Premijer Kosova na dužnosti Aljbin Kurti (Albin) izjavio je 18. maja kako specijalni izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država za pregovore Kosova i Srbije Ričard Grenel (Richard Grenell) želi sporazum najkasnije do septembra, što je, kako je dodao, zabrinjavajuće.
U online razgovoru sa studentima američkog Harvard Univerziteta, koji je moderirao profesor i bivši državni podsekretar SAD Nikolas Burns (Nicholas Burns), u organizaciji Albanske studentske organizacije, Kurti je naveo da Grenel vrši veliki pritisak za "brz sporazum između Kosova i Srbije". Njegov utisak je da Grenel ne želi da naškodi Kosovu ili Albancima, već samo želi brz dogovor.
"Kad želite nešto da uradite vrlo brzo, ne uzimate previše u obzir istorijski aspekt i skloni ste većem pritisku slabije strane, jer želite da se stvari završe za par nedelja ili meseci. Postoji određena žurba sa ambasadorove strane na šta on gleda kao na istorijsku šansu za postizanje sporazuma bez mnogo brige o sadržaju ili o primeni. Fokusira se na potpise ispod teksta sporazuma. Njegov glavni cilj je potpis Prištine i Beograda, ali, takav pristup me brine. Najkasnije želi da to uradi do septembra, i zato postoje tenzije na Kosovu i u našem okruženju", kazao je Kurti, dodajući kako mu je sam Grenel rekao u oktobru da sporazum želi u februaru.
"Izborna je godina u SAD-u, izborna godina je i u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, a verovatno i na Kosovu. Ne trebamo da se žurimo. Ja jesam za dijalog za dobro pripremljen dijalog sa ustaljenim principima, uz posredovanje SAD i EU", dodao je Kurti.
Šta donosi etnička podela
Burns je u razgovoru sa Kurtijem kazao i kako administracija Džordža V. Buša (George W. Bush) za koju je on radio, a u čije je vreme Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost, nikada nije verovala da je podela praktično ili mudro rešenje problema u regionu.
Nadovezujući se na to, Kurti je kazao da je ideja o podeli duž etničke linije na Balkanu donela ratove, te ukoliko neko predloži podelu po toj osnovi, ne nudi dijalog o miru već povratak u devedesete, kada su se desili masakri i genocidi.
"Pre svega, ne radi se o miru. Drugo, to je rasistički. Reći da 'mi Srbi hoćemo da smo s jedne strane, a Albanci sa druge', kao da Albanci i Srbi pripadaju različitim vrstama i ne mogu da žive zajedno...To je za mene rasistički", kazao je Kurti.
Legitimno je razgovarati o pravima i potrebama zajednica, Albanaca i Srba na Kosovu i u Srbiji, nastavio je Kurti i dodao - ali ne u smislu teritorijalne razmene, već po pitanju radnih mesta, kvalitete obrazovanja, zdravstva i slično.
Kako bi imali normalne odnose, potrebna je normalna Srbija i normalno Kosovo, naglasio je.
"Plašim se da nismo mnogo postigli po tom pitanju i treba nam aktivnija Evropska unija", kazao je Kurti, navodeći da je njegov predlog za EU mini-Maršalov plan za Zapadni Balkan.
Podsetimo, Maršalov plan je program finansijske pomoći SAD-a Evropi kako bi obnovila ekonomiju nakon Drugog svetskog rata.
Zajedno u EU
"To je zato što je nama (Kosovu i Srbiji) potreban razvoj i zaštita od Rusije. Ukoliko je pre 75 godina Evropa trebala razvoj, obnovu i odbranu od Sovjetskog saveza, isto tako mi sada na Zapadnom Balkanu trebamo razvoj, napredak, zaštitu ne samo od Ruske Federacije već i od Kine. Dakle, kad god postoji vakum EU i SAD, Ruska Federacija i Kina pokušavaju da uskoče. S toga smatram da rešenje nije teško, ali moramo ostati na putu, bez uključivanja u neke opasne avanture koje nas mogu vratiti u konflikte", kazao je Kurti.
U diskusiju se takođe uključio i Daniel Fried, bivški američki diplomata i asistent državog sekretara u vreme kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. On je kazao da je teorija administracije 2008. bila da je istovremeno članstvo Kosova i Srbije u EU način za rešavanje konflikta između dve zemlje. Iako je, dodao je, to i dalje dobra teorija, deluje da EU nije spremna da primi nove članove.
Prema njegovom mišljenju, Srbija treba da shvati da može imati ili evropsku budućnost ili svoju prošlost, ali je nemoguće imati obe stvari.
Kurti je naveo da Nemačka, Francuska, Italija i druge zemlje shvataju da svih šest država Zapadnog Balkana treba da se istovremeno učlane u Uniju.
"Ono što je Grčka uradila Severnoj Makedoniji je ništa, šta mi možemo da uradimo jedni drugima ako se jedna zemlja pridruži uniji pre drugih", kazao je Kurti.
Dodaje ipak da te zemlje ne mogu otvoreno o tome da pričaju kako se ne bi obeshrabrile države na Balkanu u procesu zasnovanom na zaslugama.
Kurti je inače na čelu vlade Kosova na dužnosti, nakon što je 25. marta izglasano nepoverenje njegovoj vladi na zahtev koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova.
Do kraja meseca očekuje se da će Ustavni sud Kosova doneti odluku o dekretu predsednika Kosova Hašima Tačija kojim je odredio Avdulaha Hotija iz DSK za novog mandatara vlade. Kurti smatra da je formiranje nove vlade nakon izglasavanja nepoverenja vladi neustavno, i da su novi izbori jedini put napred.