"Očito je da neki u Beogradu i dalje ne mogu da 'progutaju' nezavisnost Crne Gore. S druge strane, evidentno je da i Rusija ne može da 'proguta' ulazak Crne Gore u NATO", kaže za RSE Edvard Džozef (Edward Joseph), predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu.
"Stanje u Crnoj Gori svakako treba da se procenjuje na osnovu poštovanja demokratskih normi. Izveštaj Fridom hausa sam po sebi mnogo o tome govori. Stoga, predsednik Crne Gore i ostali akteri snose odgovornost za poboljšanje situacije.
Međutim, postoji i politički aspekt, tačnije da su nezavisnost Crne Gore i njena prozapadna orijentacija problem za Rusiju i Srbiju. Pravoslavna crkva je često bila politički nametljiva na Balkanu. Znamo da može biti instrumentalizovana od strane Srbije i Rusije, ali to ne znači da ne može biti zloupotrebljena i od strane Đukanovića", kaže Džozef, koji je kao izaslanik Ujedinjenih nacija proveo 12 godina na Balkanu u raznim misijama.
Kada je reč o Kosovu, Džozef smatra da Trampova administracija nastoji da po svaku cenu postigne sporazum Beograda i Prištine pre američkih predsedničkih izbora u novembru, ne mareći previše za njegovu sadržinu.
"Vučić vešto manipuliše Grenelom (Richard Grenell, izaslanik predsednika SAD) istrajavajući na stavu da neće prihvatiti obnavljanje pregovora dok se ne ukinu carine", ističe Džozef.
Zašto Vučić i Putin razgovaraju o crkvi u Crnoj Gori?
RSE: Crnogorski predsednik Milo Đukanović je izjavio pre neki dan da nakon obnove države, Crna Gora treba da obnovi i crkvu.
"Ponudili smo rešenje da postoji pravoslavna crkva koja će okupiti sve pravoslavne vernike. Ako SPC to odbija, onda je to crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori. Ali onda ćemo mi stvarati crkvu nacionalnih Crnogoraca, iako ne mislim da je to najbolje rešenje. Potrudićemo se da takva crkva bude autokefalna i priznata", kazao je Đukanović.
Kako komentarišete njegov stav?
Džozef: Reč je o više aspekata ovog pitanja.
Prvo, kao američkom građaninu, odgojenom u uslovima potpune odvojenosti crkve i države prema našem Ustavu, spor oko Srpske pravoslavne crkve mi je stran. Tvorci SAD su bili veoma svesni važnosti tog razdvajanja, koje nije u potpunosti primenjeno u Evropi.
Veoma sam zabrinut zbog eskalacije tenzija i zapaljive retorike
Poštujem sve vere koje slede narodi na Zapadnom Balkanu, uključujući pravoslavlje. Nikada neću zaboraviti posetu Svetoj Gori. Imao sam čast da provedem neko vreme u srpskom manastiru Hilandar a posetio sam i druga pravoslavna zdanja na Atosu.
Drugo, iako je za ovo pitanje za mene strano i složeno, veoma sam zabrinut zbog eskalacije tenzija i zapaljive retorike. Zabrinulo me je kada sam čuo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je sam izjavio, to pokrenuo u nedavnom telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Postavlja se pitanje zašto su njih dvojica razgovarali o unutrašnjem pitanju u Crnoj Gori? Zar sama Srpska pravoslavna crkva već ne pregovara sa crnogorskom Vladom o pomenutom sporu?
To zaista izaziva zabrinutost, imajuću u vidu kontekst uključujući i pokušaj državnog udara u Crnoj Gori pre nekoliko godina iza koga je stajala Rusija.
Takođe, posmatrajući šire, postavlja se pitanje zašto je došlo do takvog pogoršanja odnosa ako se ima u vidu bliskost Srba i Crnogoraca?
SPC može da se žali Sudu u Strazburu
Treće, kada je samoj religiji, veoma mi je stalo da svi građani, bez obzira kojoj grupaciji pripadaju, mogu da slobodno upražnjavaju svoju veru. Ukoliko postoje sporovi oko imovine, oni treba da se rešavaju u skladu sa zakonom – uključujući evropske standarde sa mogućnošću da se na kraju to pitanje pokrene pred Evropskim sudom pravde u Strazburu.
Ovde se postavlja neposredno pitanje da li Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori ima na raspolaganju sve pravne mogućnosti da traži preispitivanje odredbi kojima nije zadovoljna. Takođe, da može na kraju da se žali sudu EU ukoliko smatra da nije zadovoljena pravda pred domaćim pravosudnim institucijama. Koliko ja znam, takve mogućnosti postoje.
Nadam se da EU, OEBS i ostale međunarodne institucije neposredno sarađuju sa stranama u sporu u cilju smanjenja tenzija.
Zabrinjavajuće stanje demokratije u Crnoj Gori i Srbiji
RSE: Sporovi o pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori sežu do 1918. kada je ukinuta Crnogorska pravoslavna crkva. Đukanović nastoji da je obnovi kako bi osnažio i duhovne temelje crnogorske državnosti.
Međutim, koliko je Zakon o slobodi veroispovesti, koji je usvojen prošle godine, imao za cilj da ispravi neke od tih istorijskih nepravdi, a u kojoj meri je bio dnevnopolitički motivisan Đukanovićevom potrebom da skrene pažnju sa kriticizma ne samo u domaćoj već i međunarodnoj javnosti zbog politike koju vodi, a što potvrđuje i nedavni izveštaj Fridom hausa po kome je Crna Gora, uz Srbiju, svrstana u hibridne režime?
Džozef: Izveštaj Fridom Hausa kojim je Crna Gora svrstana u hibridne režime je veoma ozbiljno pitanje. Ne možemo da zažmurimo na stanje demokratije u bilo kojoj zemlji na Balkanu. Sve imaju obavezu da poštuju demokratske standarde, i one koje to ne čine, treba prozvati bez ikakvog favorizovanja.
Crna Gora i Srbija ne mogu da uđu u EU dok ne sprovedu demokratske reforme
Ovaj region, uključujući Crnu Goru i Srbiju, ima jasnu aspiraciju da uđe u Evropsku uniju. Obe zemlje su započele pregovore i zato treba da otklone sve probleme u njihovom demokratskom razvoju.
Kao što sugeriše izveštaj Fridom hausa, one ne mogu da uđu u EU dok ne sprovedu demokratske reforme.
Međusobne pohvale Vučića i Orbana
U Srbiji je najdramatičniji pad demokratskih sloboda u regionu. Paradoksalno je da je srpska premijerka odbacila pomenuti izveštaj kao pristrasan. Međutim, postavlja se pitanje šta je Srbija učinila u sprečavanju rasprostranjene korupcije, napada na novinare.
U međuvremenu, Vučić se pre neki dan susreo sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom hvaleći jedan drugoga i u veoma srdačnom razgovoru se na svoj način podrugljivo izrazili o EU.
Kao što znate, politika mađarskog premijera je ključni problem za demokratske procese u Evropskoj uniji. Istovremeno, Vučić je usred pandemije žestoko kritikovao EU i hvalio Kinu i Rusiju zbog pomoći koju su poslali Srbiji.
Srbiji i Rusiji smeta prozapadna orijentacija Crne Gore
RSE: Da se vratimo na Đukanovićevu politiku. On je prošle godine bio suočen sa masovnim protestima građana izazvanih aferom 'Koverta'. Dakle, da ponovim, da li je osim strateške orijentacije pokretanjem crkvenog pitanja želeo da skrene pažnju javnosti nezadovoljne korupcijom i drugim problemima.
Takođe, kako bi izgledala ta objedinjena pravoslavna crkva, koju Đukanović pominje, u situaciji kada ogroman broj pravoslavaca sledi Srpsku pravoslavnu crkvu, među njima i građani koji se izjašnjavaju kao Crnogorci i glasali su za nezavisnost Crne Gore na referendumu 2006?
Džozef: Najpre, kao što sam rekao, ja živim u zemlji u kojoj su po ustavu striktno razdvojeni država i crkva. Stoga je rasprava o ovom pitanju u Crnoj Gori strana i meni i mnogim Amerikancima.
Kada je reč o Crnoj Gori ona će morati da osnaži demokratske institucije i procese što je nužno za članstvo u Evropskoj uniji. Istovremeno, očito neki u Beogradu i dalje ne mogu da "progutaju" nezavisnost Crne Gore. S druge strane, evidentno je da i Rusija ne može da "proguta" ulazak Crne Gore u NATO.
Dakle, ovde imamo nekoliko aspekata. Najpre, politizaciju položaja pravoslavne crkve u regionu, uključujući i njeno prkošenje restriktivnim merama tokom pandemije. To je bio i slučaj u Severnoj Makedoniji.
Drugo, stanje u Crnoj Gori svakako treba da se procenjuje na osnovu poštovanja demokratskih normi. Izveštaj Fridom hausa sam po sebi mnogo o tome govori. Stoga, predsednik Crne Gore i ostali akteri snose odgovornost za poboljšanje situacije.
Hrvatska ne zove papu da pomogne oko Prevlake
Međutim, postoji i politički aspekt, tačnije da su nezavisnost Crne Gore i njena prozapadna orijentacija problem za Rusiju i Srbiju. Ako postoje problemi u međudržavnim odnosima i položaju nacionalih zajednica, onda to treba rešavati na miroljubiv način.
Pogledajte, odnose Crne Gore i Hrvatske. Vojnici iz Crne Gore su učestvovali u bombardovanju Dubrovnika i u Hrvatskoj to niko nije zaboravio, ali sada su u odličnim odnosima iako nisu rešeni svi sporovi, poput sudbine poluostrva Prevlaka. Međutim, nema drame u pregovorima oko tog pitanja. Hrvatska ne zove papu da pomogne oko Prevlake.
Mešanje crkve u balkansku politiku
RSE: Međutim, indikativno je da je Zakon o slobodi veroispovesti usvojen upravo nakon žestokih protesta koji su uzdrmali Đukanovićevu poziciju?
Džozef: Nisam siguran da mogu da se složim sa premisom pitanja. Koliko znam, o Zakonu o slobodi veroispovesti se dugo razgovara u Crnoj Gori. Postavlja se šire pitanje ko dobija izazivanjem konfuzije i pokretanjem identitetskih pitanja? Takođe, zašto su Putin i Vučić uključeni u to?
Kao Amerikanac sam u principu protiv politizacije uloge crkve, tačnije protiv mešanja crkve u politička pitanja, kao i uplitanja države u crkvena. Ne znam mnogo o tom pitanju da bih mogao suditi o motivima Đukanovića i crkve.
Moguće je da želi da skrene pažnju, kao što kažete, sa drugih pitanja, ali, da ponovim nisam detaljno upoznat sa zbivanjima na unutrašnjopolitičkoj sceni Crne Gore, kao ni sa činjenicom da li Srpska pravoslavna crkva poštuje važeće norme u toj državi.
Međutim, znam zasigurno da je pravoslavna crkva na Balkanu bila veoma politizirana, a najbeščasnije tokom rata u Bosni i Hercegovini. Čuvena je slika pravoslavnog sveštenika kako blagosilja artiljeriju koja će granatirati civile. Dakle, pravoslavna crkva nema baš blistavu istoriju nemešanja u politiku.
Crkva ne treba da bude deo političkih razmirica
RSE: Da, rad na zakonu je započet 2015, ali je obustavljen 2016, da bi na kraju bio obnovljen tri godine kasnije.
Istovremeno, nema sumnje da je Srpska pravoslavna crkva politički veoma aktivna i mnogi je doživljavaju kao jedan od poslednjih ostataka ideje o Velikoj Srbiji. Međutim, ovde se postavlja pitanje kako će izgledati ta crkva koju Đukanović želi da formira u situaiciji kada ogromna većina pravoslavaca sledi Srpsku pravoslavnu crkvu. To je zagonetka i za mnoge Crnogorce.
Džozef: Ako je to zagonetka za Crnogorce, onda je za mene još veća. Ovde je ključno da se građanima omogući ispoljavanje svoje vere, zatim pluralizam u pravoslavlju i svim drugim religijama. Takođe, građanima treba omogućiti da slobodno izaberu crkvu u kojoj žele da vrše verske obrede.
Međutim, u situaciji kada ceo region teži da postane deo EU, položaj crkve ne bi trebalo da bude predmet političkih razmirica kako unutar tako i između država.
Kao što sam rekao, pravoslavna crkva je često bila politički nametljiva na Balkanu. Znamo da može biti instrumentalizovana od strane Srbije i Rusije, ali to ne znači da ne može biti zloupotrebljena i od strane Đukanovića.
Zloupotreba manjinskih pitanja na Balkanu
RSE: Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je cilj vlasti u Podgorici da Srbi nestanu u Crnoj Gori u narednih 10 godina jer su, kako je naveo, skrajnuti iako čine 30 odsto populacije.
Džozef: Kao neko ko je proveo 12 godina u raznim misijama na Zapadnom Balkanu, apsolutno se zalažem za poštovanje manjinskih prava. Ona su, na sreću, prilično zaštićena makar pravno. Tu su evropske institucije koje se time bave kao i komesar OEBS za nacionalna prava.
Pitanja manjinskih prava se na Balkanu često instrumentalizuju
Ako zaista postoji opasnost od nestanka Srba, kako Vučić tvrdi, tu su veoma striktni evropski zakoni, koje Crna Gora mora da poštuje. Međutim, pitanja manjinskih prava se na Balkanu često instrumentalizuju, kao što Bugarska pokreće identitetska pitanja u odnosu prema Severnoj Makedoniji, nakon što je napokon uspela da postigne sporazum sa Grčkom o svom imenu.
Stoga ne treba da budemo naivni i kada Vučić pokreće ovo pitanje, valja imati u vidu da se u Srbiji uskoro održavaju izbori. Svi znamo koliko je opasna na Balkanu upotreba retorike „o ugroženosti našeg naroda“. Situacija se veoma brzo pogorša.
Da ponovim, to je sve apsurdno imajući u vidu koliko su Srbi i Crnogorci bliski u regionu. Znam, na primer, Igora Radojičića, etničkog Crnogorca, koji je dugo bio predsednik Skupštine Republike Srpske.
RSE: Vučić je rekao da Srbija poštuje državnost i nezavisnost Crne Gore, ali da neće dozvoliti ugrožavanje Srba u njoj.
Džozef: Treba zaista utvrditi da li su Srbi u Crnoj Gori ugroženi, ali principijelno govoreći, niko ne treba da dozvoli podrivanje pozicije Srba u toj državi niti bilo koje manjine na Balkanu, kao ni da instrumentalizuje njihov položaj.
Negativno mešanje Grenela na Kosovu
RSE: Premijer Kosova na dužnosti Aljbin Kurti (Albin) izjavio je nedavno da specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država za pregovore Kosova i Srbije Ričard Grenel (Richard Grenell) želi sporazum najkasnije do septembra, što je, kako je dodao, zabrinjavajuće.
"Postoji određena žurba sa ambasadorove strane na šta on gleda kao na istorijsku šansu za postizanje sporazuma bez mnogo brige o sadržaju ili o primeni", kazao je Kurti. Zvanični pregovori Beograda i Prištine su zamrznuti. Međutim, da li se odvijaju iza scene?
Džozef: Ovde je reč o negativnom mešanju Ričarda Grenela u unutrašnja pitanja Kosova potpomažući obaranje Vlade i to usred pandemije korona virusa.
On je izvršio pritisak na malu zemlju - koja još nije primljena u Ujedinjene nacije - zbog pitanja carina na uvoz robe iz Srbije. S obzirom da su za većinske Albance odnosi sa SAD-om od izuzetne važnosti, Grenel je to iskoristio za politizaciju čitavog slučaja izazvavši konfuziju na Kosovu.
Kurti traži reciprocitet kao i Tramp
RSE: Šta je suštinski razlog za Kurtijevu smenu? Da li zato što je bio prepreka eventualnom brzom dogovoru predsednika Kosova i Srbije, Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, koji bi podrazumevao i razmenu teritorija?
Prošle godine je bila u opticaju ta ideja, ali se potom nije više pominjala. Sam Grenel je negirao da je u njegovom prisustvu bilo reči o toj opciji, te da se on fokusira na ekonomska pitanja. Ipak, da li je priča o razmeni teritorija i dalje u igri?
Džozef: Najpre, carine nije uveo Kurti, već njegov prethodnik. On je želeo da ih ukine ali pod uslovom da se uspostavi reciprocitet, što je inače politika koju potencira Trampova administracija u odnosima sa drugim zemljama. Dakle, Kurti traži da se uspostavi ravnopravan odnos između Kosova i Srbije.
Zašto je to onda problem za Trampa? Zbog Vučića koji vešto manipuliše: u jednom trenutku podržava EU da bi u drugom hvalio kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog Vladimira Putina.
Dakle, Vučić vešto manipuliše Grenelom istrajavajući na stavu da neće prihvatiti obnavljanje pregovora dok se ne ukinu carine. Koliko je sve to besmisleno svedoči i činjenica da je Kurti u međuvremenu ukinuo carine, ali je zadržao princip reciprociteta. Evropske zemlje su pohvalile njegov potez, osim SAD koje insistiraju na ukidanju reciprociteta držeći tako stranu Aleksandra Vučića.
RSE: Šta je razlog?
Džozef: Razlog je očigledan jer Trampova administracija nastoji da po svaku cenu postigne sporazum pre američkih predsedničkih izbora u novembru, ne mareći previše za njegovu sadržinu.
Bizaran Tačijev pristup
RSE: Koji su Tačijevi motivi da eventualno pristane na takav sporazum? Da li je u pitanju, kako neki tvrde, pokušaj da obezbedi imunitet od eventualnog postupka pred Specijalnim sudom za ratne zločine u Hagu?
Džozef: Ta mogućnost je u više navrata pominjana, ali je to teško utvrditi. Međutim, svakako se može reći da je Tačijev pristup bizaran i čudan.
Bez obzira šta Grenel sada kaže - treba podsetiti da je Trampova administracija svojevremeno saopštila da se ne protivi razmeni teritorija ukoliko se dve strane o tome dogovore.
Štaviše, on je rekao da nije razgovarano o razmeni teritorija u njegovom prisustvu. Međutim, iz saopštenja Stejt departmenta nakon pada Vlade Kosova proizilazi da su drugi američki zvaničnici razgovarali i upoznati sa idejama o mogućoj razmeni teritorija.
RSE: Koji su to zvaničnici?
Džozef: Američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet i izaslanik Stejt departmenta Metju Palmer. Naime, u saopštenju se navodi da nikada nije razgovarano o razmeni teritorija u prisustvu Ričarda Grenela, ali nije precizirano da li i drugi američki zvaničnici nisu u tome učestvovali.
Lajčak odbacio Borelovu izjavu
RSE: Izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je iskazao suprotan stav prema razmeni teritorija u odnosu na svog šefa Žozefa Borela (Joseph Borrell), komesara za spoljnu politiku.
Naime, Lajčak je ponovio poznati stav EU o neprihvatljivosti pomenute ideje. Međutim, Borel je prethodno izjavio za kosovske medije da "ne treba da budemo veći katolici od pape".
Džozef: Borel je očigledno napravio grešku. To što je učinio Lajčak nije samo ispravka, već i odbacivanje izjave njegovog pretpostavljenog. On je mogao samo da kaže da je EU i dalje protiv razmene teritorija kao načina za postizanje sporazuma Srbije i Kosova.
Međutim, Lajčak je otišao korak dalje ističući da je pozicija EU da sporazumi u vezi Kosova i generalno na Balkanu treba da doprinesu stabilnosti, te da razmena teritorija ima suprotni efekat. Dakle, umesto kratkog saopštenja u kome bi ponovio poziciju EU, Lajčak je u suštini poručio da ukoliko se ostvari to što je pomenuo Borel – imalo bi destabilizirajući efekat.
RSE: Međutim, Borel ima važnu funkciju u EU. U čije ime je govorio Lajčak? Sve je to pomalo zbunjujuće.
Džozef: Na tragu Lajčakove izjave je bilo i saopštenje portparola Evropske komisije. Naravno, da je reč o nekoherentnosti. Borel je rekao da "ne može da bude veći katolik od pape". Međutim, on očito nije postupio kao poglavar Rimokatoličke crkve koji veoma dobro promisli pre nego što nešto kaže.
Borel nije upoznat sa rizikom korekcije granica
RSE: Međutim, Borel je veoma iskusan diplomata da bi napravio takav gaf. Moguće je da je to njegov politički stav.
Džozef: Možda je to njegova lična pozicija. Međutim, kao suštinski šef evropske diplomatije treba da iskazuje stavove čitavog bloka a ne lične.
Stvorena je konfuzija jer je Borel na višoj poziciji, ali je Lajčak poslednji govorio o tom pitanju. Nakon toga nije se obratio javnosti Borelov portparol sa stavom da Lajčak nije u pravu.
Stoga možemo zaključiti da poslednja izjava – iako je došla od političara koji je niže pozicioniran u hijerarhiji u odnosu na Borela – predstavlja zvanični stav EU o ideji razmene teritorija. To znači da Borel, iako je veoma iskusni diplomata, možda nije do kraja bio upoznat sa rizicima korekcije granica između Srbije i Kosova.
Vučić se obrušio na kritičare razmene teritorija
RSE: Ako pretpostavimo da je EU protiv razmene teritorija, a SAD imaju nejasan stav, da li je ova ideja realpolitički govoreći i dalje na stolu?
Džozef: Ne znamo šta se tačno dešava. Grenel je u više navrata demantovao da je razgovarano o razmeni teritorija. S druge strane, Kurti tvrdi da je ta ideja deo budućeg sporazuma. Takođe, treba imati u vidu izjave zvaničnog Beograda i Vučića.
Naime, zanimljivo je da je Vučić prokomentarisao izjave Lajčaka, šefa nemačke diplomatije Haika Masa i predsednika Makedonije Steve Pendarovskog u kojima su naglasili da su protiv razmene teritorija između Srbije i Kosova.
Dakle, postavlja se pitanje zašto je osećao potrebu da reaguje na njihove izjave. Zašto jednostavno nije ponovio Grenelov stav da nije bilo reči o razmeni teritorija.
Pendarovski je ukazao na suštinu problema – i tu dolazimo do Borelove izjave – da razmena teritorija može biti prihvatljiva ako se postigne saglasnost. Međutim, čija saglasnost? Da li je potreban i pristanak susedne zemlje koja ima veliku albansku zajednicu čiji su delovi bili uključeni u maltene otvoreni rat 2001. u Severnoj Makedoniji.
Pendarovski je rekao da bi razmena teritorija bila opasna ideja, ali nije pomenuo Vučića, kao što to nisu učinili ni Lajčak niti Mas. Stoga se nameće pitanje zašto je predsednik Srbije imao potrebu da ih svu trojicu kritikuje?
Rusiji ide u prilog Grenelov pristup
RSE: U međuvremenu, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko je izjavio da definitivno rešenje za Kosovo treba da bude utvrđeno u Savetu bezbednosti UN-a, i to donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila Rezoluciju 1244. Kako to komentarišete?
Džozef: Time je ponovljen poznati stav Moskve i tu nema ničega novog.
RSE: Međutim, Bocan Harčenko je odgovarajući na pitanje o mogućnosti da se Rusija zvanično uključi u pregovore o Kosovu podvukao da je za pridruživanje Rusije „potreban pre svega poziv Beograda".
Na to je Grenelov portparol reagovao izjavom da je "svako dobrodošao da doprinese idejama koje će pomoći stabilnosti, miru i prosperitetu Srbije i Kosova".
Da li se iz ovoga stava može zaključiti da će Rusija biti aktivnije uključena u pregovore?
Džozef: Ja to sve tumačim tako da Moskva smatra da način na koji Grenel posreduje u pregovorima nije u suprotnosti sa njenim interesima.
Da Rusija procenjuje da postoji opasnost od ugrožavanja njenih interesa, već bi tražila da bude uključena, kao što je to ranije bio slučaj u kontakt grupi kada je Marti Ahtisari posredovao u pregovorima pre proglašenja nezavisnosti Kosova, angažujući se aktivno i na problematičan način.
To znači da njen ambasador ne bi sada davao izjave da će se uključiti "ako je Beograd pozove".
Dalekosežna presuda Ustavnog suda Kosova
RSE: S obzirom da Srbiji i Kosovu predstoje izbori, da li se uskoro može očekivati nastavak dijaloga? Takođe, da li se razmena teritorija može naći na pregovaračkom stolu kao deo rešenja?
Džozef: Treba najpre precizirati da je dijalog zamrznut ne zato što ga Kurti ne želi. Doduše, pokret Samoopredeljenje – čiji je lider – bio je protiv kada je dijalog počeo. Sećam se toga jer sam u to vreme bio zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu.
Međutim, to nije više njegova pozicija. On je samo precizirao da ne želi dijalog koji počinje sa mapama i sa neravnopravnim pozicijama, već traži uspostavljanje reciprociteta.
Obnova dijaloga zavisi više od Grenela, Vučića kao i odluke Ustavnog suda Kosova 29. maja.
Grenelova žurba problem za Vučića
RSE: Ako to zavisi od Vučića, njemu se ne žuri sa dijalogom.
Džozef: Zavisi kako na to gledate, zato što se žuri Grenelu. Stoga je to problem za Vučića. U Srbiji se pominje, a i Kurti je to izjavio, da se sporazum očekuje u septembru.
U međuvremenu, na Kosovu se očekuje odluka Ustavnog suda od dalekosežnog značaja da li se nova vlada može formirati jedino nakon novih izbora, ili tako što će predsednik dati mandat drugom, privremenom premijeru.
To će ujedno biti i veliki test demokratije na Kosovu, tačnije principa podele vlasti i nezavisnosti sudstva, nakon što je Ustavni sud prethodno privremeno zaustavio formiranje nove, prelazne vlade u parlamentu.
Zanimljivo je da se neke političke snage na Kosovu protive vanrednim izborima – možda i iz straha od ishoda - navodeći kao razlog rizik po zdravlje ljudi zbog pandemije. Istovremeno, u Srbiji će biti održani izbori 21. juna.
Rizik da SAD same preuzmu teret primene sporazuma
RSE: Da li se može očekivati neki sporazum do jeseni i da li će razmena teritorija biti deo tog paketa?
Džozef: Očigledno je da je Grenel u velikoj žurbi. Američki ambasador u Srbiji ga je opisao veoma kratko kao veoma „energičnog čoveka“, što je neuobičajeno. Ja to tumačim kao "čovek u škripcu" koji želi da po svaku cenu što pre dođe do sporazuma, bez obzira na njegov kvalitet i da li je u dugoročnom američkom interesu.
To je veoma važno naglasiti: da li je Grenelova kao i politička ambicija Trampove administracije u skladu sa američkim interesima. Tačnije, da li će taj sporazum omogućiti stabilizaciju ili dovesti do dodatne destabilizacije na terenu.
Dosadašnji Grenelov angažman bez partnerstva Brisela znači da bi Vašington preuzeo teret primene tog sporazuma u regionu u kome su se u rešavanje svih važnijh pitanja zajednički angažovali SAD i EU.
Dakle, to je nesmotreno jer bi to bio trajan teret za Vašington u zemlji u kojoj su raspoređene američke trupe, s obzirom da bi takav sporazum izazvao nezadovoljstvo i negativne posledice na samom Kosovu kao i u regionu.
Da li Tači i Vučić govore u ime kosovskih Srba?
Kada sam pomenuo čija bi sve saglasnost bila nužna za eventualnu razmenu teritorija, treba imati na umu i Srbe na Kosovu. Iguman manastira Dečani Sava protivi se takvoj ideji. Naime, on kao i drugi uviđaju da bi razmena teritorija vodila i razmeni stanovništva, što je veoma problematično i opasno.
Stoga se postavlja pitanje da li Tači i Vučić imaju pravo da govore u ime Srba na Kosovu koji bi u tom slučaju bili prepušteni sami sebi. Da li će se njima kao i Albancima pružiti prilika da se izjasne o tom pitanju na referendumu?
Razmena teritorija bi vodila velikoj polarizaciji
Razmena teritorija bi vodila velikoj polarizaciji, jer podrazumeva: jedna je oblast moja, a druga je vaša. Moji sunarodnici pripadaju našoj strani, a isto se odnosi i na vaše. To je poruka razmene teritorija. Zato su nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Severne Makedonije Pendarovski, zatim u Crnoj Gori i BiH veoma zabrinuti zbog te ideje.
Uvredljivo korišćenje ustaških obeležja
RSE: U regionu je mnogo otvorenih pitanja, čak i iz prethodnog, Drugog svetskog rata. Tako je misa u katedrali u Sarajevu stradalima u Blajburgu izazvala žestoke reakcije i pojačala tenzije.
Džozef: I ovaj slučaj pokazuje da se ne može izbeći obaveza suočavanja sa prošlošću. Ako se to ne učini na otvoren i iskren način, onda ta pitanja služe za opasnu političku instrumentalizaciju koja se uvek desi kada se govori o tom periodu i ustaškom režimu koji je počinio genocid na Srbima, Jevrejima i drugima u Jasenovcu i ostalim stratištima. Zbog toga su ljudi veoma osetljivi i zabrinuti kada se izražavaju simpatije za fašističke režime i koriste ustaška obeležja.
Stoga je za sve one koji gaje demokratske i antifašističke vrednosti bilo impresivno kada je predsednik Hrvatske Zoran Milanović napustio komemoraciju - na kojoj je odavana počast stradalima u ratovima 1990-ih - videvši prisutne sa ustaškim simbolom „Za dom spremni“. Taj poklič i slavljenje NDH na bilo koji način je uvredljivo za Srbe, a trebalo bi i za sve druge ljude dobre volje.
S druge strane, postavlja se pitanje zašto se slučaj Blajburg iznova vraća i 75 godina nakon završetka rata? Zato što nije bilo iskrenog suočavanja sa prošlošću. Pozitivan primer je izvinjenje Mila Đukanovića zbog učešća Crnogoraca u opsadi Dubrovnika. U Hrvatskoj nije zaboravljen taj događaj iz 1990-ih, ali je ostavljen po strani i sada ove dve zemlje imaju odlične odnose.
Jedan zapadni ambasador u Srbiji je nedavno naivno izjavio: dosta je bilo bavljenja prošlošću – treba se okrenuti budućnosti. Iste sedmice je bila sporna komemoracija žrtava u Blajburgu. Dakle, ne može se prošlost tek tako ostaviti po strani i relativizovati, već sa njom suočiti na pravi način.
Facebook Forum