„Radim u Opštoj bolnici Studenica u Kraljevu i tu zaštitne opreme ima, ali ako bi se pojavila tri pacijenta COVID-19 pozitivna koja bi bila na intenzivnoj nezi, imali bismo opremu za tri dana“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) anesteziolog i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić.
Iako nadležni uveravaju da je zaštitne opreme u zdravstvenim ustanovama u Srbiji dovoljno i da bolnice nisu žarišta COVID-19, podaci pokazuju da se broj zaraženih zdravstvenih radnika povećava, što otvara pitanje da li su lekari adekvatno zaštićeni i pravovremeno testirani na korona virus.
Koliko je zaraženih zdravstvenih radnika?
U Srbiji je, od ukupno testiranih 4.936 zdravstvenih radnika, Covid-19 potvrđen kod njih 533, sapštila je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević 14. aprila.
"Trenutno 1.062 zdravstvena radnika čeka rezulat na testiranje na prisustvo korona virusa", rekla je Kisić Tepavčević ovom prilikom.
U Srbiji je virusom zaražen 441 zdravstveni radnik, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar na konferenciji za novinare 11. aprila. Dodao je da je, od tog broja, njih 258 u bolnici i da imaju srednju i težu kliničku sliku.
Na istoj konferenciji nadležni su naveli da nijedna bolnica nije postala žarište.
Tri dana ranije, 8. aprila broj zaraženih je bio gotovo dvostruko niži. Direktorka "Batuta" Verica Jovanović izjavila je da je od ukupno 2.323 testirana zdravstvena radnika, 260 zaposlenih u zdravstvenom sistemu pozitivno na COVID-19.
Broj zaraženih zdravstvenih radnika je 1. aprila, sudeći po izjavi Kisić Tepavčević, bio više nego dvostruko niži u odnosu na osam dana kasnije. Kisić Tepavčević je na Radio-televiziji Srbije (RTS) rekla da od oko 1.000 zaraženih virusom korona, oko 10 odsto čine zdravstveni radnici.
Ukupan broj zaraženih 1. aprila je, prema zvaničnim podacima, 1.060, što znači da je broj zaraženih tada bio oko 106.
Panić kaže da je zvaničan broj zaraženih zdravstvenih radnika veliki broj za Srbiju.
„Bez obzira na to što doktor Kon (epidemiolog Predrag Kon, prim. aut) tvrdi da taj broj može biti i mnogo veći, kao u Italiji i Španiji. Tamo je došlo do katastrofe, pandemija je brzo napredovala i došlo je do sloma zdravstvenog sistema. Kod nas gde slušamo (izjave zvaničnika, prim. aut) da držimo epidemiju pod kontrolom, neuobičajeno je veliki broj zaraženih zdravstvenih radnika“, kaže.
Podaci o broju preminulih
Panić naglašava da se na konferencijama za medije nije govorilo o ukupnom broju umrlih zdravstvenih radnika.
„Mi (sindikat, prim. aut) do sada imamo potvrđenu smrt šest kolega“, napominje.
Za Radicu Ilić, predsednicu Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, broj od 533 zaraženih je takođe veliki. Navodi da ovaj sindikat pravi statistiku broja zaraženih članova.
„Mi smo od pedeset predsednika sindikata dobili informacije o broju zaraženih koji su naši članovi i oni su prijavili troje zaraženih. To nisu konačni podaci“, navodi ona.
Radio Slobodna Evropa uputio je upit Vladi Srbije kako bi na konferenciji za novinare stručnog štaba za borbu protiv Covid-19 13. aprila dobio odgovor na pitanja - koji je razlog visokog procenta zaraženih među zdravstvenim radnicima, da li postoji podatak o starosnoj strukturi obolelih radnika i da li je i koliko među njima preminulo od posledica COVID-19.
Na ova pitanja nadležni nisu odgovorili.
Ima li dovoljno zaštitne opreme?
Epidemiolog Branislav Tiodorović je na konferenciji za novinare 13. aprila rekao da je u leskovačkoj bolnici, oko 250 kilometara južno od Beograda, na Infektivnom odeljenju umrla koleginica infektolog, kao i da je sedmoro medicinskih radnika u toj ustanovi obolelo od COVID-19.
Ipak, Tiodorović je rekao da se ovakva situacija može objasniti time što nije korišćena zaštitna oprema uprkos tome što su od samog početka zdravstvene ustanove bile opskrbljivane opremom.
Nestašicu te opreme trpeli su neko vreme građani, rekao je on, ali ne i zdravstveni kapaciteti.
Zdravstveni radnici zaraženi korona virusom na Zapadnom Balkanu
Prema pisanju Insajdera, epidemiolog Predrag Kon rekao je 5. aprila da ne zna kako su se zarazili zaposleni u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ u Beogradu. Prethodno je 3. aprila na konferenciji za novinare objavljeno da je 46 zaposlenih u ovoj ustanovi pozitivno na COVID-19, a 75 osoba udaljeno sa posla.
Panić navodi da, prema informacijama kojima raspolaže kao predsednik sindikata, količina zaštitne opreme zavisi od regiona i od ustanove do ustanove i da to može biti jedan od uzroka što su zdravstveni radnici zaraženi.
„Kolege u Čačku su, na primer, zadovoljni, ali ima mnogo kolega koji nisu zadovoljni (količinom zaštitne opreme, prim. aut). Problem je obezbediti dovoljnu količinu tamo gde ima više COVID-19 pozitivnih pacijenata i gde je više zdravstvenih radnika angažovano oko njih. Ono što je najveća zamerka zdravstvenih radnika, a i sindikata, što se stalno izlazi u javnost da opreme ima dovoljno. Nećete naći nikoga u svetu ko može trenutno da kaže da ima dovoljno opreme. Čak i da imate novca, ne možete je nabaviti“, kaže on.
Panić kaže da kao anesteziolog na radnom mestu koristi masku, rukavice i kapu, a ako nešto ukazuje da je pacijent infektivan, onda se oblači u bolju opremu. Kako navodi, u ovom trenutku Opšta bolnica u Kraljevu u kojoj radi ima ukupno 15 skafandera, što je dovoljno za trenutne potrebe, ali oprema se racionalno koristi.
„Skafanderi su jednokratni, trebalo bi da se nakon upotrebe bace, ali mi ako imamo mogućnost, mi ih dezinifikujemo, pa ih ponovo koristimo“, kaže on.
Ilić kaže da ne može, na osnovu podataka kojim raspolaže, da tvrdi da zaštitne opreme u medicinskim ustanovama nema, ali da su se članovi sindikata žalili na adekvatnost opreme.
„Imamo primedbe da mantili nisu adekvatni, ili su mali ili su veliki, dosta delova tela ostaje otkriveno. Sa druge strane, u klinikama za COVID-19 pacijente je sve po proceduri“, kaže ona.
Dodaje da je sindikat tokom vanrednog stanja usmerio sredstva od članarina za nabavku zaštitne opreme za svoje članove i ustanove gde je to neophodno. Naručili su, kako kaže, između ostalog, jedan kontigent skafandera.
Tekst o potencijalnom nedostatku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine bio je razlog za privođenje novinarke portala Nova.rs Ane Lalić 1. aprila. Ta ustanova je demantovala navode o nedostatku opreme i podnela prijavu zbog "širenja panike". Lalić je puštena na slobodu 2. aprila.
Da li je testiranje pravovremeno?
Nije neočekivano da su medicinski radnici zaraženi, rekao je epidemiolog Predrag Kon na konferenciji za novinare 7. aprila i dodao da će svi koji imaju simptome biti testirani na COVID-19.
Panić, međutim, sumnja u ovo obećanje navodeći da postoji sistemski problem kada je reč o testiranju medicinskih radnika.
„Taj sistem testiranja je u proteklih pet dana malo profunkcionisao, ali da bi se radnici testirali, to treba da odobri epidemiolog (u ustanovi, prim.aut) koji je odgovoran direktoru (ustanove, prim. aut). I dalje se pitaju direktori (da li će se radnici testirati, prim. aut), a krizni štabovi nisu oformili tim epidemiologa i infektologa koji se razumeju da to sprovode, nego oni savetuju, a direktori ustanova sprovode“, kaže.
Navodi da bi medicinski radnici, kada je reč o testiranju, trebalo da imaju prioritet jer potencijalno mogu da zaraze pacijente koje leče.
„Nije problem ni da se utvrdi kao pravilo da lekar pozitivan na korona virus pod određenim okolnostima dolazi na posao, ali mora da se zna da li smo zaraženi“, pojašnjava Panić.
Ukupan broj testiranih osoba u Srbiji 14. aprila je 23.398.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
* Saradnica na tekstu Gordana Ćosić.
