Mađarska će se od oktobra iduće godine snabdevati gasom preko Srbije, najavio je novinarima mađarski šef diplomatije Peter Sijarto, nakon sastanka sa ministrom za rudarstvo i energetiku Srbije, Aleksandrom Antićem u Budimpešti.
Sijarto je precizirao da je reč o protoku od blizu šest milijardi kubnih metara gasa, ali da ta količina može da se poveća ukoliko se za to ukaže potreba.
“Uskoro ćemo imati i sporazum o spajanju sistema sa srpskom stranom”, rekao je Sijarto.
Kako se navodi na sajtu Ministarstva energetike, dvojica državnika razgovarala su o izgradnji gasovoda Turski tok, zajedničkoj berzi električne energije, povećanju prekograničnih prenosnih kapaciteta, kao i o mogućim novim zajedničkim projektima.
Ministar Antić je istakao da su Srbija i Mađarska najznačajniji partneri u energetskom sektoru u regionu i dodao da se planira niz projekata koji će u budućnosti unaprediti sigurnost snabdevanja energijom te dve zemlje i njihovih suseda.
Antić je istakao da su Mađarska i Srbija u najboljoj fazi medjusobnih političkih i ekonomskih odnosa i da će se nastaviti "snažno partnerstvo" u razvoju poslovanja.
"To je značajno za sve nas, pre svega građane, i ogroman doprinos tim odnosima dali su premijer Viktor Orban i predsednik Aleksandar Vučić, koji su svoj lični i prijateljski odnos utkali u moćne i snažne odnose dve zemlje", rekao je Antić, navodi se na sajtu ministarstva.
MM Saradnja i u energetskom sektoru
Antić je naglasio i da su potpisana i dva Memoranduma, koji, kako je istakao, predstavljaju kamen temeljac za saradnju energetskog sektora, odnosno energetskih kompanija.
Na agendi je takođe bila i saradnja energetskih kompanija, u sklopu čega su potpisani Memorandumi o razumevanju između Elektroenergetske kompanije (MVM Magyar) sa mađarske strane i EPS-a i Srbijagasa sa srpske strane.
Dogovorili smo se da i naše kompanije rade na povećanju kapaciteta elektroenergetske interkonekcije, i to će biti važan korak", izjavio je Antić i podsetio da Mađarska ima snažan nuklearni sektor i ozbiljne proizvođače energije, uključujući obnovljive izvore energije.
On je rekao i da Srbija i Mađarska planiraju zajedničke projekte u trećim zemljama.
"Postoji realna mogućnost da EPS i MVM zajednički nastupaju na projektima u regionu i to će takođe biti jedan od prioriteta, a očekujemo dosta i od saradnje te mađarske kompanije i Srbijagasa", istakao je Antić.
On je dodao i da se mnogo očekuje i od saradnje MVM i Srbijagasa, jer će Srbiji biti potrebna podrška mađarske kompanije koja se usaglasila s propisima EU.
Sijarto je naveo da srpska i mađarska strana imaju zajednički cilj da oforme i regionalnu berzu struje i da na taj način stabilizuju snabdevanje regiona električnom energijom. Saradnja na ovom projektu će duplirati kapacitet sistema za spajanje, a to znači da će protok struje između Mađarske i Srbije da se duplira.
Sijarto je dodao da bi višak struje iz novog bloka elektrane “Pakš” na taj način mogao završiti na srpskom tržištu, dok Mađarska može da računa na struju iz srpskih hidroelektrana.
'Srbija završava izgradnju gasovoda'
Govoreći o gasovodu za ruski gas Turski tok, za čiju izgradnju je rekao da ulazi u završnicu, Antić je naveo da se s mađarskim ministrom Sijartom sastao desetak puta za dve i po godine da bi se taj projekat izveo i osiguralo snabdevanje gasom obeju zemalja.
Antić je podsetio da je Srbija krajem prošle godine položila cevi na čitavoj trasi, 403 kilometra gasovoda, a završavaju se dodatne instalacije i do kraja ove godine deo gasovoda u Srbiji će biti u potpunosti završen, te će Srbija potom biti spremna da gas iz Bugarske isporučuje Mađarskoj, kada ona bude realizovala svoje planove.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 1. juna prilikom radne posete Bugarskoj da je izgradnja gasovoda od suštinskog značaja za razvoj dve zemlje i za njihovu saradnju.
Vučić izrazio nadu da će se u kratkom roku taj gasovod povezati sa Srbijom i kod Zaječara i kod Niša, preko interkonektora koji se gradi uz podršku Evropske unije.
Posle propalog projekta gasovoda “Južni tok”, Srbija je za izgradnju gasovoda Balkanski tok od granice s Bugarskom do granice s Mađarskom dala garancije za kredit javnom preduzeću “Srbijagas” od 70 miliona evra.
Iz Evropske unije, međutim, već su stigle kritike da Srbija nije u potpunosti ispunila dogovorene uslove.
Umesto reakcije na negativne komentare Energetske zajednice, Agencija za energetiku Srbije je 8. marta 2019. godine dala saglasnost na akte rusko-srpske kompanije „Gastrans“ čime je praktično nastavila sa procedurom koja prethodi početku izgradnje gasovoda.
U Agenciji 13. marta nisu dali odgovor na pitanje RSE da li je Agencija obavestila Energetske zajednicu, kao regulatorno telo Evropske unije (EU), o svom konačnom rešenju usvojenom 5. marta 2019. da se novi gasovod “Turski tok” izuzme od obaveza pristupa treće strane (kojim se omogućava pristup gasovodnom kapacitetu i drugim kompanijama, a ne samo ruskom „Gaspromu“ i srpskom „Srbijagasu“) i od obaveze vlasničkog razdvajanja delatnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnog gasa.
Kako je RSE u martu već izvestila, Energetska zajednica je u odluci od 1. februara 2019. dala “zeleno svetlo” za novi gasovod kojim bi se Srbija priključila na “Turski tok”, ali uz određene uslove, koji se pre svega odnose na konkurenciju, kako bi novim gasovodom potekao i gas iz nekih drugih izvora, a ne isključivo iz Rusije.
