Nadam se nastavku dijaloga Beograda i Prištine čim se pandemija završi i samo jedan korak Prištine nas deli od toga, a to je ukidanje taksi i mera reciprociteta koje nisu u skladu sa Briselskim sporazumom, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) na kojoj se razmatrao šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a.
"Nadali smo se da će nova vlada okrene novi list u dijalogu, ali su pokazali još veći nedostatak volje da se uključe u dijalog", rekao je Dačić na video sednici Saveta bezbednosti.
Dodao je i da se merama reciprociteta nanosi nemerljiva ekonomska i politička šteta, ne samo Srbiji već i regionu.
Dačić je rekao da je Srbija pokazala solidarnost tokom pandemije COVID-19, kao i da o Srbima sa Kosova sada brine "više nego ikad".
Kako je istakao, Srbija je poslala lekare i opremu kako bi pomogla Srbima, a pokazali su "spremnost da sarađuju" i sa kosovskim vlastima, navodeći primer donacije testova, kao i Albance "koji se leče u centralnoj Srbiji".
"U vreme kada se ceo svet suočava sa krizom i kada jeneophodno pokazati zrelost i ozbiljnost, politički akteri na Kosovu su pokazali da im nisu na prvom mestu bezbednost i životi, već da je bitno samo ko će biti na vlasti", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, politički akteri na Kosovu su svojim ponašanjem pokazali "ono što je svima jasno, da je projekat stvaranja nezavisnog Kosova velika greška dela međunarodne zajednice".
Dačić je rekao i da zbog nedostatka volje da se dođe do kompromisnog rešenja ne ispaštaju političari, već Srbi na Kosovu, "kao i Albanci koji u trenutnoj situaciji dolaze u Srbiju da bi imali zdravstvenu zaštitu".
Dačić je dodao i da Srbija "ponovno izražava snažnu posvećenost ka kompromisnom rešenju za Kosovo“, u kojem "nijedna strana neće dobiti sve, ali će dobiti dovoljno".
Napomenuo je i da je Srbija odgovoran partner u dijalogu.
Zahvalio je specijalnom predstavniku SAD za dijalog Ričardu Grenelu na inicijativi i izrazio nadu da će "angažovanje Evropske unije dobiti novi zamah imenovanjem Lajčaka".
Rekao je da je povratak dijalogu i uzdržavanje od bilo kakvih jednostranih poteza od izuzetne važnosti, i da je Priština odbijala da ukine nerazumne takse, uprkos pozivima međunarodne zajednice.
"Moram još jednom da ukažem da Priština neprihvatljivo i aktivno lobira za priznavanje nezavisnosti širom sveta i da joj neke države u tome pomažu", rekao je Dačić.
Podsetio je da je deo međunarodne zajednice tražio da Srbija zaustavi kampanju o povlačenju nezavisnosti Kosova i upitao „zar nije logično da se i od Kosova traži da zaustavi kampanju priznavanja“.
"Samo ukoliko i drugi prestanu sa lobiranjem, treba to da traže i od Srbije", rekao je Dačić.
Kako je dodao, najveće žrtve rata na Kosovu su civili, nezavisno od nacionalnosti, te da ne bi trebalo negirati srpske žrtve na Kosovu i rekao da se Srbi ne mogu vratiti na Kosovo zbog bezbednosne situacije.
Dačić je istakao i da se nada da će rad Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu doneti pravdu za sve žrtve.
Konjufca: Nezavisnost Kosova je činjenica
Nezavisnost Kosova je važan korak ka miru i stabilnosti u regionu, rekao je Gljauk (Glauk) Konjufca ministar spoljnih poslova u Vladi Kosova u tehničkom mandatu.
Prema njegovim rečima, tokom dijaloga treba doći do rešenja koje neće narušiti teritorijalni integritet Kosova i koje će rezultirati obostranim priznanjem.
Konjufca je istakao da su vlasti Kosova uvele mere reciprociteta, kako bi ukazali na "necarinske barijere" koje je uspostavila Srbija prema Kosovu.
"Srbija treba da ukine necarinske barijere, da prestane sa kampanjom povlačenja nezavisnosti kao i da prestane da finansira paralelne strukture na Kosovu", rekao je Konjufca.
Prema njegovim rečima, lično je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić vodio kampanju o povlačenju priznanja, odlaskom u države širom sveta, kao i da je u razgovoru sa zvaničnicima pogrešno predstavljao da se vodi dijalog o statusu.
"To nije dijalog o statusu, već je dijalog o normalizaciji odnosa, ali gospodin Dačić odlazi u neke države i ubeđuje ih da je to dijalog o statusu, što nije. Tražimo odgospodina Dačića da zaustavi tu kampanju", rekao je Konjufca.
Dodao je i da je nezavisnost Kosova "sudski utvrđena činjenica“ pred međunarodnim sudom, kao i da je odgovor suda tražila Srbija.
"Licemeran je stav da pitate sud, a da ne poštujete odgovor koji je dat“, istakao je Konjufca.
Kada je reč o epidemiji COVID-19 na Kosovu, Konjufca je rekao da su kosovske vlasti uvele mere za sprečavanje širenja bolesti i pre nego što su se pojavili prvi slučajevi, te da su rezultat brzih mera "relativno nizak broj slučajeva i manji broj smrtnih slučajeva u odnosu na druge zemlje regiona“.
Kako je istakao, parlamentarni izbori na Kosovu, održani u oktobru 2019. godine, pokazali su "demokratsku svest građana Kosova“, i napomenuo je da su pozitivno ocenjeni od strane međunarodnih posmatrača, kao i da su mesta u parlamentu dobili i predstavnici i srpske i drugih manjina.
Prema rečima Konjufce, Rezolucija 1244 je usvojena "u drugačijem vremenskom kontekstu, da se zaustavi rat, da se izbeglice vrate na Kosovo i da se zaustavi projekat etničkog čišćenja koji je vodila Srbija".
"Sada je značajno promenjena situacija, u proteklih šest meseci nije bilo međuetničkih incidenata na Kosovu i vreme je UNMIK da završi misiju“, podvukao je Konjufca, i dodao da je stekao utisak da Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova kao utvrđenu činjenicu.
Kao otvorena pitanja, Konjufca je istakao pitanje nestalih tokom rata, kao i ratna silovanja.
"Seksualno nasilje tokom rata je osetljivo pitanje, i mnoge žrtve ne žele da prijave, da ne bi ponovo proživljavali traume i strah, ali su se mnogi suočili sa strahom i istupili", rekao je Konjufca.
Istakao je da su počinioci ratnog silovanja srpska vojska i policija.
"Seksualno nasilje je raznih zločin, da Srbija treba da identifikuje počinioce, da se osigura pravda za žrtve", naglasio je ministar spoljnih poslova Kosova.
Konjufca je rekao za kraj da budućnost Kosova ležu u evropskoj porodici demokratskih naroda, kao i da je Kosovo posvećeno primeni evropskih standarda, kao i ulasku u NATO.
"Pozivam vas da priznate Kosovo, priznate volju većinskog stanovništva Kosova, i poštujete odluku međunarodnog suda, i da tako osigurate mir i saradnju u regionu“, zaključio je Konjufca.
Tanin: Zdravstvena kriza u senci političke
Političke razlike na Kosovu su skrenule pažnju sa zdravstvene krize, a političku sliku karakterišu polarizacija i takmičenje, rekao je šef misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) Zahir Tanin.
U ovom stadijumu je ključno da se političke razlike na Kosovu ostave po strani kako bi se izborili sa pandemijom COVID-19, rekao je Tanin tokom video sednice Saveta bezbednosti.
Tanin je istakao da je potrebna veća direktna međunarodna podrška kako bi se Kosovo izborilo sa zdravstvenom krizom, uz napomenu da je pandemija "testirala slabosti i snagu sa obe strane granice".
Tanin je istakao da je primetna bolja komunikacija Beograda i Prištine u odnosu na početak krize, i kao pozitivan primer istakao donaciju testova na COVID-19 iz Srbije na Kosovo.
Rekao je i da je u komunikaciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i albanskim premijerom Edijem Ramom, i naglasio da UNMIK pomno prati poštovanje ljudskih prava na Kosovu.
Šta piše u izveštaju?
Nastavak procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine i institucionalne reforme su glavna očekivanja međunarodne zajednice, istakao je u izveštaju generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš.
“Ohrabren sam ličnom odlučnošću visokog predstavnika Evropske unije (EU) Žozepa Borela da prevodi napore za obnavljanje dijaloga uz posredovanje EU, kao i opipljivim koracima koje su preduzeli Beograd i Priština, uz podršku SAD, da podstaknu povezivanje i regionalnu saradnju", napisao je Gutereš u izveštaju UN za period od 16. septembra 2019. do 15. marta 2020.
Generalni sekretar UN je u svom šestomosečnom izveštaju istakao da prioriteti Misije ostaju zalaganje za bezbednost, stabilnost i poštovanje ljudskih prava na Kosovu i u regionu.
