Bela kuća će ukinuti radnu grupu za borbu protiv virusa korona dok zemlja ulazi u drugu fazu i fokusira se na posledice pandemije, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp.
Kritičari ga optužuju da žrtvuje zdravlje građana nastojanjem da otvori ekonomiju kako bi povećao svoje šanse na predsedničkim izborima u novembru.
Istovremeno, kako piše "Gardijan" (Guardian), dosadašnji tok pandemije pokazuje da su zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi mnogo manje pogođene korona virusom nego bogatije na zapadu starog kontinenta. Kao ključni razlog se navodi brza reakcija zemalja ove regije u zatvaranju granica i mnogih ekonomskih i drugih aktivnosti, dok je na zapadu Evrope to učinjeno kasnije.
Korona virus se može negativno odraziti i na druga oboljenja. Tako je studija nekoliko instituta pokazala da će fokus na COVID-19, dovesti do smanjena dijagnostikovanja i tretmana obolelih od tuberkuloze, zbog čega će umreti 1,4 miliona ljudi od ove bolesti do 2025.
Bela kuća raspušta tim za borbu protiv korone
Tramp je potvrdio plan koji je najavio lider te grupe, potpredsednik Majk Pens. On je rekao da će Bela kuća krajem maja početi da prenosi poslove koordinacije odgovora na epidemiju na federalne agencije.
"Majk Pens i radna grupa su obavili odličan posao. Ali sada tražimo malo drugačiju formu, a to je bezbednost i otvaranje i moraćemo verovatno da uspostavimo drugu grupu za te stvari", izjavio je američki predsednik.
Pens je izjavio da bi radna grupa mogla biti ukinuta na Dan sećanja, koji su u SAD obeležava 25. maja, ili početkom sledećeg meseca, dodajući da sve to "odražava strahovit napredak koji smo kao zemlja ostvarili".
Na pitanje da li proglašava da je "misija okončana" u borbi protiv virusa, Tramp je odgovorio da "uopšte nije tako" i da će misija biti završena kada posao bude obavljen.
Radna grupa je formirana 29. januara, a četiri sedmice kasnije Pens je preuzeo njeno vođstvo.
Kritičari: Tramp ugrožava zdravlje građana
Međutim, kritičari optužuju Trampa da žrtvuje zdravlje građana zbog nastojanja da otvori ekonomiju kako bi povećao svoje šanse na predsedničkim izborima u novembru.
Tramp je odgovorio da se Demokratska stranka nada da će njegova politika za borbu protiv virusa doživeti neuspeh "tako da bi oni mogli da pobede na izborima".
Priznajući da će biti žrtava zbog plana da se otvori ekonomija, Tramp je rekao novinarima: "Ne kažem da je išta savršeno. Da li će neki ljudi biti teško pogođeni? Da, ali moramo da otvorimo našu zemlju i to ćemo uskoro učiniti".
Međutim, kako podseća BBC, svaka savezna država će doneti odluku kada će to uraditi. Pojedini guverneri iz Demokratske stranke u državama koje imaju najviše zaraženih i umrlih, kao što je Njujork, uzdržano reaguju, tražeći dodatno testiranje i druge zaštitne mere, pre donošenja odluke o otvaranju.
Druge države, uglavnom predvođene republikancima, na jugu i srednjem zapadu već su počele da ukidaju restrikcije.
Više od 70.000 ljudi umrlo je u SAD od oboljenja COVDI-19, najviše od svih zemalja na svetu.
Tramp je priznao da bi virus mogao da se vrati dok država popušta ranije uvedene restrikcije za kompanije i društveni život.
Tramp bez maske u fabrici
Američki predsednik je obišao fabriku za proizvodnju medicinskih maski za lice N95 u Arizoni, a pritom nije nosio masku.
Ovo postrojenje pokrenuto je na brzinu pre manje od pet sedmica zbog nedostatka zaštitne opreme u SAD i pravi maske za američke zdravstvene službe.
Tramp je nosio zaštitne naočare tokom obilaska fabrike, ali ne i masku, iako su ih imali svi radnici na proizvodnoj liniji, dok je pored njih stajao znak sa natpisom: "Pažnja: U ovom području obavezno je nošenje maske! Hvala!"
Maske nisu nosili ni pojedini članovi Trampove pratnje.
Istočna Evropa brže reagovala od Zapadne
Dosadašnji tok pandemije pokazuje da su zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koje su uglavnom bile deo nekadašnjeg socijalističkog bloka, mnogo manje pogođene korona virusom nego bogatije na zapadu starog kontinenta, piše "Gardijan".
Tako je u Slovačkoj registrovano samo 1.413 zaraženih i 25 smrtna slučaja od COVID -19. Čak i susedna Austrija, koja se smatra uspešnom u borbi protiv ove bolesti, ima deset puta više inficiranih i 20 puta preminulih. Slovačka ima 5.5 miliona stanovnika, a Austrija 8.8 miliona.
Među razlozima koji se navode jeste nešto kraći životni vek u Istočnoj i Centralnoj Evropi nego u zapadnoj, pa je zbog toga procentualno manje starog stanovništva koje je najteže pogođeno COVID-om 19, zatim manje letova u Kinu.
Takođe, u Češkoj Republici i Slovačkoj je od početka pandemije obavezno nošenje maski svuda osim u sopstvenom domu, što su zemlje na zapadu i severu starog kontinenta to uvele kasnije.
Međutim, kao ključni razlog se navodi brza reakcija zemalja ove regije u zatvaranju granica i mnogih ekonomskih i drugih aktivnosti već početkom marta, uvidevši opasnost od širenja korona virusa koji je tada uveliko pogodio Italiju. Istovremeno, u Velikoj Britaniji i drugim zapadnim zemljama u drugoj i trećoj sedmici marta još je uveliko bilo velikih javnih okupljanja.
Kako su nedostaci postali prednost
Ima i mišljenja da su se nedostaci zdravstvenog sistema u Istočnoj Evropi pretvorili u prednost u ovoj situaciji te da su stanovnici ove regije disciplinovanije poštovali ograničenja nego na Zapadu, prenosi "Gardijan".
"Upravo zbog toga što smo osećali ranjivost našeg zdravstvenog sistema, ljudi su sledili restriktivne mere. To su činili jer ne veruju sistemu", rekao je Ivan Krastev, analitičar iz Sofije.
I Grčka je na samom početku pandemije primenila rigorozne mere kako bi izbegla preveliki teret po zdravstveni sistem u slučaju masovnog oboljenja od COVID-19. Stoga je u ovoj zemlji sa 11 miliona stanovnika zabeleženo samo 2.620 slučajeva zaraze.
"Kao i zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi, Grčka je bila itekako svesna ranjivosti svog zdravstvenog sistema," kaže George Pagoulatos, čelnik helenističke fondacije za evropsku i spoljnu politiku.
"To je podstaklo vlade ove regije da preduzmu hitne mere ranije nego zapadnoevropske vlade koje su se se osećale uljuljkanijim oko sposobnosti njihovog zdravstvenog sistema da se izbori sa pandemijom," smatra Pagoulatos.
Grčka i Češka Republika su članice grupe od sedam zemalja sa uspešnim odgovorom na pandemiju, koje je okupio austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prenosi "Gardijan".
Stereotipi o 'novoj' i 'staroj' Evropi
Pojedini u ovoj regiji smatraju da nije dovoljno na strani uvažen njihov uspeh, što pripisuju još uvek postojećim stereotipima o "novoj" i "staroj" Evropi.
"To je posledica 30-godišnjeg držanja lekcija (Istočnoj Evropi od strane Zapadne)," ističe poznati svetski ekonomista Branko Milanović.
"Kad god čitate nešto o Istočnoj Evropi, radi se o nečemu lošem..... Oni koji drže lekcije su u totalnom haosu, dok imaju mnogo bolje rezultate oni koji su podučavani. Zar ne bi trebalo boljepromisliti zašto je to tako? -Branko Milanović
"Kad god čitate nešto o Istočnoj Evropi, radi se o nečemu lošem. Pogledajte nas – mi smo sjajni – a vi ste grozni. Onda se desi velika kriza u kojoj ljudi umiru. Oni koji drže lekcije su u totalnom haosu, dok imaju mnogo bolje rezultate oni koji su podučavani. Zar ne bi trebalo bolje promisliti zašto je to tako?", konstatuje Milanović.
Međutim, Ben Stenli (Stanley), profesor Univerziteta SWPS u Varšavi, smatra da se preteruje u ocenama o "kolonijalnom mentalitetu" koji vlada u Zapadnoj Evropi u odnosu prema novim članicama EU sa istoka. On dodaje da su za takve stereotipe odgovorni i sami akteri u ovom regionu.
"Način na koji naši prijatelji u Mađarskoj koriste krizu za uvođenje restrikcija, teško se može opravdati, a onda se sve zemlje regije posmatraju kao celina," smatra Stenli.
Mađarski premije Viktor Orban je tokom pandemije izdejstvovao od parlamenta ovlašćenja da vlada dekretima, a u Poljskoj se ovog vikenda održavaju predsednički izbori na kojima će se glasovi slati poštom, što opozicija kritikuje.
Veronika (Veronica) Anghel, rumunska analitičarka na Univerzitetu Stendford, ističe da se nekim zemljama regije "pridaje više zasluge nego što bi trebalo" za njihov odgovor na krizu.
"Ograničenje kretanja je drastična i neprecizna mera i stoga je loš instrument za ocenjivanje uspeha vlasti," smatra Anghel. Ona je pohvalila reakciju pojedinih vlada, poput u Slovačkoj i Češkoj Republici.
"Međutim, Mađarska, Rumunija i Bugarska su na ivici; svako povećanje broja zaraženih bi uzdrmalo sistem," smatra analitičarka Univerziteta Stendford, prenosi "Gardijan".
Od tuberkuloze će umreti 1,4 miliona ljudi
Korona virus se može negativno odraziti i na druga oboljenja. Tako je studija Imperijal Koledža u Londonu, Instituta Džon Hopkins i još nekoliko institucija pokazala da će fokus na COVID-19 dovesti do smanjena dijagnostikovanja i tretmana obolelih od tuberkuloze, zbog čega će umreti 1,4 miliona ljudi od ove bolesti do 2025.
To će biti veliki korak nazad imajući u vidu planove od pre pet godina da se tuberkuloza iskoreni do 2030.
Svake godine od tuberkuloze umre 1,5 milion ljudi u svetu, više nego od bilo koje druge infektivne bolesti sa tendencijom smanjenja slučajeva zaraze zbog poboljšanja tretmana.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
