Pravoslavni vernici koji Uskrs slave po julijanskom kalendaru proslavljaju u nedelju, 19. aprila, ovaj praznik u Srbiji u senci policijskog časa, zbog kojeg im je od petka po podne do utorka ujutru zabranjen izlazak iz stanova i kuća.
Zbog mera koje je preduzela Vlada Srbije u cilju sprečavanja epidemije virusa koji izaziva bolest COVID-19 vernici jutros nisu mogli da prisustvuju uskršnjim liturgijama u crkvama.
U Kragujevcu, u centralnoj Srbiji, je tako danas neuobičajeno tiho i mirno, potpuno puste ulice, parkovi i okolna izletišta, a na hrišćanski praznik ukazuju samo upaljene sveće na terasama i prozorima mnogih višespratnica.
Tanja i Nenad Stanković iz Kragujevca prvi put slave Uskrs bez najbližih članova porodice i prijatelja, koji su takođe ostali kod svojih kuća.
Uskrs na plaćenom odsustvu
Zbog policijskog časa izostao je jutarnji odlazak u crkvu na liturgiju, a otkazana su i sva planirana praznična druženja, putovanja.
„Jako je neobično, čak neprijatno, rekla bih. Prvi put da nismo mogli da odemo ni u crkvu. Prvi put slavimo Uskrs potpuno sami jer sin nije mogao da dođe sa devojkom, iako živi samo nekoliko ulica daleko od nas. Ja nisam mogla da odem do roditelja da im odnesem uskršnja jaja, a nisam se videla ni sa sestrom. Ove godine sam ofarbala znatno manje jaja nego prethodnih godina“, kaže sagovornica Radija Slobodna Evropa (RSE).
Dodaje i da je za prazničnu pripremu utrošila znatno manje novca što nije beznačajno, jer otkad je uvedeno vanredno stanje ona je na plaćenom odsustvu, a i njen muž je privremeno prekinuo privatni biznis.
Stankovići podržavaju mere koje se preduzimaju protiv širenja epidemije.
„Prosto razumem obavezu države da preduzme sve ove mere, ma koliko bile nepopularne, da bismo se zaštitili od epidemije. Mada se ja nadam da će nas virus mimoići, ali bog bi sveti znao šta se može desiti, tako da se pridržavamo svih preporuka i poštujemo mere Vlade“, kaže Stanković.
Uprkos svemu, ova Kragujevčanka je optimista i s radošću provodi Uskrs.
„Nadam se da će sve ovo proći, i naravno, radujemo se prazniku. Želimo svima srećan i radostan praznik i da posle ove pandemije ostanemo živi, zdravi i srećni, pa ćemo sledeći Uskrs valjda proslaviti svečanije”, poručuje naša sagovornica.
Praznik bez gostiju
U kragujevačkoj porodici Kuzmić Uskrs se proslavlja uz praznični ručak na koji dolaze članovi porodice i bliski rođaci, a na stolu su po tradiciji farbana jaja, jagnjeće pečenje, baklave i urmašice.
„Tradicija se nastavlja ali bez gostiju, a sto sam postavila samo za mene i muža”, kaže Sadija Kuzmić.
„Ja sam muslimanka, a suprug mi je pravoslavac i 41 godinu živimo zajedno, slaveći i poštujući sve praznike i običaje, jer je naša generacija tako vaspitana. Za ovaj Uskrs smo kupili komad jagnjetine, spremila sam supu, baklave i urmašice.
Kako je proslavljen Uskrs širom svijeta?
Ove kolače obožavaju svi naši gosti, a oni su deo moje tradicije“, kaže Kuzmić.
Sadija i njen muž Stevan imaju skromne penzije ali, kako kaže, za Uskrs se uvek nađe novca. Ove godine, zbog mera Vlade Srbije koje je preduzela u borbi protiv korona virusa, sve pijace su zatvorene, a na ulazak u prodavnice se čekalo u dugim redovima, pa je umesto Sadije iz generacije 65+, u nabavku išao Stevan.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
„Današnji Uskrs bilo je mnogo teže spremiti zbog toga što ja spadam u grupu građana kojima je zabranjen izlazak iz stana. Srećom, moj muž je dve godine mlađi od mene, pa je on mogao da ode da kupi namirnice i jaja. Ove godine sam ofarbala 20 jaja, znatno manje nego prethodnih, jer zbog policijskog časa i drugih ograničenja ne možemo da ih razmenjujemo sa rođacima i prijateljima i da se kucamo sa njima. Zbog policijskog časa na ručak nije mogao da dođe naš sin sa devojkom, a izostali su i rođaci iz inostranstva koji su se ranije najavili“, kaže za RSE Sadija Kuzmić.
Ona je i poznata kragujevačka planinarka na šta je podsećamo. Dodaje da joj boravak u stanu teško pada jer joj nedostaju planinski vrhovi i široki vidici. Zbog toga, da bi ostala u kondiciji, na zajedničkoj terasi dugoj 30 metara dnevno prepešači 6 kilometara.
Sećanje na Uskrs pre 21 godine
Kaže da je današnja atmosfera u vanrednom stanju podseća na Uskrs u vreme bombardovanja 1999. godine kada su, kako kaže, ljudi takođe bili uplašeni, saterani u skloništa i zabrinuti za svoju budućnost. I tada, kao i danas, od straha se branila vedrinom i brigom za bližnje.
„Sećam se bombardovanja, sin mi je bio mali i danima smo bili u skloništu. Ja sam, na Veliki petak, izašla iz skloništa, došla kući i ofarbala jaja za svu decu iz skloništa, jer mislim da se dobrim delima može pobediti svako zlo pa i ovo koje nas je danas zadesilo“, kaže Kuzmić.
Tokom vazdušne kampanje NATO alijanse započete 24. marta 1999. godine, protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslaviju , Kragujevac je bombardovan 11 puta. Najintezivnije u uskršnjoj noći, 11. aprila 1999., kada je tadašnja Fabrika automobila „Zastava“ pogođena sa 14 projektila i potpuno uništena.
Bez rodbine iz inostranstva
U Priboju na jugozapadu Srbije na granici sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, Uskrs se obeležava uz poštovanje svih mera koje je donela Vlada Srbije.
„Ovo je drugačiji Uskrs od dosadašnjih, ali to ne umanjuje njegov značaj“, kaže Dragana Vidaković iz Priboja, na jugozapadu Srbije.
„Jaja smo nekada bojili u lukovini, kako su nas naučile majke, a mi tu tehniku prenosimo na naše mlađe. Uvek je bilo pečenje, sarma, razne torte i kolači. Imamo i lepo dvorište, mnogo dragih i divnih komšija, i kada je sunčan dan, okupimo se, razmenjujemo farbana jaja, biramo najlepše, najtvrđe i najsjajnije jaje,šalimo se, uz piće i mezetluk“, kaže naša sagovornica i dodaje da je ove godine sve drugačije.
„Žao nam je što nije kao prethodnih godina, jer Uskrs proslavljamo skromno, u krugu porodice, uz farbana jaja i praznični ručak“, kaže Vidaković i dodaje da deo porodice koji živi u inostranstvu ove godine zbog pandemije korona virusa nije došao u Priboj na zajedničku proslavu praznika.
„Porodica nam je raštrkana po svetu. Imamo rodbinu u Švedskoj i u Nemačkoj. Ali, zahvaljujući savremenoj tehnici, možemo da se vidimo i popričamo putem Vibera, Skajpa, pa je malo lakše“, priča nam Vidaković.
Posle iseljavanja iz studentskog doma
U pripremi uskršnje trpeze Dragani pomaže ćerka Eva, student psihologije koja je, kao i svi stanari studentskih domova u Beogradu, morala da napusti dom i dođe kući. Eva priča da ove dane provodi učeći, ali i pomažući babi i dedi kojima je zbog godina ograničeno kretanje.
„Moj fakultet se organizovao jako dobro, pratim predavanja i ne propuštam ništa od gradiva. Jeste obeležavanje ovogodišnjeg Uskrsa drugačije, ali mislim daćemo se svi potruditi da to nekako nadoknadimo. To je veliki, radostan paznik, družimo se u krugu porodice, poštujući sve mere koje su propisane“, priča Eva.
„Ovogodišnje obeležavanje Uskrsa jeste drugačije, ali da bismo uspeli da pobedimo epidemiju, moramo biti disciplinovani”, poručuje Dragana Vidaković.
Naša sagovornica ističe da je i ona bila u samoizolaciji.
„Testirana sam i srećom nisam pozitivna. Sada mogu da izlazim, ali još uvek bez preke potrebe ne napuštam kuću, osim kada treba da kupim namirnice za roditelje, za mene i ćerku. Nadam se da ovo neće potrajati dugo. Uostalom, koliko god da traje, mora jednom i da se završi”, zaključuje naša sagovornica i dodaje da će “biti još Uskrsa koje ćemo slaviti u zdravlju i veselju sa svojim najbližim”.
*Saradnja na tekstu Danica Gudurić.
Facebook Forum