"Posle nas više nije imao ko da pomogne. Došli su nam najteži pacijenti i opcija nije bila da kažemo - nećemo ili ne možemo. Dali smo minimum trideset posto iznad stručnog, a naročito ljudskog maksimuma", kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) doktor Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu.
Ovaj grad u centralnoj Srbiji bio je epicentar epidemije korona virusa, a tamošnji Klinički centar zbrinuo je više od 800 pacijenata u samo dve nedelje. Zaraženi su stigli i iz najranjivijih kategorija kada je virus ušao u Gerontološki centar u Nišu.
Radeći sa najteže obolelima, koji podrazumeva intenzivan kontakt sa pacijentima, lekari i medicinski radnici Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju su i najizloženiji zarazi. Već mesec i po dana rade u režimu 24-časovnog dežurstva na treći dan, pod zaštitnom opremom koja na njihovim licima ostavlja rane i ožiljke.
Uz fizičke, tu su psihološke posledice, ali niko od većinom mladih lekara koji rade na ovoj Klinici nije odustao, priča za RSE Radmilo Janković koji je i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i sekretar Evropske asocijacije anesteziologa.
'Ovo niko nije očekivao'
Iako su se pripremali za epidemiju, Janković navodi da su njene razmere prevazišle očekivanja.
"Virus se toliko brzo raširio Evropom da niko realno nije bio spreman, niti smo imali na koga da se ugledamo. Ali nam je bilo potpuno jasno da će najteži deo posla pasti na nas zato što smo već videli iskustva iz Italije gde su anesteziolozi bili populacija lekara koja je najviše stradala. Stradali su upravo oni koji su imali najbliži i najintenzivniji kontakt", navodi Janković.
Pripreme za epidemiju počele su, kako kaže, nekoliko nedelja pre nego što je 6. marta u Srbiji registrovan prvi slučaj korona virusa. Pet spratova zgrade stare hirurgije Kliničkog centra u Nišu opremljeno je respiratorima i drugom opremom. Janković navodi da je pravio rasporede za određeni priliv pacijenata, ali i rezervnu varijantu ukoliko taj broj prevaziđe očekivanja.
"Moram reći da je to prevazišlo moja najsmelija očekivanja. Nismo bili spremni za protivnika sa kojim ćemo se suočiti jer o njemu nismo znali apsolutno ništa, kao što ne znamo ni danas. Šerovali smo u našim mrežama sve naučne podatke, protokole koji su publikovali lekari iz Italije i Kine koji su već imali neko iskustvo i nadali se da neće doći do najkritičnije faze, a to je da praktično imate bolnice koje su preplavljenje pacijentima, intenzivne nege gde nemate ljudstvo da možete pružiti pažnju svima.
I kao najgora varijanta - da nemate uređaje, odnosno mehaničke ventilatore da stavite sve pacijente. To je u jednom trenutku pretilo da i ovde postane veliki problem", rekao je Janković.
Zdravstveni radnici zaraženi korona virusom na Zapadnom Balkanu
Zaraza u Gerontološkom centru
Prve dve nedelje aprila Janković naziva "pravim tornadom". U ponedeljak, 13. aprila stigla je vest da su korisnici Gerontološkog centra u Nišu inficirani korona virusom. Direktor Centra je uhapšen, a korisnici su smešteni u niški Klinički centar. Prema informacijama koje je na konferenciji Kriznog štaba 26. aprila saopštio epidemiolog Predrag Kon, od 184 korisnika koji su hospitalizovani preminulo je 37 osoba. Dan kasnije, 27. aprila, iz Kriznog štaba je saopšteno da su umrla još četiri korisnika niškog Gerontološkog centra.
"Nekako smo stabilizovali situaciju koja je već bila jako teška sa gotovo devedeset pacijenata u jedinicama intenzivne nege, četrdeset njih koji su bili na mehaničkoj ventilaciji. Onda su nam došli pacijenti iz Gerontološkog centra i to je pretilo da potpuno prelomi Klinički centar. U jednom trenutku smo imali 840 pacijenata. Mislim da se nikada u istoriji srpske medicine nije desilo da je jedna bolnica imala toliki prijem pacijenata u roku od dve nedelje", kaže Janković.
Niš je bio jedan od epicentara zaraze, a Klinički centar u tom gradu primao je pacijente sa područja kome gravitira skoro tri miliona stanovnika.
"Imali ste pacijente koje dovoze iz Leskovca i Vranja transportnim respiratorima, vrlo često bez bilo kakve medicinske dokumentacije, bilo čega da imate uvid. Na samom prijemu je uglavnom bila kardiopulmonalna reanimacija, intubacija, pa stavljanje na mašinu tek kasnije da ih stabilizujemo", navodi Janković.
Medicinski armagedon
"Ljudi su intubirali teške pacijente u kolima Hitne pomoći, po hodnicima, u liftovima. U nekom našem žargonu kažemo da je to bio jedan medicinski armagedon. To je izgubilo bilo kakve obrise medicine kada vi ne možete fizički stići da prihvatite toliki broj pacijenata. Koliko god ljudi da imate, morate ih odmoriti kako bi bili skoncentrisani da se sami ne zaraze i da vode računa kako postupaju sa pacijentima", priča Janković.
Ovi lekari i medicinski radnici su zbog rada sa najteže obolelima, koji podrazumeva intenzivan kontakt, i najizloženiji zarazi.
"Nije da vi samo uđete u prostoriju gde su zaraženi. Vi radite sa njihovim disanjem. Najveća koncentracija virusa je upravo u aerosolu, u onome što pacijent izdahne. Mi smo te pacijente morali da intubiramo. To znači da morate prići do njihovih usta, nosa i na brzinu ga intubirati. Srećom, da se ne desi da se on zakašlje i da čitav taj aerosol izbaci u vaše lice", kaže Janković.
Rane i ožiljci medicinara
Zbog intervencija koje su najrizičnije, ovi lekari i medicinski radnici imaju najviši nivo zaštitne opreme, drugačiju od ostalog osoblja. Društvenim mrežama kružile su njihove fotografije sa ranama i ožiljcima od maski na licima.
"To su one maske koje izgledaju kao gas maske i koje su jako stezale lice. Kada ih stavljamo moramo da izdahnemo da bismo videli da li vazduh bilo gde curi kako virus ne bi mogao da uđe. To je zahtevalo prijanjanje, vezivanje tih gumenih kanapa i te rane i ožiljci su ostajali od dugotrajnog boravka u takvim uslovima. Imate četiri para rukavica, posebna odela, pa se onda stavlja maska, pa se menjaju rukavice, pa se stavljaju kaljače, pa preko njih još jedne. Ali, te maske su bile nešto najteže za nositi", navodi Janković.
On dodaje da su se držali preporuka da se ova zaštitna oprema može nositi maksimalno četiri sata. Već mesec i po dana rade u režimu 24-časovnog dežurstva na treći dan, ali su već drugi u pripravnosti.
Pomoć iz drugih gradova
"Očekujući da će doći tornado koji je došao, posebno smo angažovali sestre sa infektivne klinike i sami smo nekako napravili svoj sistem oblačenja i zaštite. Imali smo opremu i niko od lekara nam se nije zarazio iz direktnog kontakta. Imali smo dvoje, troje koji su se zarazili, ali to je verovatno kontakt koji je ušao spolja i nije se više niko zarazio. Imali smo svoju viber grupu da čim neko oseti neki simptom kod kuće ne dolazi na posao i da se testira kako se ostali ne bi zarazili", rekao je Janković.
Na vrhuncu epidemije radilo je skoro stotinu anesteziologa, navodi Janković i dodaje da na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, koja je kao zasebna osnovana 2018. godine, radi veliki broj mladih lekara koji su prošli edukacije iz respiratorne medicine i bili spremni za epidemiju.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
"Imamo 65 specijalista, imali smo 22 volontera koji su sada u radnom odnosu i imali smo veliku ispomoć sa strane. Odmah sam zvao i tražio prvo prijateljski, a posle je Ministarstvo zdravlja imalo neku vrstu uputstva i u pomoć su nam pritekle kolege iz Zaječara, Leskovca, ali i iz Pirota, Vranja, Prokuplja, Aleksinca i Majdanpeka. To su uglavnom bili moji nekadašnji specijalizanti, ali je bilo i starijih kolega. Ni oni pred penzijom nisu bili pošteđeni", priča Janković.
Niko nije odustao
Odmarali su se, dodaje on, na poslednjem spratu Hirurgije gde su postavljeni montažni kreveti. Svi su bili u zasebnim sobama kako se ne bi dogodilo da jedni drugima prenesu virus.
"Bilo je tu dosta interesantnih ljudskih sudbina. Našem mladom doktoru specijalisti Slaviši Kovačeviću se porodila žena u noći kada je bio u Kovid centru. Milica Antić, čija je beba šest ili sedam meseci, nije htela da izađe iz šihte (smene). U prvoj nedelji sam pokušavao da napravim raspored tako da ne angažujemo mlade koleginice koje su ili samohrane majke ili imaju jako malu decu. Ali i one su se uključile kasnije, tako da sada sve rade. Imamo kolegu Aleksandra Nikolića čija žena sada treba da se porodi i ima i malo dete, ali niko nije odustao", kaže Janković.
Niko sa ove Klinike, prema Jankovićevim rečima, osim jedne doktorice nije uzeo bolovanje što, kako navodi, jeste bio trend na nekim drugim klinikama.
"Ta deca (mladi lekari) su bila zaista zlatna. Bili su svesni da su na najvećem udaru i da ima i nekih koji su pod manjim pritiskom i nekih koji su taj pritisak sami napravili mnogo lagodnijim. Pošto sam im ja bio predsednik ispitne komisije za polaganje specijalističkog ispita i mentor tokom specijalizacije, rekao sam im da su sve te ispite položili ili će ih položiti. Ali da su što se tiče životnog ispita i morala i etike, položili sa desetkom", rekao je Janković.
'Burnout' sindrom
Uz fizički napor, Janković kao jednako važan ističe psihološki momenat, posebno kada je reč o mlađim kolegama. Nada se da se pandemija neće vraćati jer "ne zna da li bi svi zajedno imali snage da ponovo prođu kroz to".
Mladi lekari su prošli veliko psihološko i fizičko iskušenje i nadam se da to neće ostaviti trajnije posledice
"Niko od nas nije očekivao da ćemo se baviti lečenjem jedne infektivne bolesti u uslovima koji prevazilaze najcrnje misli koje imate, a pre toga ste se bavili anestezijom, epiduralnim porođajima, pisali radove, išli na usavršavanja. Imali ste i teške pacijente, ali da vas odjednom zadesi ovakav tornado, niko nije očekivao. More patnji i nesreće, veliki broj izgubljenih života i tragičnih sudbina gde ne možete pomoći ljudima koji vam dolaze u terminalnim fazama. Ti mladi lekari su zaista prošli veliko i psihološko i fizičko iskušenje, i nadam se da to neće ostaviti trajnije posledice", navodi Janković.
Intenzivna medicina smatra se najzahtevnijom medicinskom specijalnošću i ljudi se, prema njegovim rečima, nerado odlučuju da se njom bave.
"To su teški, zahtevni pacijenti, mortalitet je jako visok i niko ne želi da posveti život isključivo tome. U Srbiji se intenzivnom terapijom bave uglavnom anesteziolozi i sindrom 'izgaranja' na poslu ili 'burnout' sindrom se uglavnom vezuje za njih jer se smatra da je njihov broj u svetu mali ili nedovoljan za zahteve moderne medicine. Sa druge strane, posao je iscrpljujuć i neretko se ne zavšava srećnim ishodom. Podaci govore da je 'burnout' sindrom od svih specijalnosti bio najizraženiji kod anesteziologa. Nismo to imali tokom ove akutne faze borbe, ali videćemo kako će se reperkutovati na te mlade ljude kasnije", kaže Janković.
Medicina više neće biti ista
Njihove profesije, kako ocenjuje, neće biti iste ni kada pandemija prođe.
"Fokus svih država će verovatno biti na tome da se prave rezerve, da se spremamo za narednu situaciju, da se izvlače pouke iz nekih stvari koje su možda bile loše. I bojim se da će medicina u narednim mesecima i godinama biti više usmerena na disaster (nesreća, katastrofa) medicinu, nego što će biti nešto čemu smo mi težili, poboljšanju tehnologije i bezbednosti.
Anestezija je grana medicine gde je jako bitna bezbednost pacijenata. Mi se i inače bavimo stvarima gde vi larvirate na tankoj liniji između života i smrti. Gledali smo da bezbednost iz godine u godinu bude što bolja, ali ovo je pokvarilo apsolutno sve", navodi Janković.
