaliciji sa Demokratskom partijom Makedonaca, i "Metla 2020".
Deseti na glasačkom listiću je "Milan Stamatović – Zdravo do pobede – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija", zatim sledi lista Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina i stranka Zavetnici.
Slede liste "Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović", Pokret slobodnih građana, "Suverenisti", "Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina", "Grupa građana: 1 od 5 miliona", "Nek maske padnu – Zelena stranka – Nova stranka", "Čedomir Jovanović – Koalicija za mir", "Ruska stranka – Slobodan Nikolić" i Pokret Levijatan.
Za razliku od prethodnih izbornih procesa, na ovim izborima cenzus je smanjen sa pet na tri odsto. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je ocenio da je snižavanje cenzusa u izbornoj godini zakonski moguće, ali da dovodi u pitanje pravičnost izbornog procesa.
Ko bojkotuje izbore?
S druge strane, bojkot na sva tri nivoa najavile su stranke okupljene u opozicinom bloku Savez za Srbiju (SzS) u kojem su, između ostalih, Demokratska stranka (DS), Stranka slobode i pravde koju predvodi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, desničarski pokret Dveri, te Narodna stranka, čiji lider je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u periodu od 2007. do 2012. godine.
Ovaj deo opozicije smatra da u Srbiji ne postoji minimum uslova za održavanje fer i demokratskih izbora, te da se učestvovanjem u ovoj trci daje legitimitet vlasti čiji je stožer Srpska napredna stranka.
Predstavnici SzS smatraju da pored političkih, ne postoje ni pravni niti zdravstveni razlozi da se izbori održe 21. juna.
Ko je promenio odluku o bojkotu?
Iako je uoči prethodno raspisanih izbora najavio bojkot, lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović je 8. maja saopštio da PSG izlazi na izbore jer ga, kako je naveo „niko iz opozicije nije ubedio šta u bojkotu treba da se desi“.
Na isti korak se krajem januara ove godine odlučilo i Udruženje "Jedan od pet miliona", koje je bilo organizator višemesečnih antivladinih protesta u gradovima širom Srbije. Predstavnica tog udruženja Valentina Reković je izjavila da je opozicija okupljena oko bojkota izbora i parlamenta "uništila ideju o bojkotu", te da odluka o izlasku na izbore predstavlja prekid saradnje sa tim delom opozicije.
Takođe, neke od stranaka koje su najavile bojkot izbora na republičkom nivou učestvovaće na lokalnim izborima, uglavnom u mestima u kojima je opozicija imala većinu prethodne četiri godine. U izbornu trku na lokalu izaći će gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, čija je stranka Zajedno za Srbiju među osnivačima SzS-a.
Na lokalnim izborima učestvovaće i gradonačelnik Paraćina Saša Paunović, donedavni član DS-a, koji je napustio tu stranku u martu nakon odluke da izađe na izbore. Na izbore izlazi I jedan od osnivača SzS-a Milan Stamatović u opštini Čajetina.
Šta je dominiralo u kampanji?
Predizborna kampanja zvanično je počela 11. maja, pet dana nakon ukidanja vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije virusa korona u Srbiji.
Dan ranije lider parlamentarnog pokreta Dveri Boško Obradović započeo je na stepenicama parlamenta štrajk glađu, zahtevajući da vlast pozove opoziciju na dijalog i da za šest meseci pomere izbori. Njemu se nekoliko dana kasnije pridružio još jedan poslanik Dveri, a štrajk su prekinuli nakon deset dana.
Tokom njihovog protesta, na istom mestu su poslanici SNS-a Aleksandar Martinović i Sandra Božić počeli kontraštrajk glađu, zahtevajući od tužilaštva da reaguje na protest Dveri ispred parlamenta 8. maja, kada su poslanici ovog desničarskog pokreta blokirali ulaz u Skupštinu poslanicima i ministrima, a došlo je i do incidenata.
Naprednjaci su prekinuli štrajk glađu 12. maja, jer je Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo da je preduzelo dokazne radnje u vezi sa okupljanjem Dveri.
Poslanici Evropskog parlamenta Tanja Fajon i Vladimir Bilčik saopštili su 8. maja da izražavaju zabrinutost zbog "polarizacije u medijskom okruženju, upotrebe medija za političke, ali i lične napade i eskalaciju tenzija".
No, predizborne tenzije počele su i pre zvaničnog početka predizborne kampanje. Već 4. maja se oko stotinak pristalica opozicije okupilo u vreme tada još uvek važećeg policijskog časa u centru Beograda, kako bi pružili podršku jednom od lidera Saveza za Srbiju Draganu Đilasu nakon što su na istom mestu veče pre toga pristalice vlasti sa razglasa puštale "Đilase lopove".
Bio je to odgovor pristalica vlasti na proteste pod nazivom "Bukom protiv diktature", na kojima su se građani lupanjem u šerpe, pištaljkama i glasnom muzikom bunili protiv oštrih mera ograničenja kretanja koje je Vlada Srbije uvela tokom epidemije virusa korona. Pristalice vlasti su u grupama ulazile za vreme policijskog časa u zgrade i sa krovova palile pirotehnička sredstva, uz skandiranja protiv opozicionih lidera.
Vladimir Bilčik, koji je prošle godine posredovao u dijalogu vlasti i dela opozicije, rekao je u intervjuu za RSE 15. aprila da Evropska unija "pažljivo prati situaciju u Srbiji".
Nešto više od mesec dana kasnije Bilčik je sa koleginicom iz Evropskog parlamenta Tanjom Fajon u zajedničkom saopštenju pozvao sve političke snage i građane da se uključe u izborni proces kako bi se osigurala što veća zastupljenost i promocija različitih ideja i doprinosa koji jačaju pluralizam i osnažuju demokratiju.
Kampanja vladajuće stranke
Iako su tokom vanrednog stanja bile obustavljene predizborne aktivnosti, lider vladauće stranke i predsednik Srbije Aleksandar Vučić obilazio je gradove u zemlji i lično uručivao mehaničke respiratore u više bolnica, što je deo opozicije kritikovao.
Zvaničnu kampanju Srpska napredna stranka je počela 16. maja onlajn mitingom na kojem je govorio Vučić u studiju pred oko 200 ljudi koji su njegov govor pratili posredstvom interneta.
Šta stranke obećavaju?
Vladajuća Srpska napredna stranka kampanju bazira na četiri tačke: veće plate i penzije, dovođenje novih investicija i pokretanje infrastrukturnih projekata, ulaganje u zdravstvo i moderno obrazovanje.
Koalicija koju čine SPS i JS kao jedan od najvećih uspeha navodi kampanju za poništavanje priznanja Kosova koju vodi ministar spoljnih poslova i lider socijalista Ivica Dačić, a obećavaju dalje ekonomske reforme.
Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja u ovoj kampanji se, između ostalog, zalažu za davanje diplomatskog statusa Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, vraćanje "nacionalnog duha" u obrazovanje, te navode da imaju plan za povećanje plata i penzija.
Četvrta stranka na izbornoj listi, Savez vojvođanskih Mađara, između ostalog navodi da se zalaže za regionalnu samoupravu, evropske integracije i zaštitu “južne granice zemlje kako bi se onemogućili ilegalni ulasci” migranata, ali i za pokretanje postupka protiv onih koji ilegalno borave u zemlji.
Nosilac izborne liste Pobeda za Srbiju, lider SPAS, Aleksandar Šapić, istakao je da odgovornost za izgovorene reči mora da se vrati na srpsku političku scenu i dodao da on neće davati velika obećanja u kampanji.
Izbori i korona virus
Predizborna kampanja odvija se u trenutku dok u Srbiji svakodnevno stižu izveštaji o novoinficiranima virusom korona, koji izaziva bolest COVID-19.
Naredbom ministra zdravlja Zlatibora Lončara, 11. juna je stupila na snagu zabrana okupljanja više od 500 ljudi u zatvorenom prostoru.
Međutim, na sajtu Republičke izborne komisije (RIK) još uvek nema zvaničnih obaveštenja o tome da li će biti uvedene posebne zdravstvene mere na dan glasanja.
Takvih informacija nema ni u informativnom videu RIK-a o proceduri na biračkom mestu.
Facebook Forum