Raskinuću sa “sebičnošću i strahom” koja je karakterisala mandat Donalda Trampa, kao i njegov odgovor na rasizam i policijsku brutalnost, izjavio je u utorak u Filadelfiji njegov najverovatniji protivkandidat na predsedničkim izborima u novembru, demokrata Džo Bajden (Joe Biden).
On je ukazao na sistemski rasizam i iskazao simpatije sa demonstranima širom zemlje koji protestuju zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda od strane policajca u Mineapolisu.
“Neću manipulisati strahom i podelama. Neću podsticati plamen mržnje. Nastojaću da zacelim rasne rane koje dugo muče našu zemlju, a ne da ih koristim za političke ciljeve. Ja ću raditi svoj posao i preuzeti odgovornonst – neću optuživati druge,” kazao je Bajden.
Bajden je već u nekoliko navrata osudio nasilje ali je danas naveo da je "Tramp pretvorio zemlju u bojno polje podeljeno starim ogorčenjima i novim strahovima".
"On (Tramp) veruje da će mu podele pomoći da pobedi na predsedničkim izborima", naveo je demokrata Bajden koji prema anketama prednjači u odnosu na Trampa.
"Ne možemo da budemo naivni. Voleo bih da kažem da je mržnja počela sa Donaldom Trampom i nestaće s njim. Medjutim, to nije slučaj i to se neće dogoditi. Istorija Amerike nije bajka sa garantovanim srećnim završetkom", rekao je Bajden.
To je posle nekoliko meseci njegov prvi nastup izvan države Delaver, u kojoj živi, jer je zbog pandemije korona virusa morao da obustavi izbornu kampanju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke.
On potencira da je ulog “duša nacije” po čemu se, kako ocenjuje CNN, razlikuje od Trampa koji je u ponedeljak zatražio od guvernera da “dominiraju” u odnosu na demonstrante, pohvalivši se u utorak na Tviteru da su se “nadmoćna sila” i “dominacija” mogli videti u prestonici Vašingtonu.
Tramp je takođe napisao na Tviteru u utorak popodne da je njegova administracija učinila za afroameričku zajednicu više nego bilo koja od Abrahama Linkolna. Inače, ropstvo je ukinuto pri kraju građanskog rata 1865. u vreme kada je Linkoln bio predsednik SAD. Kao primer je naveo razne mogućnosti školovanja, nizak nivo nezaposlenosti, siromaštva i stope kriminala
Bajden je zapitao Amerikance: “Pogledajte gde smo sada i razmislite iznova: Da li je ovo to što jesmo? Da li je ovo što želimo da budemo?”
On je dodao da li je to što “želimo da ostavimo našoj deci i unucima – strah, bes, upiranje prstom, umesto težnju sreći? Nekompetentnost i strah, obuzetost sobom, sebičnost? Ili želimo Ameriku za koju znamo u našim srcima da može i treba da postoji?”
Bivši potpredsednik SAD je naročito kritikovao Trampovu šetnju trgom Lafajet u ponedeljak veče u blizini Bele kuće nakon što je najavio mogućnost upotrebu armije. Pre nego što se uputio u obližnju crkvu, policija je rasterala demonstrante koristeći suzavac i gumene metke, javlja CNN. Ispred crkve, Tramp je držao u rukama Bibliju pozirajući pred fotoreporterima.
“Predsednik je držao Bibliju ispred crkve Sveti Jovan (John). Želeo bih da je povremeno otvara umesto što je samo njome mahao. Da ju je otvorio, mogao je nešto da nauči iz nje,” istakao je Bajden.
Potez predsednika kritikovao je vašingtonski biskup Merijan Bad (Mariann Budde).
“On je uzeo sveti simbol za našu tradiciju i stao ispred kuće u kojoj se moli u očekivanju da će to biti trenutak (njegove) slave,” kazao je Bad.
“Ne mogu ništa drugo da uradim, osim da kažem da sam protiv toga,” kazao je vašingtonski biskup dodajući da Tramp nije došao do crkve da se moli.
On je pozvao Kongres da odvoji budžetska sredstva za, kako je rekao, “posao čitave generacije” u iskorenjivanju sistemskog rasizma, najavljujući osnivanje nacionalnog ureda za kontrolu policije ukoliko bude izabran u novembru.
Bajden je istakao da Kongres treba da zabrani policajcima stisak oko vrata osoba koja privode, obustavu transfera “oružja za rat” policijskim departmanima te pojačani nadzor i odgovornost u njihovom radu.
I on i Tramp su razgovarali telefonom sa porodicom ubijenog Džordža Flojda. Njegov brat Filonez je kazao za CNN da je Tramp veoma kratko razgovarao, dok je Bajden “dugo sa mnom razgovarao”.
“Svidela mi konverzacija sa njim,” dodao je Filonez Flojd.
Bajden je u nedelju posetio mesto gde su održani protesti u njegovom rodnom gradu Vilmingtonu. U ponedeljak je razgovarao sa liderima afroameričke zajednice u tom mestu kao i preko video linka sa gradonačelnicima u čijim gradovima u kojima je bilo protesta i nasilja: Atlanta, Čikago, Los Anđeles i Sejnt Pol u Minesoti.
On je na početku govora u Filadelfiji nazvao Flojdovo ubistvo “pozivom na buđenje naše nacije”.
“’Ne mogu da dišem, ne mogu da dišem’, bile su poslednje reči Džordža Flojda. Ali one nisu umrle sa njim. One se još čuju. One odzvanjaju širom naše zemlje,” kazao je Bajden.
“One poručuju naciji u kojoj određena boja vaše kože stavlja u opasnost vaš život. One govore državi u kojoj je više od 100 hiljada ljudi izgubilo život od virusa i više od 40 miliona Amerikanaca je ostalo bez posla, a disproporcionalno veći broj je koncentrisan u afroameričkoj i manjinskim zajednicama,” istakao je Bajden.
On je nakon povlačenja Bernija Sandersa ostao jedini pretendnet za predsedničku nominaciju Demokratske stranke koja bi trebalo da se ozvanični na stranačkoj konvenciji tokom leta.
Tramp je reagovao na Bajdenov govor napisavši na Tviteru da je "pospani Džo 40 godina u politici i nije ništa uradio, a sada se pretvara da ima odgovore".
Tramp je dodao da Bajden "čak ne zna ni pitanja. Slabost nikada neće savladati anarhiste, pljačkaše ili siledžije, a Džo je ceo život bio politički slab. Zakon i red," napisao je Tramp.
Protesti su se proširili na celu zemlju zbog smrti Džordža Flojda nakon što je policajac Derek Šovin 8 minuta i 45 sek pritiskao kolenom njegov vrat dok je ležao na zemlji tokom hapšenja po prijavi za korišćenje falsifikovanih 20 dolara u obližnjoj radnji u Mineapolisu.
Šovin je optužen za ubistvo trećeg stepena kao i iz nehata i nalazi se u pritvoru. Trebalo je da bude saslušan u ponedeljak, ali je ono odloženo za 8. jun. Preostala tri policajca koja su učestovala u incidentu optuštena su sa posla, ali protiv njih nije podignuta optužnica.
Džordž Flojd biće sahranjen 9. juna u rodnom Hjustonu.
