Jedan odsto najbogatijih Amerikanaca zaradio je tokom pandemije korona virusa 308 milijardi dolara, dok je 26 miliona njihovih sunarodnika ostalo bez posla, podaci su vašingtonskog Instituta za političke studije. Ova institucija navodi da je od 18. marta do 22. aprila bogatstvo američkih plutokrata naraslo za 10.5 odsto.
Banke koje su bile najveći korisnici pomoći u recesiji 2008., takođe su dobro prošle i u ovoj krizi, jer su zaradile 10 milijardi dolara za dve sedmice na ime provizija pošto je američka vlada preko njihovih računa plasirala 349 milijardi dolara zajmova namenjenih malim firmama, prenosi Nacionalni javni radio (NPR).
'Nikada ne propustiti dobru krizu'
Bogataši su očito iskoristili, kako navodi Gardijan, prvi deo čuvene izreke da „nikada ne treba propustiti dobru krizu“. Međutim, zanemarili su drugi deo koji glasi: vanredne situacije treba iskoristi za promene na bolje, u ovom slučaju da se smanje socijalne nejednakosti. Međutim, one se očito dodatno produbljuju.
Tako je najbogatiji čovek sveta Džef (Jeff) Bezos uvećao svoj imetak sa 105 na 130 milijardi dolara. Na početku krize pala je vrednost njegovih akcija u Amazonu, čiji je osnivač. Međutim, ovoj kompaniji, koja je i pre krize kontrolisala oko 50 odsto trgovine preko interneta u SAD, išao je u prilog veliki broj onlajn narudžbina u situaciji kada je stanovništva zbog pandemije bilo zatvoreno u svojim domovima.
Zbog naglog rasta prometa Amazon je zaposlio u martu 100 hiljada radnika, a očekuje se da će ih angažovati još najmanje toliko. Akcije kompanije su naglo skočile na berzama bez obzira na kritike da zaposleni u „Amazonu“ nemaju odgovarajući zaštitnu opremu od korona virusa.
U svakom slučaju, Bezos je zaradio za kratko vreme 25 milijardi dolara, što je, prema podacima Instituta za političke studije, više od bruto društvenog proizvoda Honduarasa, koji je 2018. godine iznosio 23,9 milijardi dolara.
Više od milijarde su zaradili i Bezosova bivša supruga Mekenzi (MacKenzie), osnivač Zuma (Zoom) Erik Juan (Eric Yuan), bivši šef Majkrosofta Stiv Balmer (Steve Ballmer), te čelnik Tesle i Spejs Iksa (SpaceX) Elon Musk.
Bogati među prvima u redu za vladinu pomoć
Neki od najbogatijih Amerikanaca bili su među prvima u redu kada su vlasti usvojile paket pomoći od nekoliko hiljada milijardi dolara u cilju podsticaja ekonomije uzdrmane pandemijom.
Najbogatiji su iskoristili razne pravne praznine da prigrabe za sebe deo od 349 milijardi dolara stimulativnog paketa namenjen malim preduzećima. Tako je 150 javnih kompanija uspelo da dođe u posed više od 600 miliona dolara zajmova pre nego što je nestalo sredstava. Među njima je i Šejk Šek (Shake Shack), kompanija koja ima šest hiljada zaposlenih i čija je vrednost procenjena na dve milijarde dolara.
Drugi primer je Fišer ajlend (Fisher Island) u blizini Majaima, čije su plaže prekrivene peskom sa Bahama, na koji imaju pristup samo članovi kluba čiji je prosečni prihod 2,2 miliona dolara godišnje. Bez obzira na visoke prihode, dodeljeno mu je dva miliona dolara pomoći.
Stanovnicima ovog ostrva je dobro išlo i pre pomoći koju su dobili. Tako su uspeli da nabave testove na korona virus za sve naseljene, dok se ostatak Floride zlopatio. Samo jedan odsto građana Floride je testiran, što je tek četvrina proseka na nivou SAD – gde je ovoj proceduri dosada podvrgnuto četiri procenta.
Zbog toga su američke demokrate u martu tražile da se obezbedi bolji uvid u korišćenje 500 milijardi dolara namenjenih za stabilizaciju berzi.
Naime, demokrate su optuživale velike kompanije da su svojim postupcima dovele do naduvavanja berzi jer su plasirale na nju jeftini novac do koga su došli kao kao posledica monetarnog popuštanja nakon prethodne krize.
Prema nekim procenama, njihovi sadašnji gubici su jednaki padu akcija, pa deo kongresmana smatra da ne treba ponovo da se spasavaju velike korporacije koje su svojih potezima doprinele krizi 2008., kada su im vlade i centralne banke već jednom pomogle.
Bogatstvo milijardera 11 puta veće nego 1990.
Pandemija je dodatno razotkrila jaz između ekstremnog bogatih i ostatka SAD koji se produbljuje poslednjih decenija, ističe Čak Kolins (Chuck Collins), direktor Programa o nejednakosti i opštem dobru na Institutu za političke studije.
“Ekonomska pravila idu u prilog vlasnicima imovina naspram svih ostalih,” dodaje Kolins.
Ni 2016. godine 90 odsto Amerikanaca nije uspelo da se oporavi od prethodne recesije, dok je najbogatijem sloju od 10 odsto stanovnika bilo potrebno samo dve i po godine da se vrate na nivo iz 2007. da bi potom konstantno uvećavali svoje bogatstvo.
To potvrđuje i stanje na berzama na kojima jedan odsto najbogatijih poseduje 38 odsto akcija, pokazuje istraživanje ekonomiste Edvarda Vulfa (Edward Wolf) sa Univerziteta u Njujorku.
Uprkos rekordnom rastu zaposlenosti sve do pandemije, prosečna zarada u SAD je porasla samo za 5,37 odsto od 1990. do 2020. godine, dok je bogatstvo milijardera u tom periodu uvećano za astronomskih 1.130 odsto, odnosno za oko 200 puta više nego ostatka populacije, navodi Institut za političke studije.
Tome je doprinelo i smanjenje poreza za 79 odsto od 1980. godine, koje plaćaju milijarderi, mereno procentom njihovog bogatstva.
Kolins ističe da prati produbljivanje nejednakosti 25 godina i kako bogataši u ostvaruju “pobedu za pobedom”. On ipak dodaje da je šokiran kako su milijarderi preokrenuli pandemiju u profit. “I dalje sam šokiran,” kaže Kolins.
Milijarderi kao 'moderni monarsi'
U izveštaju Instituta za političke studije se navodi da su u SAD i svetu poslednjih nekoliko decenija postale “godine milijardera”. Oni dominiraju politikom, kulturom i ekonomijom.
“Naši mediji veličaju filantropske gestove bogataša i njihove izjave tretiraju kao obraćanje ‘modernih monarha’. Svakog januara, pripadnici ovog kraljevskog kljuba se okuplaju u Davosu gde stižu privatnim avionima. Gledamo kako raspoređuju svoje bogatstvo za političke svrhe kupujući prolaz na predsedničku pozornicu”.
U ovom dokumentu se podseća da su dva milijardera potrošila u trci za predsedničkog kandidata Demokratske stranke 1,2 milijardi dolara. Ostali članovi kluba od 0,1 odsto najbogatijih imaju izuzetno veliki uticaj na izbore za Kongres SAD kao i u saveznim državama.
U suočavanju sa pandemijom, mediji su prepuni naslovi o dobronamernim milijarderima koji su donirali 0.00001 odsto svog bogatstva u cilju pomoći sunarodnicima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Mediji ih predstavljaju kao “činioce promena” koji nesebično pomažu drugima.
Iako su neki milijarderi dali velike donacije tokom pandemije, Kolins smatra da ta filantropija ne može biti izgovor za odustajanje od debate od nejednakosti, te da ona ne može da bude zamena za pravični poreski sistem.
“U međuvremenu, raste problem prikrivenog bogatstva jer milijarderi plaćaju milione industriji odbrane tog imetka. Armija advokata, računovođa i menadžera radi na prikrivanju njihovih hiljada milijardi. Naša globalna milijarderska klasa, prema jednoj računici, prikriva više od 21 hiljadu milijardi dolara u poreskim rajevima, raznim fondovima i kompanijama koje postoje samo na papiru (shell companies),” dodaje se u izveštaju Instituta za političke studije.
Banke zaradile 10 milijardi dolara na provizijama za dve sedmice
Banke koje su bile najveći korisnici pomoći u recesiji 2008., takođe su dobro prošle i u ovoj krizi, jer su zaradile 10 milijardi dolara za dve sedmice na ime provizija pošto je američka vlada preko njihovih računa plasirala 349 milijardi dolara zajmova namenjenih malim firmama, prenosi Nacionalni javni radio (NPR).
Navodi se da su banke naplaćivale od jednog do pet odsto provizije da procesuiranje zajmova koji iziskuje manje provera nego regularni krediti i ne predstavljaju skoro nikakav rizik po njih. Garant ovih zajmova je Administracija za male biznise, a sredstva su prikupljena od naplate poreza od građana.
Prema podacima Ministarstva finansija, sve banke koje su osigurane na federalnom nivou mogu da procesuiraju pomenute zajmove koji se kreću od nekoliko desetina hiljada do 10 miliona dolara. Banke služe kao posrednici i naplaćuju pet odsto provizije za zajmove manje od 350 hiljada dolara, a jedan procenat za veće cifre između 2 i 10 miliona.
Uz dodatnih 484 milijardi dolara stimulativnog paketa usvojenog prošle sedmice, Kongres se sprema da usvoji još 320 milijardi dolara pomoći.
Lider republikanske većine u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) je rekao da pomenuti program “spasava milione radnih mesta u malim preduzećima i pomaže Amerikancima koji umesto otkaza dobijaju."
Međutim, Geri Piters (Gary Peters), demokratski senator iz Mičigena, zatražio je od kongresnog Ureda za nadgledanje vlade (Government Accountability Office) da se pozabavi ovim programom, jer, po njegovim rečima, nekoliko desetina hiljada malih firmi nije bilo u mogućnosti da dobije zajmove, zato što je prethodno sav novac otišao velikim kompanijama.
Jedna advokatska kancelarija (the Stalwart Law Group) podnela je pet tužbi prošle sedmice, navodeći da su banke procesuirale najpre klijente sa većim zajmovima, jer su na taj način dobile više novca na ime provizije. Nakon toga, nije više bilo sredstava za manje firme, navodi se u tužbi.
Banke su negirale ove navode. Tako je JPMorgan saopštio da je procesuirao zahteve za zajmove na korektan način.
“Obradili smo duplo više zahteva malih preduzeća za zajmove nego svih ostalih klijenata koje banka ima…Naša namera je da uslužimo što je moguće veći broj klijenata, a ne da dajemo prednost bilo kome u odnosu na drugoga,” dodaje JPMorgan.
'U svakoj varijanti dobijamo'
Čak Kolins smatra da je dobro da većina ljudi razume problem, ali za sada nema konkretnih poteza u cilju promena koje bi omogućilo smanjivanje nejednakosti.
Do tada će, po njegovim rečima, bogataši u “svakoj varijanti dobijati” (Heads we win, tails you lose).
