Širom Evrope u petak je obeležena 75. godišnjica pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Podsećanje na ovaj važan istorijski datum je primeren situaciji u kojoj se svet našao zbog pandemije korona virusa, pa su otkazani mnogi događaji, poput parade na Crvenom trgu u Moskvi.
Kako javlja DPA, 75 godina nakon što je Crvena armija ušla u Berlin, ruski predsednik Vladimir Putin je razgovarao telefonom sa nemačkom kancelarkom Angelom Mekrel povodom Dana pobede.
Oboje su naglasili važnost očuvanja istorijskog sećanja na ratnu tragediju ponavljajući posvećenost održavanja konstruktivnih odnosa dve zemlje, saopštio je Kremlj.
Dvoje lidera su “podsetili na milione žrtava i nemerljive patnje koju je izazvala nacistička Nemačka,” saopštila je Vlada u Berlinu.
Predsednica Evropske Komisije i bivša nemačka ministarska odbrane, Ursula fon der Lajen, izjavila je da je to bio ključni trenutak u istoriji čovečanstva.
“Za Evropu ovaj dan označava kraj surovog rata koji je izazvao nacistički režim i oslobođenje od najmračinijih vremena,” kazala je Lajen.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je istakao da se ova alijansa nastala nakon rata. “Danas smo prijatelji i saveznici. Zajedno smo jači,” dodao je Stoltenberg.
U Berlinu je bila planirana velika manifestacija kod Branderbuške kapije i drugim istorijskim lokalitetima u nemačkoj prestonici, ali je otkazana početkom aprila zbog pandemije.
Predsednik Frank Volter Štanmajer i kancelarka Merkel su položili vence u memorijalnom centru Neue Wache žrtvama fašizma i diktature.
Štanmajer je okarakterisao nemački poraz 1945. kao čin oslobođenja.
“Onda su nas oslobodili. Danas moramo sami sebe da oslobodimo,” kazao je nemački predsednik ukazujući na opasnost od novog nacionalizma i mržnje zajedno sa “ksenofobijom i prezirom prema demokratiji”.
DPA podseća da je nekoliko dana pre ove godišnjice komentar jednog od osnivača i počasnog predsednika ultradesničarske Alternative za Nemačku Aleksandera Gaulanda da je 8. maj 1945. bio “apsolutni poraz” Nemačke – izazvao masovnu osudu.
Šarlot Knobloč (Charlotte Knobloch), čelnice Jevrejske zajednice u Minhenu, okarakterisala je Gaulandovu izjavu kao “neprihvatljivu” i izvrtanje istorijskih činjenica.
Šef nemačke diplomatije Hejko Mas upozorio je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na opasnost od nacionalizma izražavajući žaljenje što danas “prečesto izostaje” podrška međunarodnim institucijama.
Predsednik SAD Donald Tramp je sa suprugom Melanijom položio venac u memorijalnom centru u Vašingtonu i učestvovao u obeležavaju savezničke pobede. Tom prilikom je razgovarao sa vojnim veteranima.
Poljski predsednik Andržej Duda je opisao ovu godišnjicu kao “gorko slatku”. Nakon završetka ratnih stradanja Poljska je pala u sovjetsku zonu uticaja, kazao je Duda.
Kraj Drugog svetskog rata doneo je istinsku slobodu samo državama Zapadne Evrope. Zemlje iza “gvozdene zavese” morale su da vode višedecenijsku borbu da bi zaista postale nezavisne, istakao je šef poljske diplomatije Jacek Čaputovič.
U Velikoj Britaniji je održana parada u blizini Bakimgenske palate, ali je većina drugih događaja otkazana, odložena ili svedena na onlajn komemoracije.
Televizijske stanice će u petak u 21 sat emitovati snimljeni govor kraljice Elizabete Druge, u isto vreme 75 godina nakon što se preko radija naciji obratio njen otac kralj Džordž Šesti.
I u Francuskoj su znatno redukovane manifestacije povodom Dana pobede. Predsednik Emanuel Makron je predvodio ceremoniju kod Trijumfalne kapije u Parizu, ali kojoj nije prisustvovala javnost.
