Samo nekoliko dana pošto su hiljade tona dizelskog goriva iscurile iz skladišta i obojile vode arktičke reke u bolesno crvenu boju, rudarski gigant koji je vlasnik rezervoara ponudio je objašnjenje kako se to desilo, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Posebna pažnja je posvećena proceni rizika od propadanja tla ispod posebno opasnih građevina u permafrostu", saopštila je ogromna ruska rudarska kompanija Noriljsk nikelj (Noriljsk nikl).
Nekoliko dana kasnije, prvi potpredsednik Noriljsk nikelja ponovio je takav nalaz.
"Moguće je da je to bio gubitak čvrstoće zbog odmrzavanja zemlje", rekao je 4. juna Sergej Djačenko za državnu televiziju Rosija 24.
Glavna ruska istražna služba 5. juna naložila je "sveobuhvatnu" inspekciju rezervoara za naftu širom zemlje "kako bi se sprečila slična situacija koja uključuje posebno opasne strukture smeštene na lokacijama podložnim topljenju permafrosta".
Izlivanje nafte kod Noriljska – s procenama od skoro 20.000 tona ili 146.000 barela – jedno je od najvećih u Rusiji, navode ekološke grupe. A činjenica da je odmrzavanje permafrosta izazvalo pucanje rezervoara može biti nagoveštaj šta se može dešavati još češće zbog starenja industrijske infrastrukture na ruskom Arktiku.
Povlačenje lednika
Klimatske promene imaju značajne prednosti za Rusiju, gde se, prema procenama, gotovo dve trećine zemlje nalazi u permafrostu – tlu koje se donedavno nikada nije potpuno odmrzavalo ni tokom toplih arktičkih leta.
Povlačenje lednika znači da je ruskih 24.000 kilometara arktičke obale pristupačnije za trgovinu. Brodske isporuke mogu kraće putovati iz istočne Azije u Evropu. Više zemlje će biti obradivo za poljoprivrednike i poljoprivredne kompanije, što može povećati rusku proizvodnju i izvoz hrane.
Druga strana arktičkog otapanja je takođe značajna, a za životnu sredinu i potencijalno kobna. Odmrzavanje permafrosta može dovesti do pomeranja ili propadanja tla. To ugrožava sve, od rezervoara za skladištenje nafte do zastarelih cevovoda do fabrika i stambenih zgrada projektovanih za stabilnu, većinom smrznutu zemlju koja to više nije.
"U vreme globalnih klimatskih promena, ovaj problem je karakterističan za arktički region", naveo je u saopštenju Grinpis (Greenpeace) Rusija nekoliko dana pošto je postalo jasno koliko se nafte izlilo blizu Noriljska.
"Permafrost se menja duži niz godina, ne samo u Rusiji (već takođe) u Kanadi (i) skandinavskim zemljama. Malo njih je obraćalo pažnju. I malo njih je o tome otvoreno govorilo", rekao je za RSE Aleksandar Fedorov, zamenik direktora Instituta za permafrost Melnikov u sibirskom gradu Jakutsk.
Teško je tačno reći šta se dogodilo s izlivenim dizel gorivom, rekao je on.
Ali kada je u pitanju industrijska infrastruktura, poput "gasovoda, naftovoda, fabrika i hala", rekao je on, "mnoge takve stvari su napravljene u ovakvim rizičnim ekološkim zonama".
Vanredne situacije
Reakcija Kremlja je istakla veličinu incidenta koji se dogodio neposredno kod Noriljska, veoma zagađenog industrijskog grada sa 180.000 stanovnika, na oko 2.900 kilometara severoistočno od Moskve.
Stotine inženjera i pripadnika hitnih službi prevezene su u region da pokušaju da uklone iscurelo gorivo i očiste okolnu prirodnu sredinu. Plutajuće barijere postavljene su na reci Ambarnaja da se spreči odlivanje u nizvodno jezero i potom u Karsko more.
Iscurela nafta je, međutim, 9. juna već stiglo do jezera, na oko 20 kilometara nizvodno od Noriljska, rekao je regionalni guverner za državnu televiziju. Šef ruskog regulatornog tela za zaštitu životne sredine procenio je da šteta može dostići stotine milijardi rubalja. Pokrenuto je više krivičnih istraga, dok je pritvoreno četvoro zaposlenih u odeljenu koje je nadziralo rezervoare za gorivo.
Novi dokaz nezadovoljstva Kremlja stigao je 7. juna kada je javno prikazano kako predsednik Vladimir Putin grdi zvaničnike kompanije tokom telekonferencije.
"Zašto su vladine agencije za ovo saznale tek posle dva dana? Hoćemo za vanredne situacije saznati samo preko društvenih medija?", pitao je on.
Ruski predsednik Vladimir Putin (levo) s metalskim magnatom Vladimirom Potaninom
Putin je kritikovao predsednika holding kompanije Noriljsk nikelj Vladimira Potanina što ranije nije zamenio rezervoar za gorivo. Potanin je jedan od najbogatijih ljudi Rusije, a većina njegovog bogatstva je došla iz velike i veoma profitabilne kompanije Noriljsk nikelj.
"Da ste ga promenili na vreme, ne bi bilo ove ekološke štete i kompanija ne bi morala da plaća troškove (čišćenja)", rekao je Putin Potaninu, koji je obećao stotine miliona rublji za čišćenje nereda.
Sovjetska ekspertiza
Tokom sovjetske ere, centralni planeri ulagali su ogromne sume za izgradnju sibirske i arktičke infrastrukture u zemlji, gradeći čitave gradove za podršku ključnih privrednih aktivnosti, poput rudarstva ili istraživanja nafte i gasa.
Krah Sovjetskog Saveza rezultirao je u sporoj smrti desetina takvih gradova kako je vlada ukinula subvencije, a stanovnici tražili posao na tradicionalnijim mestima.
Ipak, veliki deo industrijske infrastrukture ostao je na mestu: putevi, železničke pruge, telekomunikacione i elektro mreže i mreža cevovoda koja je po dužini iza američke.
Tu je, takođe, problem za gradove, u kojima su sovjetski građevinari postavili gomile zgrada na šipove ubačene duboko u permafrost – kao način da se spreči da toplota iz zgrada otopi zemlju i da se pomognu njeno novo zamrzavanje tokom ledenih zima.
Sada se permafrost ionako topi, što potencijalno u narednim godinama može izazvati velike i rasprostranjene strukturne štete.
Na primer, u Jakutsku gde živi oko 310.000 ljudi, smatra se da je više od 1.000 zgrada u opasnosti dok otapanje permafrosta slabi temelje ili betonske šipove zabijene duboko u zemlju.
Plutajuća brana postavljena da se ograniči širenje zagađenja u reci Ambarnaja kod Noriljska posle izlivanja nafte krajem prošlog meseca.
Odmrzavanje permafrosta posebno zabrinjava u području Noriljska, koje se zagreva brže od nekih drugih delova ruskog Arktika. Taj region je, prema vladinim podacima, u maju doživeo talas nadprosečnih toplotnih talasa.
"Šteta i rizici" koje predstavlja odmrzavanje permafrosta "definitivno će se povećati". "To očekujemo", rekao je Gvido Grose (Guido Grosse), naučnik s Instituta za polarna i morska istraživanja Alfred Vegener iz Bremerhafena u Nemačkoj.
On je takođe rekao da još nije jasno da li se za izlivanje u Rusiji može kriviti samo odmrzavanje permafrosta ili je reč o širem pitanju remonta i održavanja objekata.
"To se ne događa iznenada, potrebno je neko vreme – govorimo o mesecima ili godinama ", rekao je on za RSE. "Ako vodite računa o svojoj infrastrukturi, s održavanjem i inspekcijama, važan je pravilan nadzor".
Sovjetski naučnici bili su pioniri u arktičkom inženjerstvu, ali se vremenom izgubilo dosta sakupljenih istraživanja i iskustva, rekao je Grose.
"Nešto znanja izgubljeno je u 20 i 30 godina od perestrojke", rekao je on, misleći na period od pola decenije pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. "Infrastruktura je počela da se raspada i održavanje nije moglo da drži korak s tim".
Fedorov iz Instituta Melnikov rekao je da se takve nesreće često dešavaju kao rezultat nepažnje ili ušteda u građevinskim planovima u nastojanju da se smanje troškovi.
"Putin je dugo svestan tih problema, ali kod lokalnih lidere i vlasnika fabrika, sve se vrti oko novca – potreban je veliki novac" za obnovu cevi, fabrika i slične infrastrukture, rekao je on.
"I onda mnogi ljudi ne žele da troše novac", rekao je Fedorov.