Evropski parlament pozdravlja virtuelni samit o Zapadnom Balkanu, koji će se održati 6. maja, kao šansu da se ponovo potvrdi istorijska, politička i finansijska posvećenost Evropske unije (EU) tom regionu i kao mogućnost za produbljenje "veze između EU i jugoistočne Evrope".
U zajedničkom saopštenju, objavljenom u utorak, predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET), predsednici delegacija i izvestioci Zapadnog Balkana – Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije – potvrdili su posvećenost EU da se nastavi sa transformacijom regiona.
Smatra se da je samit takođe šansa za učesnike iz Zapadnog Balkana da potvrde svoju privrženost vladavini prava, demokratiji i nastavljenim reformama, navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, Samit potvrđuje da svaka prepreka može biti prevaziđena u posvećenosti procesu proširenja i da je punopravno članstvo u EU krajnji cilj, i dodaje da je takvo javno izražavanje solidarnosti važnije nego ikad u vreme kada kampanje dezinformacija pokušavaju da stvore podele.
"U ovim teškim vremenima Evropski parlament stoji rame uz rame sa svojim partnerima iz Zapadnog Balkana i ponovo potvrđuje svoju političku, finansijsku i medicinsku pomoć bez presedana narodu regiona", navodi se u saopštenju.
Samit predstavlja šansu da se napravi korak napred u procesu proširenja za sve učesnike u tom procesu i sledi posle odluke iz marta 2020. da se otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom u svetlu napretka ostvarenog na reformama.
"Pozivamo naše zapadnobalkanske partnere da čvrsto podrže evropske vrednosti i temeljno i snažno sprovedu sve potrebne reforme. Kao odgovor na to EU će dalje pomoći u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, sprovođenju sociekonomskih reformi i jačanju pravnih sistema, vladavine prava i demokratskih institucija. Te reforme će takođe podstaći oblast privlačenjem stranih investicija i jačanja privrede", navodi se u saopštenju.
Podvlači se i značaj slobode medija i slobode izražavanja kao uslova demokratije.
Navodi se i da sve vanredne mere usvojene da bi se suočilo sa virusom korona, koji izaziva bolest COVID-19, moraju da osiguraju da se strogo podržavaju osnovne vrednosti, demokratske institucije i vladavina prava, a da parlamenti treba da garantuju da su te vanredne mere podvrgnute redovnom nadzoru i da polažu litmusnu probu demokratije.
Prema saznanjima Radija Slobodna Evropa (RSE), EU će na zagrebačkom samituizraziti, “nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana”, ali će među porukama izostati potvrda o potpunoj integraciji zemalja regiona u EU.
Kako su za RSE potvrdili diplomatski izvori, skeptične zemlje poput Francuske i Holandije su odbile da se u završnom dokumentu “ojača” jezik o perspektivi punopravnog članstva regiona, a ni Nemačka nije bila potpuno saglasna sa idejom da se jasno potvrdi perspektiva evropskih integracija, što je obrazloženo time što zagrebački samit nije okupljanje koje će se baviti proširenjem, pa se stoga “blaga poruka” o evropskoj perspektivi, smatra dovoljnom za ovaj događaj.
