Srbija izlazi iz vanrednog stanja i ulazi u predizborni period kao još polarizovanije društvo, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka i dodao da je zemlja "najbliže nekoj vrsti političkih sukoba u poslednjih 20 godina".
Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak uveče (4. maja) najavljivao parlamentarne izbore za 21. jun, oko stotinak pristalica opozicije okupilo se u vreme policijskog časa u centru Beograda kako bi pružili podršku jednom od lidera Saveza za Srbiju (SzS) Draganu Đilasu nakon što su na istom mestu veče pre toga pristalice vlasti sa razglasa puštale "Đilase lopove".
U isto vreme sa okolnih zgrada u Beogradu, kao i u više gradova Srbije, građani su deveto veče zaredom lupanjem u šerpe izrazili nezadovoljstvo merama i odlukama vlasti u vreme vanrednog stanja.
"Situacija će sigurno ostati naelektrisana. Mislim da strane još uvek, fudbalskim rečnikom, ispituju jedna drugu i da se traži mera između konflikta i provokacije. Kada izlazimo iz vanredne situacije, bes kod onih građana koji su nezadovoljni je veliki i ne bih rekao da postoji svest o tome da treba ići ka nenasilnim metodama. S obzirom na to da vlast neće promeniti ponašanje, na opoziciji je odgovornost da pronađe metode borbe kojima neće ulaziti u potencijalno konfliktne situacije. Dosta je tu neodgovornih izjava sa obe strane, iako je veća odgovornost uvek na strani vlasti", rekao je Spasojević.
Kako su počele tenzije?
Srbija je tokom pandemije korona virusa bila među zemljama sa najrestriktivnijim merama u Evropi.
Protesti građana sa prozora i terasa počeli su mesec i po dana nakon uvođenja vanrednog stanja, 26. aprila, u danu kada je trebalo da budu održani republički, pokrajinski i lokalni izbori. Na aplauze podrške medicinarima tokom pandemije, deo građana nadovezao se u 20.05 lupanjem u šerpe, duvanjem u pištaljke, zvižducima i muzikom na poziv Inicijative Ne davimo Beograd da se uključe u akciju "Digni glas: Bukom protiv diktature".
Usledio je odgovor pristalica vlasti. Grupe ljudi ulazile su za vreme policijskog časa u zgrade i sa krovova u 20.30 palile pirotehnička sredstva, uz skandiranja protiv opozicionih lidera. Stanari su u nekim slučajevima sami sprečili ulazak u njihove zgrade, a policija do sada nije reagovala na zahteve opozicije da sankcionišu osobe koje su palile baklje.
Protestima protiv mera vlasti, 30. aprila priključilo se i više opozicionih političkih stranaka koji su za vreme policijskog časa održali protest ispred Skupštine Srbije. Opozicioni lideri i građani ponovo su izašli na ulice dan nakon što je predsednik Stranke slobodne i pravde Dragan Đilas 3. maja u video poruci na Tviteru objavio da su nepoznati muškarci sa razglasa, u blizini zgrade u kojoj živi njegova porodica, puštali sa razglasa poruku "Đilase lopove" dok su, kako je naveo, njegova deca plakala i tresla se od straha.
Savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević nazvala je Đilasovu video poruku "jeftinim političkim performansom", dok je sam Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 4. maja izjavio da niko nije napadao Đilasovu decu dok, kako je rekao, njegovu decu "jesu napadali lideri opozicionih stranaka".
Kraj vanrednog stanja i početak izbornih radnji
Dok tenzije rastu, u Skupštinu Srbije stigao je predlog za ukidanje vanrednog stanja koje je 15. marta proglašeno trojnim potpisom predsednika Republike, Skupštine i Vlade, bez sazivanja parlamenta uz obrazloženje da je Vlada donela uredbu po kojoj je zabranjeno okupljanje više od 50 ljudi u zatvorenom prostoru.
Pred poslanicima će se na sednici, koju je predsednica Skupštine Maja Gojković sazvala za 6. maj, naći i predlog zakona o važenju uredbi donetih tokom vanrednog stanja, a kojim je predviđeno i da nadležne izborne komisije 11. maja donesu rešenje o nastavku izbornih radnji za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.
Izbori, koje je odložila pandemija korona virusa, biće održani 21. juna, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 4. maja nakon sastanka predstavnicima političkih partija koje su najavile izlazak na predstojeće izbore.
"Nama sada zapravo tek predstoji predizborna kampanja i bojim da ćemo tenzije gledati još izvesno vreme. Kampanja će verovatno da bude vrlo ružna i prljava ukoliko se deo opozicije koji je ranije rešio da bojkotuje izbore sada predomisli i ipak odluči da izađe", rekao je za RSE sociolog Dario Hajrić.
Ko izlazi na izbore?
Deo opozicije okupljen oko Saveza za Srbiju koji se odlučio za bojkot izbora 26. aprila obrazlažući to nepostojanjem uslova za slobodan i fer proces, barem za sada, ostaje pri toj odluci.
Ipak, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je za RSE da su se pandemijom korona virusa promenile i interne i globalne okolnosti i da ujedinjena opozicija koja je bila za bojkot sada mora da preispita svoje delovanje.
"Sada su nam stigli i na krovove zgrada. Nisam optimista da ovo neće eskalirati zato što nas realnost suočava sa tim da je sve gore i gore. Šta bi bilo rešenje? Moramo svi zajedno da sednemo. Neko je rekao da će možda preispitivanje odluke dovesti do izlaska na izbore za pojedine, možda će dovesti do još snažnijeg bojkota, ali u ovim okolnostima očekujem da svi odgovorni ljudi sednu i da vidimo šta dalje", rekla je Marinika Tepić.
Ostale stranke i pokreti koji su ranije najavili bojkot još nisu izašli sa konačnom odlukom.
Lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović izjavio je da ne zna da li će njegova stranka izaći na predstojeće izbore, jer takva odluka, kako je rekao za N1, još ne postoji. Inicijativa "Ne davimo Beograd" koja je organizovala proteste građana sa prozora i terasa preispituje odluku o bojkotu jer su, kako je rekao Dobrica Veselinović iz te Inicijative, "uslovi gori nego pre dva meseca, ali da predstoji dijalog sa građanima".
"Opozicija je opet pred izborom bojkot ili ne i meni se čini, kao što mi se činilo i pre šest ili deset meseci da je bojkot riskantnija opcija koja će sada biti još teža za sprovesti imajući u vidu da je kampanja dodatno sužena zbog pandemije. Mislim da je za opoziciju ključno da jako brzo donese odluku kakva god ona bila", ocenio je Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.
Nekadašnji Zaštitnik građana, koji je kao kandidat na predsedničkim izborima 2017. godine osvojio drugo mesto, Saša Janković uputio je otvoreno pismo predsedniku Srbije u kome ga je upozorio na opasnost od unutrašnjih sukoba u Srbiji i pozivao da predloži izglasavanje leks specijalisa kojim će, zbog posledica vanrednog stanja i potrebe da se obezbedi uspeh izbornog procesa, biti odloženi izbori.
"Izglasajte zakon o tehničkoj predizbornoj vladi – od momenta raspisivanja izbora do formiranja vlade, neka svaki ministar ima ko-ministra iz opozicije i neka za svaku odluku trebaju oba potpisa. Ti znaš da ništa ne izmišljam, baš tako je u sličnoj situaciji u Makedoniji sprečeno krvoproliće", naveo je Janković u otvorenom pismu Vučiću.
Predsednik Srbije odgovorio je da bi "pre podneo ostavku nego pristao na formiranje tehničke vlade".
"Ako neko misli kako ću mnogo da se uplašim svih pretnji, ne pada mi na pamet", rekao je Vučić.
Mere u kampanji
Mere koje je Vlada bez odluke Skupštine donosila tokom vanrednog stanja, uključujući policijski čas koji je vikendom ponekad trajao i po tri dana, izazvale su revolt dela građana.
Grupa od 21 poslanika u Evropskom parlamentu uputila je 16. aprila pismo evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju (Varhelyi) u kom su naveli da je situacija u Srbiji u vezi sa poštovanjem Ustava i ljudskih prava "izuzetno uznemirujuća" i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez zasedanja parlamenta, proglasio "neograničeno" vanredno stanje zbog korona virusa.
Dok su građani bili zatvoreni u kućama, predsednik Srbije obilazio je zemlju u jeku epidemije, noseći respiratore, obilazeći magacine sa medicinskom opremom i privremene bolnice.
"Iako to nije zvanična izborna kampanja, predsednik to uveliko radi. Sada samo želi to da formalizuje pre nego što opozicija krene da pretvara naboj koji se stvorio od kada traju protesti sa balkona, u neki svoj kapital. Ne samo da postoje negativne posledice i frustracije ljudi zbog toga kako su se mere uvodile i ukidale, naprečac i bez puno objašnjavanja građanima, nego predstoji i veoma ozbiljan problem ekonomskih posledica koje će pogoditi mnogo ljudi. Tako da mu je (Vučiću) bolje da što pre reši pitanje izbora i da na neki način obnovi svoj legitimitet. U kojoj meri će to biti urađeno, zavisiće od toga i ko će od opozicije učestvovati i na koji način će ti izbori biti sprovedeni", rekao je sociolog Dario Hajrić.
Iako će nakon ublažavanja, restriktivne mere uskoro biti potpuno ukinute, Vučić je najavljujući izbore izjavio da u maju "ne očekuje da će biti većih predizbornih političkih skupova, naročito u zatvorenom prostoru", a da će se u junu čekati mišljenje lekara.
"Moguće da bi na smirivanje tenzija uticalo ukoliko bi vlast bila pritisnuta spolja da počne da se pridržava barem nekih osnovnih demokratskih načela, ali ne verujem da će se to desiti. Evropska unija još nije uradila dovoljno da Mađarsku, koja je njena članica, prinudi da ipak malo popusti. Tako da se bojim da ćemo ove tenzije gledati još izvesno vreme, a u periodu do izbora nesumnjivo. I mislim da će to samo da se pogorša", rekao je Dario Hajrić.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, koji je uoči prethodno planiranih izbora posredovao u dijalogu vlasti i opozicije, rekao je u intervjuu za RSE 15. aprila da EU "pažljivo prati situaciju u Srbiji", te da se nada da će "sve restriktivne mere biti ukinute čim se pandemija završi i da će Srbija moći da uživa u periodu slobodnih izbora i dobroj kampanji političkih aktera u izbornoj trci".
Facebook Forum