„Vojska je svuda oko kampa, tretiraju nas kao zatvorenike. U kampu nema tople vode i sapuna. Ne znamo zašto ne možemo napolje“, rekli su u svom obraćanju Mahdi i Ehsan koji poslednjih šest meseci borave u Srbiji, a od uvođenja vanrednog stanja 15. marta nisu izašli iz prihvatnog kampa.
Njihova video poruka puštena je na onlajn seminaru „Uticaj COVID-19 na Balkansku rutu”, u organizaciji međunarodnih humanitarnih aktivista okupljenih oko „No name kitchen“.
Učesnici seminara, aktivisti iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Grčke i Slovenije, istakli su da je tokom pandemije korona virusa primetan porast policijskog nasilja prema ljudima na "Balkanskoj migrantskoj ruti", te da među lokalnim stanovništvom vlada strah od migranata i izbeglica jer su u javnosti predstavljeni kao „populacija koja širi zarazu“.
Srbija: Migranti predstavljeni kao pretnja
Humanitarne organizacije koje su pružale pomoć migrantima i izbeglicama u Srbiji, nakon uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa ne mogu da uđu u kampove. Stoga, aktivisti su istakli da je „gotovo nemoguć“ nezavisni monitoring situacije na terenu.
Volonterka Marta Stojić je naglasila da je i pre uvođenja vanrednog stanja i zatvaranja izbeglica i migranata u kampove u Srbiji povećan antimigrantski diskurs, te da je nakon pojave korona virusa ova populacija u delu medija predstavljena kao „pretnja ostatku zajednice“.
„I pre nego što je Vlada ograničila kretanje, migranti i izbeglice su hvatani po ulicama i odvođeni u kampove. Tokom vanrednog stanja oni nemaju mogućnost da iniciraju proceduru za azil i da regulišu svoj status. Ljudima nije objašnjeno zašto su u kampovima, što ne mogu da izađu“, rekla je Stojić.
Opisujući loše uslove u kampovima kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Vlade Srbije, Stojić je istakla da u njima često nema sapuna, kao i da ljudi koji su smešteni tamo nemaju dovoljno hrane.
„U kampu u Adaševcima (nadomak Šida, na granici sa Hrvatskom prim.aut.) imaju maske, ali ne i sapun“, rekla je volonterka iz Beograda.
Naglasila je da i pored zatvaranja granica volonteri i nevladine organizacije imaju podatke o dolascima izbeglica i migranata u Srbiju.
„U martu, kada je proglašeno vanredno stanje, registrovani su dolasci iz Bosne i Hercegovine i Mađarske, a sada, u aprilu, iz Severne Makedonije i Albanije“, rekla je Stojić.
Prema njenim rečima, humanitarni aktivisti koji su u kontaktu sa izbeglicama i migrantima dobijaju informacije o porastu nasilja i pretnji od strane vojske i policije koji čuvaju kampove.
„Nema dobre komunikacije između Komesarijata i javnosti, čuju se spekulacije o tome šta se dešava unutar kampova. Broj izbeglica i migranata koji su trenutno u Srbiji iznosili su različiti političari, kada su u svojim izjavama želeli da naglase da migranti nisu pretnja lokalnom stanovništvu. Tad čujemo brojeve“, rekla je Stojić i dodala da broj migranata i izbeglica, kojih je trenutno gotovo 9.000, premašuje kapacitete kampova.
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 23. aprila saopštio da se više od 8.800 izbeglica, migranata i tražilaca azila od 15. marta nalazi u potpunom karantinu, a da centre obezbeđuje vojska.
Prema saopštenju Komesarijata, mere su uvedene "radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom". Kako je u Komesarijatu rečeno za RSE, tamo gde nije bilo dovoljno mesta u objektima, aktivirani su rabholovi i šatorska naselja i na tim mestima, kako je rečeno, obezbeđeni su pristup pijaćoj vodi i toaleti.
„Migrantima se redovno obezbeđuje kuvana hrana, imaju tri obroka dnevno. Otvorena su i dva privremena centra u Moroviću (granica Srbije sa Hrvatskom) i Miratovcu (jug Srbije), a ponovo je u upotrebi i prihvatni centar u Divljani (jugoistok Srbije)“, rečeno je u Komesarijatu-
BiH: Nekoliko sati u redovima za hranu
Novinarka i volonterka iz Sarajeva Nidžara Ahmetašević naglasila je da je u Bosni i Hercegovini više od 6.000 ljudi zatvoreno u kampove kojima upravlja Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
„Uslovi su loši. Ljudi nisu zadovoljni, čekaju nekoliko sati u redovima za hranu“, rekla je Ahmetašević opisujući uslove u kampovima.
Naglasila je i da je tokom vikenda preminuo otac četvoro dece iz Kurdistana koji je boravio u kampu Ušivak kod Sarajeva, te da su se u javnosti pojavile oprečne informacije o njegovoj smrti, kao i da se čeka odgovor policije i tužilaštva.
Predočila je i da su u kampu Lipa loši uslovi, te da je IOM istakao da se radi o privremenom skloništu tokom pandemije korona virusa, ali da „to ne govore i vlasti“.
„Problem je što je novi ministar sigurnosti Fahrudin Radončić, koji je stupio na funkciju 2019. godine, svojim izjavama ohrabrio lokalnu policiju da primenjuje nasilje u interakciji sa migrantima i izbeglicama. To se dešava i oko kampa Lipa. Ljudi tamo spavaju u šatorima, više od sto ljudi u šatoru jedni blizu drugih. Kada pokušaju da izađu iz kampa, beležimo primere nasilja lokalne policije, kao što to hrvatska granična policija radi godinama“, rekla je Ahmetašević.
Dan nakon što je na vanrednoj konferenciji za novinare najavio mere koje će biti preduzimane prema migrantima i to, kako je izjavio, “u pokušaju deportacije, ilegalnih ekonomskih migranata iz BiH u zemlje njihovog porekla”, ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić je 23. aprila u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da će oni migranti koji budu odbili da se identifikuju nadležnima, biti pritvoreni.
Dodao je da BiH ima obavezu da prihvati izbeglice iz Sirije, a za migrante iz drugih država, rekao je da će "morati ići iz Bosne i Hercegovine".
Mnogi migranti i izbeglice su i dalje izvan prihvatnih kampova u BiH – u hostelima, u napuštenim zgradama, ili spavaju na otvorenom, istakla je volonterka iz Sarajeva. Prema njenim rečima, tim ljudima pomoć pruža lokalno stanovništvo, a najviše ih je u Unsko-sanskom kantonu blizu granice sa Hrvatskom i u Sarajevu, glavnom gradu BiH.
I van kampova se, navodi Ahmetašević, beleži porast policijskog nasilja.
„Od policije u Bihaću nisam dobila odgovor, u Sarajevu nisu potvrdili ili negirali, ali su rekli da je bilo akcija ’čišćenja ulica’ po nalogu ministarstva sigurnosti“, naglasila je Ahmetašević.
Prema njenim rečima, IOM koji upravlja prihvatnim centrima za izbeglice i migrante, kao i druge međunarodne organizacije u BiH „ćute na nasilje“, te ona zaključuje da se radi o „prećutnoj podršci za takvo ponašanje“.
„U Bosni i Hercegovini, novac od Evropske unije (EU) za prihvatne kampove ne dobija država, već IOM. Ćutanje posle svih izveštaja je dokaz da je to i politika Brisela“, ustvrdila je Ahmetašević.
Podsetila je i da „niko ne nadgleda šta se dešava u kampovima u BiH“.
„Mi pokušavamo, aktivisti, novinari i tražimo dozvole da uđemo u kampove. Nismo ih dobili, ja sam odbijena šest puta“, naglasila je volonterka i novinarka iz Sarajeva.
Grčka i Slovenija: Nasilje na početku i kraju rute
U Patrasu, lučkom gradu u Grčkoj, beleži se priliv izbeglica i migranata koji su prisilno vraćeni iz Italije od početka pandemije korona virusa.
„Pažnja policije se povećala, sa manjim brojem ljudi na ulicama. Povećalo se policijsko nasilje u proteklim nedeljama. Iz dana u dana je bilo više povređenih, batina. Povećao se i strah lokalnog stanovništva od ljudi na ruti, da će im preneti korona virus“, rekao je Aleks Savicki (Alex Sawizki) iz organizacije „No name kitchen“ koji poslednjih nedelja boravi u Patrasu.
Sa relaksiranjem mera ograničenja kretanja u Grčkoj, život među lokalnim stanovništvom se polako vraća u normalu. Međutim, prema rečima Savickog, pitanje koje volonterima najčešće postavljaju ljudi na migrantskoj ruti je: ’kada će se korona završiti’.
„Ali virus će i daje biti tu, a ljudi će nastaviti da dolaze u Patras i da pokušavaju da pređu u Italiju, nastaviće se igra života i smrti“, rekao je Savicki.
Do Slovenije je teško stići, naglasio je Jošt Žagar iz organizacije Infokolpa, jer ta država poslednje dve godine primenjuje sistematska prisilna vraćanja migranata i izbeglica u Hrvatsku, odakle najčešće bivaju vraćeni u Bosnu i Hercegovinu.
„Policija uskraćuje njihovo pravo da traže azil“, ističe Žagar i naglašava da je Slovenija „izrazila nameru da primenjuje migrantsku politiku kao Mađarska“.
Istakao je i da je zbog toga teško da migranti i izbeglice borave izvan kampova, ali da je karantin u prihvatnim centrima relaksiraniji nego u drugim državama koje su na "Balkanskoj ruti" jer korisnici mogu da izađu da kupe namirnice.
Upola manji broj zahteva za azil
Služba EU za podršku azilu je objavila 30. aprila da se broj zahteva za azil smanjio gotovo za polovinu prošlog meseca kada su pojačane mere za suzbijanje korona virusa.
Ta služba je saopštila da je u martu u 31 evropskoj državi podneto 34.737 zahteva za azil, 43 odsto manje u odnosu na februar. Međutim, ta služba je navela da je neposredno pre no što je pandemija zahvatila Evropu, broj zahteva za azil bio porastao na 65.300, dok je u istom razdoblju 2019. godine bio 61.100.
Da bi zaustavile širenje korona virusa, mnoge članice EU zatvorile su delove svojih granica što otežava ulazak migranata bez odobrenja.
Grčka, glavna tačka ulaska za migrante koji traže utočište ili bolji život u Evropi, suspendovala je početkom marta sve zahteve za azil, nakon što je Turska počela da šalje migrante i izbeglice na grčko-tursku granicu.
Facebook Forum