Turistički sektor u Srbiji je privredna grana koja će pretrpeti ogromne gubitke usled pandemije korona virusa. U njenom jeku, kada su granice Srbije i gotovo svih zemalja sveta zatvorene, nije lako anticipirati koliki će gubici biti i kada će početi oporavak sektora turizma jer je još uvek nepoznanica koliko dugo će se Srbija i svet boriti sa COVID-19, ali se oni procenjuju u milionima evra, kažu za Radio Slobodna Evropa resorni ministar i drugi poslenici u turizmu.
“U ovom trenutku je veoma nezahvalno davati bilo kakve prognoze o gubicima u turizmu jer nije poznato do kada će virus trajati, a samim tim ni kada možemo očekivati oživljavanje turističke privrede, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije.
“Prema informacijama koje dobijamo od hotelijera da su sva putovanja stranih gostiju u Srbiju otkazana do juna, pa čak i do jula meseca, možemo veoma okvirno govoriti o šteti u prvih pet meseci ove godine”.
Prema Ljajićevim rečima, turizam je grana industrije koja će pretrpeti najveću štetu.
Gubici turizma do 300 miliona evra
“U pogledu deviznog priliva ti gubici se procenjuju u iznosu do 300 miliona evra za pet meseci, imajući u vidu veoma visok rast turističkog prometa u januaru i februaru koji je nagoveštavao jednu od najboljih godina u turizmu”, kaže Ljajić za RSE.
U prva dva meseca tekuće godine, kako navodi resorni ministar, u Srbiji je ostvaren rast ukupnih dolazaka od 21 odsto, a procenat rasta noćenja od 22 odsto, što je ukazivalo da bi 2020. godina bila najbolja od 1989. godine.
Početkom godine rekordne brojke
Lijana Stanković, predstavnica za medije Turističke organizacije Srbije, rekla je za RSE da je tokom prva dva meseca ove godine u Srbiji boravilo 453.728 turista, te da je ostvareno ukupno 1.419.313 noćenja, pri čemu su, kad je reč o dolascima i noćenjima, najveći broj ostvarili domaći turisti.
Najveći broj noćenja kada je reč o stranim turistima, dodaje ona, ostvarili su turisti iz Rumunije, zatim slede oni iz Crne Gore, Rusije, Bosne i Hercegovine I Severne Makedonije.
“U prva dva meseca ove godine, kad je reč o stranim turistima, primećen je veliki porast noćenja turista iz Rusije (65,3 odsto), Turske (58,5 odsto), Kine (41,3 odsto) i Grčke (40,7 odsto)“, rekla je ona.
Svi ovi podaci, dodala je, ukazuju na to da bi 2020. godina bila turistički još uspešnija od 2019. godine da nije došlo do izbijanja krize izazvane kovidom 19.
Kada je 15. marta proglasila vanredno stanje zbog pandemije korona virusa, Srbija je zatvorila svoje granice za saobraćaj, ukinuvši i međunarodne putničke letove, što su učinile i druge zemlje regiona, Evrope i sveta.
„Finansijske gubitke turizma u celini zaista ne možemo da procenimo, tim pre što se ne zna koliko dugo će trajati pandemija korona virusa“, kaže za RSE i Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), ali dodaje da se nešto ipak, može predvideti:
“U poslovanju turističkih agencija može se, za sada, očekivati gubitak planirane dobiti od oko 5 miliona evra, a ako se situacija odrazi i na samu letnju sezonu, verujem da može dostići iznos od oko 50 miliona evra”, navodi Seničić.
TOS će uložiti veliki napor u promotivne aktivnosti
Ministar Rasim Ljajić ističe da su i prognoze turističkih gubitaka na globalnom nivou jednako loše:
“Turizam je do sada sasvim izvesno među najpogođenijim sektorima usled krize izazvane korona virusom, što najbolje ilustruje procena UNWTO (Svetska turistička organizacija) da će ove godine doći do smanjenja ukupnih međunarodnih dolazaka od 20 do 30 odsto u odnosu na 2019. godinu, što bi na globalnom planu uslovilo pad prihoda od 300 – 450 milijardi dolara”.
Taj podatak iznosi i Lijana Stanković iz Turističke organizacije Srbije, a o tome koliki je to udar na turistički sektor ona daje sledeće poređenje:
“Podsećamo da je velika ekonomska kriza (od 2008. godine) globalno gledano za posledicu imala pad međunarodnih dolazaka od 4 odsto 2009. godine, dok je 2003, u vreme epidemije SARS-a, pad turističkog prometa bio svega 0,4 odsto u putovanjima turista”.
Zbog toga će Turistička organizacija Srbije, naglašava Stanković, morati da uloži veliki napor u promotivne aktivnosti usmerene i ka stranim tržištima, i prema regionu, ali i ka domaćim turistima kako bi više putovali unutar svoje zemlje.
'Ostanite kod kuće danas, da biste putovali sutra'
Turistička organizacija Srbije u okolnostima pandemije korona virusa ima pre svega digitalnu kampanju, koja je više usmerena ka inostranstvu, kaže Lijana Stanković iz sektora za odnose s javnošću:
„Cilj nam je da Srbija ostane prisutna kao turistička destinacija na svetskoj mapi. Preuzeli smo i slogan Svetske turističke organizacije – „Ostanite kod kuće danas, da biste putovali sutra“ i to jeste poruka koja treba da nas motiviše da budemo strpljivi i da se dobro pripremimo da turizam vratimo na zelenu granu“.
Stanković za RSE kaže da i sada stiže veliki broj upita od organizatora putovanja u Kini koji već pripremaju programe putovanja jer očekuju da će, po završetku krize, Srbija biti jedna od prvih zemalja u koje će kineski turisti želeti da putuju.
A o interesovanju za Srbiju ona navodi još jedan podatak:
„Turističku organizaciju Srbije kontaktirali su iz čuvene Alibabine (portal Alibaba online, prva kineska globalno prepoznatljiva internet kompanija, osnovana 1998. godine, prim. aut) platforme – Fligi, sa kojom smo imali kampanju prošle godine, jer žele da nastavimo kampanju i ove godine i to besplatno. Procenjuju da će tako velika potražnja biti za Srbijom, da im se isplati da nam ne naplate kampanju“.
Turizam, kao dinamično rastuća privredna grana, ima potencijal da po završetku krize, brže stane na noge nego drugi sektori, veruje i resorni ministar.
“Mi se nadamo da će se turizam posle ove krize oporaviti među prvima i reagovati brže od ostatka privrede, kao što je to bio slučaj u prethodnoj godini”, kaže Ljajić za RSE, ostajući, uprkos svemu, optimista.
Iz Svetske turističke organizacije, koja je ranije procenjivala da bi u 2020. moglo doći do rasta turizma za tri do četiri odsto, sada poručuju da je za ovu godinu realno očekivati pad od jednog do tri procenta, a da bi gubici mogli biti između 30 i 50 milijardi dolara.
Vaučeri za podršku domaćem turizmu
Vlada Srbije je sredinom marta najavila neke mere koje bi amortizovale gubitke u sektoru turizma usled pada posete stranih turista. Među njima je podela dodatnih 60.000 vaučera, čime bi brojka od 100 000 dodeljena prošle godine porasla na 160.000 vaučera građanima Srbije. Vaučere ove vrste Vlada dodeljuje već šestu godinu zaredom, kako bi istovremeno podržala domaći turizam i omogućila penzionerima, nezaposlenima i slojevima sa nižim primanjima popust za odmor u domaćim smeštajnim kapacitetima.
Još dok je epidemija korona virusa bila ograničena na Kinu, ministar Rasim Ljajić je izneo podatak da je otkazano 60 odsto aranžmana kineskih turista u Srbiji. Rekao je to prilikom otvaranja Sajma turizma u Beogradu 20. februara.
„Naš plan s početka godine bio je da ćemo ove godine imati oko četiri miliona gostiju - dva miliona domaćih, dva miliona stranih turista, 10.600.000 ostvarenih noćenja i da ćemo ostvariti devizni priliv od milijardu i po evra”, kazao je on, ali je već tada predočio da u slučaju da kriza potraje duže od 15 do 20 dana, Srbija u sektoru turizma neće ostvariti cilj koji je zacrtala, pa će planovi turističke sezone morati da budu revidirani.
A samo dva i po meseca ranije, kada još niko nije ni slutio nadolazeću pandemiju korona virusa, turistički bilansi i perspektiva bili su više nego povoljni.
Prema zvaničnim podacima, turizam u Srbiji u 2019. imao je rast od oko osam procenata, a ostvareni devizni priliv od turizma iznosio je 1,4 milijarde evra. Srbiju je u prošloj godini posetilo 3,6 miliona turista, od čega su polovina stranci.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.