Skoro tri miliona građana SAD se prijavilo za olakšice za nezaposlene u prvoj nedelji maja, saopštio je američki Sekretarijat za rad.
To je manje građana nego što se prijavilo u poslednjoj nedelji aprila, ali podaci pokazuju da nezapolsenost u SAD raste već šestu nedelju zaredom, prenosi Rojters.
Broj građana koji su, usled pandemije korona virusa, ostali bez posla i zatražili pomoć države, premašio je 36 miliona.
April "teži" nego svetska finansijska kriza
Američki sekretarijat za rad bi sledeće nedelje trebalo da objavi izveštaj o broju nezaposlenih u SAD.
Ekonomski stručnjaci sa kojima je Rojters razgovarao procenjuju da će ove nedelje još 2,5 miliona građana ostati bez posla.
“U poslednjoj smo fazi talasa otpuštanja, na prelazu smo između stanja prirodne katastrofe ka recesiji. Veliki deo američke ekonomije je naprosto izgubljen, nadam se da ćemo uspeti to da prevaziđemo”, rekao je Džoš Rajt, jedan od vodećih ekonomista konsalting kompanije Rajtsajd iz Njujorka.
U SAD je tokom aprila izgubljeno 20,5 miliona radnih mesta. Taj ekonomski sunovrat stručnjaci upoređuju sa periodom Velike depresije tridesetih godina prošlog veka.
Razlog su striktne mere ograničenja koije su SAD, ali i druge države sveta, primenile kako bi suzbile globalnu pandemiju korona virusa.
Najveći broj radnih mesta izgubljen je tokom aprila.
Taj mesec smatra se težim periodom za američku ekonomiju nego svetska ekonomska kriza iz 2008. godine.
Prognozira se da će stopa nezaposlenosti dostići najmanje 16 posto što je najviša stopa od velike depresije, a ekonomisti procjenjuju da je 21 milion radnih mjesta izgubljeno prošlog mjeseca.
Ako to bude tačno, to će značiti da je gotovo sav porast zaposlenosti u 11 godina od kraja velike recesije nestao za samo jedan mjesec.
Ekonomija klizi dalje u duboku recesiju i ekonomisti prognoziraju da će BDP pasti u sadašnjem kvartalu od aprila do juna za zaprepašćujućih 40 posto na godišnjem nivou.
Neizvestan novi paket pomoći
Uprkos paketu pomoći, u iznosu od tri milijarde dolara, koji je Kongres odobrio prošlog meseca, sve je izglednije da će nova pomoć države biti neophodna, piše AP.
Na to je juče upozorio i šef Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel.
“Ovo je najveći šok koji naša ekonomija oseća u modernog vreme i stoga je najveća fiskalna odgovornost. Dodatna fiskalna podrška može biti skupa, ali je isplativa ako može da pomogne u izbegavanju dugoročne ekonomomske štete i omogućava nam snažni oporavak,” istakao je šef Fed-a.
Međutim, demokrate i republikanci u Kongresu imaju podeljena mišljenja o novom paketu pomoći.
Demokratska stranka, koja ima većinu u Predstavničkom domu, želi da se odmah omogući dodatnih tri hiljade milijardi dolara pomoći, dok republikanci, koji kontrolišu Senat, smatraju da najpre treba videti efekte dosadašnjih stimulativnih mera.
Otvaranje država ne donosi boljitak
Više od polovine američkih država pokrenulo je inicijative ponovnog pokretanja svojih ekonomija.
Među prvima su to uradile Džordžija, Florida, ali broj prijava za državnu pomoć nastavio je da raste.
Jedino je u Teksasu i Južnoj Karolini došlo do značajnog pada broja građana koji su se prijavili za naknadu za nezaposlene.
Američki predsednik Donald Tramp napisao je na svom Tviter nalogu da su to dobre vesti i da se Amerika vraća u život.
Međutim, imajući u vidu da kompanije i fabrike ne posluju punim kapacitetom, strahujući od drugog talasa COVID-19, ekonomski stručnjaci ne predviđaju značajnija poboljšanja na tržištu rada.
Deo američkih kompanija tu situaciju kompenzuje zahvaljujući pomoći, koju je u Kongres odobrio prošlog meseca, ukupnog iznosa od tri hiljade milijardi dolara, koju koriste za isplatu zarada zaposlenima.
Međutim, mnoštvo manjih preduzeća, zbog krize, moralo je da prekine svoj rad.
SAD su najteže pogođena zemlja pandemijom korona virusa. Do sada je registrovano oko milion i po obolelih, a umrlo je više od 85 hiljada.
