Jučerašnje upozorenje šefa američkih Federalnih rezervi Džeroma Pauela (Jerome Powell) da će biti potreban novi stimulativni paket Kongresa SAD, uzdrmao je berze.
Da američkoj ekonomiji predstoji nimalo lak period pokazuje i predviđanje banke Goldman Saks (Sachs) da stopa nezaposlenosti može dostići i 35 odsto, što je više nego u vreme Velike Depresije 1930-ih. I ostale ekonomije širom sveta su uzdrmane, uključujući kinesku, za koju pojedini investitori i analitičari kažu da može biti još teže pogođena nego američka.
Goldman Saks: Nezaposlenost do 35 odsto
Nakon izjave Džeroma Pauela da će biti potreban dodatni paket pomoći ekonomiji kako bi se sprečila dugoročna šteta izazvana pandemijom korona virusa, pala je vrednost akcija na berzama. Tako je Dau Džouns (Dow Jones) izgubio više od dva odsto vrednosti.
Ozbiljnost situacije ilustruje stopa nezaposlenosti u SAD koja je u aprilu dostigla 14,7 odsto, odnosno više od 33 miliona građana je tražilo novčanu pomoć zbog gubitka posla.
Dok kancelarija Kongresa za budžet pravi projekcije da bi stopa nezaposlenosti mogla biti ispod 12 procenata do kraja godine, banka Goldman Saks upozorava da je stvarna situacija još gora nego što pokazuju pomenuti statistički podaci.
Ova banka procenjuje da je stvarna stopa nezaposlenosti u aprilu iznosila 22,8 odsto, jer u nju ulaze i oni građani koji su ostali bez posla, a nisu imali pravo da traže naknadu od države, pre svega honorarno i delimično angažovani, prenosi CNN.
Tokom Velike Depresije stopa nezaposlenosti je dostigla 24,9 odsto 1933. godine. Goldman Saks smatra da stvarna stopa nezaposlenosti sada može dostići i rekordnih 35 odsto. Prethodno je ova banka prognozirala da će 29 procenata radno sposobnog stanovništva izgubiti posao.
To je znatno više od procene savetnika američkog predsednika za ekonomiju Kevina Haseta (Hassett) da nezaposlenost može dostići 25 odsto pre nego što se tokom leta počne smanjivati i do kraja godine iznositi 12 procenata.
Američkoj privredi preti depresija
Kajl Bas (Kyle Bass), čelnik hedž fonda Hejman Kapital Menadžment (Hayman Capital Management) koji je nekoliko godina ranije predvideo krah tržišta nekretnina u SAD 2008, upozorava da bi američka ekonomija mogla da padne i do 10 odsto, što po njegovom mišljenju znači "depresiju".
"Mislim da će se američki društveni proizvod ove godine realno smanjiti između 7 do 10 odsto", kazao je Bas za sajt "Market Watch".
U prvom kvartalu ove godine američka ekonomija je zabeležila pad od 4,8 odsto dok se u drugom kvartalu očekuje čak 30 procenata što će, kako je izjavio za "Gardijan" Gus Foši (Faucher), glavni ekonomista konsultantske kuće PNC, biti "daleko najgori kvartal u istoriji".
Poslednji put je američka privreda bila u minusu 2009. godine – 2,5 odsto, a 8,4 procenta u vreme izbijanja krize 2008. Američka ekonomija je pala za više od 10 odsto 1946. neposredno nakon Drugog svetskog rata, a 12,9 procenata 1932. godine na vrhuncu Velike Depresije.
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će američki bruto društveni proizvod (BDP) pasti u 2020-oj za 5,9, a u Evropskoj Uniji za 7,5 procenata.
Višestruki problemi u kineskoj ekonomiji
Iako je prva počela da popušta restriktivne mere zbog pandemije, i kineska ekonomija je daleko od pređašnjeg nivoa. Njena ekonomija je zabeležila pad od oko 6 odsto u prva tri meseca ove godine, navode analitičari u anketi koju je sproveo sajt Refinitiv.
Međutim, imajući u vidu da podaci koje objavljuju kineske vlasti često nisu transparentni, pojedini ekonomisti smatraju da je taj pad znatno veći. Tako Džulijan Evan Pričard (Julian Evans-Pritchard) iz konsultantske kuće Capital Economics smatra da je kineski društveni proizvod u prvom kvartalu smanjen za čak 16 procenata, prenosi Al Džazira.
Kineski izvoz u januaru i februaru je pao za 17,2 odsto, dok se u martu delimično oporavio i bio je u minusu od 6,6 procenata.
Međunarodni monetarni fond procenjuje da će Kina na kraju godine zadržati pozitivnu stopu rasta od 1,2 odsto.
Kajl Bas smatra da bi kineske ekonomija mogla biti još gore pogođena nego američka.
Rast nezaposlenosti u Kini
Stopa nezaposlenosti u Kini iznosila je u martu 5,9 odsto, što je nešto manje od rekordnih 6,2 procenta u februaru. Na osnovu statističkih podataka koje su objavile vlasti u Pekingu, CNN je izračunao da je bez posla ostalo 27 miliona ljudi.
"Broj nezaposlenih u Kini je potcenjen," kazao je za CNN Vili (Willy) Lam, profesor u Centru za kineske studije u Hong Kongu.
"Nije neuobičajeno da objave netačne podatke. S obzirom da vlasti često prilagođavaju brojke, realna situacija mora da je mnogo gora," dodaje Lam.
Uostalom, ova statistika ne obuhvata građane koji žive u ruralnim sredinama, kao i veliki broj slabo plaćenih radnika migranata koji rade na građevini i u drugim proizvodnim sektorima.
Ukoliko bi se oni uključili u izveštaj, onda je oko 80 miliona ljudi ostalo bez posla do kraja marta, navodi se u tekstu Žang Bina, ekonomiste pri kineskoj Akademiji za društvene nauke, koja je pod okriljem vlade, prenosi CNN.
To bi značilo da je skoro 10 odsto radno sposobnog stanovništva bez posla, ocenjuju ekonomisti Sosiete Ženeral (Société Générale) banke.
Pad konkurentnosti kineskog izvoza
Kriza u SAD i Evropi, dva ključna tržišta za plasiranje kineske robe, itekako je pogodila njenu ekonomiju koja i dalje zavisi 20 odsto od izvoza, što je velika brojka iako je ona znatno manja nego prethodnih godina.
Kineska roba nije više tako konkurenta na međunarodnom tržištu kao nekada zbog rasta plata, pa to koriste zemlje poput Vijetnama i Meksika sa i dalje jeftinom radnom snagom.
Izmeštanje kapitala iz Kine
Bas navodi i ogromni manjak američkih dolara u kineskoj ekonomiji, koji su veoma važni za njene međunarodne transakcije. Peking se suočava sa političkom krizom u Hong Kongu, koje je ključni kanal za priliv stranog kapitala u Kinu.
Mnogi ekonomisti upozoravaju da se Kina i pre pandemije suočavala sa problemom velikog duga. To znači da će biti potrebna dodatna zaduživanja da bi se održavala čak i znatno niža stopa rasta nego nekada. Zbog toga, kako navodi Bas, bogati Kinezi nastoje da izmeste novac u inostranstvo bojeći da bi vlasti mogli da im ga oduzmu.
Taj trend iznošenja kapitala iz Kine je uočen još pre nekoliko godina, što je dovelo do pada u njenim deviznim rezervama. Tako su u martu devizne rezerve smanjene za 46 milijardi dolara ili za 1,5 odsto, tako da sada iznose 3,061 milijarde, prenosi Rojters.
To je najveći pad od 2016. godine kada je Peking počeo da liberalizuje juan, jer su SAD tvrdile da veštačko održavanje ove valute prejeftinom omogućava kineskoj ekonomiji nelojalnu konkurenciju na međunarodnom tržištu.
Kina i dalje ima najveće devizne rezerve na svetu, koje su 2011. dostigle 3,3 hiljade milijardi i procenjuje se da je dve trećine u dolarima, jedna petina u evrima, a ostatak uglavnom u jenu i britanskoj funti. Istovremeno, Kina poseduje više od hiljadu milijiardi dolara američkih obveznica, odnosno duga, što brine mnoge u Vašingtonu.
Kako navodi Bas, kineske kompanije sve više uzimaju kredite indeksirane u dolarima da bi mogli da nabavljaju inostranu robu, poput nafte i hrane.
Četiri najveće kineske banke koje su "pre dve godine raspolagale viškovima sredstava indeksiranim u dolarima - sada su u deficitu," zaključuje Bas.
Dug od 40 hiljada milijardi dolara
Kineske vlasti su reagovale smanjenjem kamatne stope i intervenišući na tržištu a planiraju, kako procenjuje Rojters, i izdavanje specijalnih obveznica u vrednosti od skoro 400 milijardi dolara kako bi podstakle infrastrukturne projekte.
To je za sada manji iznos od stimulativnog paketa od skoro 600 milijardi dolara u vreme krize 2008. godine koji je pomogao rastu domaće ali i globalne ekonomije.
Međutim, kako piše BBC, pomenuti paket za prethodnu krizu povećao je i kineski dug, što Peking sada želi da izbegne.
Tako je korporativni dug dostigao 156,7 odsto kineskog bruto društvenog proizvoda, što je najviše na svetu.
Prema prošlogodišnjem istraživanju vašingstonskog Instituta za međunarodne finansije (IIF), koje prenosi Rojters, ukupni kineski dug (korporativni, privatni i vladin) porastao je sa 297 procenata u 2018-oj na 303 odsto u 2019-oj godini.
Reč je o sumi od preko 40 hiljada milijardi, odnosno 15 odsto globalnog duga. (Američki sveukupni dug se približava 70 hiljada milijardi dolara, odnosno oko 300 procenata bruto društvenog proizvoda. Sveukupni dugovi u svetu iznose 246 milijardi dolara, skoro 320 odsto BDP-a).
BLOG UŽIVO O KORONA VIRUSU
Stoga je i pre ove pandemije, Kina već pokušavala da balansira između podsticanja potrošnje kao motoru ekonomskog rasta i potrebe da smanji rastuće dugove koji predstavljaju strukturalnu pretnju po održivost privrede.
Predsednik SAD Donald Tramp je najavio da će uvesti nove carine na kineski izvoz zbog spora oko izbijanja virusa u Vuhanu.
To u kombinaciji sa sve učestalim najavama evropskih i američkih zvaničnika da treba smanjiti zavisnost od lanca snabdevanja iz Kine– što bi značilo izmeštanje dela stranih kompanija – može dodatno otežati ekonomsku situaciju u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Facebook Forum