Predlog Evropske komisije velikog fonda za oporavak u vrednosti od 750 milijardi evra, jeste ogroman korak ne samo u pomoći da se reši ekonomska kriza "bez presedana", već i test njene vitalnosti. Naime, po prvi put se predviđa zajednička garancija za zajmove, što može voditi jačanju uloge evropskih institucija. Ipak, to će biti trnovit put s obzirom da se neke članice protive takvom pristupu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Evropljane da "ostave po strani predrasude" i podrže njen plan prema kome su uzdržane neke države članice - Holandija, Danska, Austrija i Švedska koje su za podršku privredi EU jedino preko pozajmica, a ne subvencijama, dok predsednica EK predlaže obe varijante.
Ovo je suštinski novi pristup jer prvi put predviđa zajedničko zaduživanje članica EU odnosno zajedničke garancije za zajmove.
To je bila ključna tačka sporenja, jer su se Nemačka i još nekoliko članica protivile izdavanju evroobveznica, što su tražile Italija i Španija. Međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel je ublažila stav pa je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom predložila formiranje zajedničkog fonda za pomoć što je otvorilo put za zaduživanje uz garanciju EU.
Na promenu stava Angele Merkel, kako piše „Njujork tajms“, uticala je i nedavna odluka Ustavnog suda Nemačke da je program Evropske centralne banke otkupa obveznica na tržištima, u suprotnosti sa ustavom ove zemlje. Stoga se nemačka kancelarka opredelila za drugačiji plan u odnosu na dotadašnje oslanjanje na instrumente pomoći Evropske centralne banke.
Fon der Lajen: Investicija za budućnost
Fon der Lajen je objasnila evropskim poslanicima da Komisija namerava da u ime EU podigne 750 milijardi evra na finansijskim tržištima od čega će "500 milijardi evra biti distribuirano u obliku subvencija, a 250 milijardi u obliku pozajmica državama članicama".
Ona je, međutim, dodala da će te subvencije predstavljati "investiciju" za budućnost u prioritetima EU - "jačanje unutrašnjeg tržišta, digitalizacija (privrede), evropski 'zeleni dogovor' i izdržljivost".
"Ono što smo uzimali zdravo za gotovo, sada je dovedeno u pitanje. Nijedan od ovih problema ne može da reši nijedna zemlja sama. Ovo se tiče svih nas i mnogo je veće od bilo koga pojedinačno,” istakla je predsednica EK.
Ona je dodala da je ovo odlučujući trenutak za EU.
“Ono što je započelo s malim virusom koji nitko nije mogao videti postalo je toliko velika ekonomska kriza da je se ne može prevideti”, rekla je Fon der Lajen
"Ovo je hitna i izuzetna potreba za hitnu i izuzetnu krizu", insistirala je predsednica EK.
Fon der Lajen je istakla da je sadašnja kriza "ogromna". "Ali i prilika za Evropu je jednako ogromna i naša je odgovornost da uradimo šta je potrebno u ovoj situaciji".
Novac koji će evropske institucije prikupljati na tržištima treba da se vrati u narednih 30 godina – od 2028. do 2058.
Evropska komisija je saopštila da se sredstva za isplatu pozajmica mogu prikupiti na nekoliko načina, poput takse na emisiju ugljen dioksida, zatim nerecikliranu plastiku, te poreza na digitalne tehnologije.
Evropski komesar Maroš Sefcović je izjavio da oporavak mora da se zasniva na politikama usmerenim na zelenu ekonomiju i digitalne tehnologije, zatim “povećanoj otpornosti” i poukama iz pandemije.
Po njegovim rečima, budžet će raspolagati povećanim instrumentima za masovne investicije neophodne za “pokretanje svih naših ekonomija”.
Komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je da je fond "evropska prekretnica", koja će biti dodatak instrumentima koji su već pokrenuti.
Paket pomoći od 2,4 hiljade milijardi evra
Ranije je Ursula fon der Layen, kada je najavila fond za oporavak, navela da će plan oporavka biti dodatak neto dugoročnom budžetu EU, ali da će novac za program biti kanalisan kroz budžet kako bi Evropski parlament mogao da kontroliše potrošnju.
Istovremeno, predloženo je podizanje gornje granice za izdvajanje za evropski budžet, odnosno na 1,23 odsto bruto nacionalnog dohotka (BND), dok je u prethodnom periodu od 2014. do 2020. godine ona iznosila jedan odsto. Ta razlika od 0,23 procenta će služiti kao garancija za zaduživanje na tržištima kapitala.
EK je predložila budžet do 2027. godine u iznosu od 1,1 hiljade milijardi evra, što znači da će sa fondom za oporavak od 750 milijardi, imati na raspolaganju 1,85 hiljade milijardi evra. Ako se tome doda i prethodna suma od 540 milijardi podrške, celokupni paket će iznositi 2,4 hiljade milijardi evra.
Sumnjičavost 'štedljivih država'
Komisija je nazvala plan "EU sledeće generacije". Ipak, bez podrške svih 27 država članica, on ne može biti usvojen.
Italijanski premijer Đuzepe Konte – čija zemlja prema planu treba da dobije najviše, tačnije 81,8 milijardi evra - pozdravio je plan Ursule Fon der Lajen kao "izvanredan znak iz Brisela".
"Ovo zaista ide u pravcu koji je naznačila Italija. Opisali su nas kao vizionare jer smo u to verovali od početka", napisao je Konte na Tviteru i pozvao na "ubrzavanje pregovora i brzo oslobađanje sredstava" za pomoć evropskim privredama.
I španski premijer Pedro Sančez, čija će zemlja dobiti prema pisanju BBC 77,3 milijarde evra, ističe da ovaj plan uključuje “mnoge naše zahteve” i predstavlja “polaznu osnovu za pregovore”.
Međutim, mnogo su opreznije reakcije takozvanih “štedljivih” država. Tako danski premijer Jepe Kofod smatra da je predlog budžeta “jednostavno previsok”. Istovremeno, holandski premijer Mark Rute ističe da plan za oporavak “treba da se sastoji od zajmova, a ne prevaljivanjem dugova na sve”. Za Austriju nije prihvatljiv predlog da se 500 milijardi evra dodeli kao subvencije.
S druge strane, češki premijer Andrej Babiš naglašava da “ne bi bilo korektno da se kazne uspešne zemlje”, misleći na mali broj zaraženih od korona virusa u njegovoj zemlji.
Ostale članice se nisu još izjasnile. “U ovim stvarima, đavo često leži u detaljima”, kazao je za BBC jedan bugarski diplomata.
Najveći deo novca tek sledeće godine
Iako je novac potreban što hitnije, po svoj prilici ni malo laki pregovori o paketu pomoći neće se voditi dok se ne otvore granice, odnosno omogući neposredan susret evropskih lidera.
Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, najavio je sednicu za 19. jun. Međutim, eksperti upozoravaju da će postupak odobrenja potrajati zbog složenog mehanizma odlučivanja.
“Najveća slabost je to što će stvarni novac uglavnom početi da pristiže sledeće godine, zbog čega se postavlja pitanje kako će se to odraziti na ekonomsku situaciju u drugoj polovini 2020,” kazao je za “Njujork tajms” Mujtaba Rahman, analitičar iz Eurasia Group
Pandemija korona virusa opustošila je ekonomije 27 država članica Unije, ali je nekoliko južnih država imalo velike dugove i pre krize.
Jača li uloga evropskih institucija?
Ukoliko prođe ovaj predlog, Evropska komisija će dobiti dodatna ovlašćenja ne samo zbog mogućnosti da izdaje obveznice već i da direktno prikuplja poreze što joj, kako navodi Njujork tajms, daje makar privid federalne vlade, koji joj sada nedostaje zato što skoro u potpunosti zavisi od finansijskih doprinosa država članica.
Iako važan korak, eksperti upozoravaju da to neće voditi preuzimanju tereta dugova (mutualization of debt) kao u slučaju SAD.
„Nećemo postati federalna Evropa, ma koliko je ovaj predlog značajan kada je reč o arhitekturi Evropske Unije,“ kazala je Marija Demertzis iz briselskog Instituta Brugel.
„Ukoliko Evropa zaista razmatra izdavanje zajedničkih obveznica i prikupljanje poreza kako bi pokrila zajmove, onda govorimo o značajnom sporazumu,“ dodala Demertzis.
Međutim, istinska podela tereta bi podrazumevala da, na primer, Nemačka garantuje italijanske dugove, smatra Rahman.
„Saopštenje Fon der Lejen je važan korak, ali koji će se pokazati kao dug i trnovit put ka istinskom zajedničkom preuzimanju tereta dugova u EU,“ ocenjuje Rahman.
„Berlin će za prihvatanje takvih garancija tražiti pravo veta na predlog italijanskog budžeta, a EU ni približno još nije spremna politički za takav sistem,“ dodao je Rahman.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Facebook Forum